Ono kako moja baba naziva kurac, kad priča sa svojim prijateljicama.
"Slušaj Ljubice, tebi baš stvarno nedostaje muška ruka u kući..."
„vojnička priča“
Opšti uslovi za posao kod privatnika, uz eventualnost da je kandidat žensko, tipa plavuša, slobodnijih shvatanja, 'oćna i oduzeta ( nije zauzeta).
Ako se radi o nekoj teškoj fizici, dovoljno je da kandidat ispunjava uslove iz naslova.
Začin uz koji i stara vojnička čizma može postati potpuno jestiva i ukusna.
Žika : Kevo, šta je danas za ručak ?
Keva: Bećarac sa keljom,brokolijem,spanaćem, plavim patlidžanom...
Žika: Fuj, nema nešto normalno ?
Keva: Stavila sam kari.
Žika: Dobro,ajde...
Varijacija poznate babine "Dok se jede ne priča se" u seksualnom kontekstu muškarca pri polnom odnosu sa trendseterkom. Ništa spika, ništa srce pile dušo jače brže sporije, ništa romantika. Prvo pravilo opšte kulture, jer, da sam hteo da ti slušam glas hotovali bi preko Panasonika.
- Mmffmhmp !
- Znam znam, sve znam, aj se samo malo okreni 'vako, e taj rad...
- Mmff GHMFMP!
- A-a, nema toga, dok se jebe ne priča se.
Rečenica koju sto miliona puta ponove babe i dede unučadima za vrijeme jela.Totalno je besmislena jer svi poslovni ljudi poslove ugovaraju na ručku,parovi izlaze na večeru a zamislite zabavu na kojoj se ćuti kad se jede...
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Rečenica kojom sagovorniku dajemo do znanja da je priča preopširna te da nam se ne da dalje izlagati.
- I šta kažeš? Kako je krenula ta svađa?
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.
..............
- Jao nisam gledao danas skupštinu, čujem pobili se, de pričaj šta je bilo.
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.
Nekada vojnička a sada robijaška izreka kojom se označava kraj služenja kazne.
- Šone, ti stig'o?
- Ma, jok. Pustili me na vikend ali sitno brojim, imam još dvadeset dana.
Nepisano pravilo ponašanja za stolom koje krše sve poslovne večere, osim ako se pod terminom ''poslovna večera'' ne ubraja improvizovana trpeza od dva neuništiva balvana i fosne za komšije i slične neradnike posle cepanja 15 metara najfinije prošlogodišnje hrastovine.
Odgovor ortaku koji nas je upitao zašto se ne javljamo na telefon.
