Ili prevedeno na naški Popebacipeglu. Korisno je u situacijama kad Popu ukazujemo da je preter'o i da je red malo da se lati šljive, i da se baci u proces trežnjenja.
- Milunka, viči Ocu Miloju jedan Popokatepetl, ima sutra liturgiju a ne zna de je levo !
- Miloooojeeeeeee, Popokatepetl !
- Voe ! :bljuv: Amin !
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!
Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?
Zašto pišaš u šteker decxko!?
Sunce, zašto tako greješ decxko!?
Zašto si dao minus decxko!?
Žuti kamenčići iz ćaletovog operisanog žuča nađeni u maloj tegli na polici kada je pop došao da sveti vodicu a ja bio sam kući. U nadi da se radi o tamjanu prosledih kamenčiće popu koji konstatova da "tamjan" odbija da gori..
Razlog zašto tetka ne veruje popu. Ne prati njenu logiku. Živi svetac je onaj kom nije držano opelo. Bila je ona na opelima, zna da klasira. Dokaz da nekima ne vredi objašnjavati.
- kad dete noću plače treba da nožem presečeš mlaz vode u kupatilu.
- meni pop rekao da su tu praznoverja.
- ne znam ništa, ali ovo radi. A crveno slovo toči benzin
- ionako imamo poljski wc.
- pa preseci tamo
- mogu da seckam kad pišam.
Simpatično svešteno lice koje je gubitkom svog prevoznog sredstva, vaskrsavalo u verbalnoj osveti nejakih.
Pošto je dobio dnevno sledovanje čvrga, omalen dečačić se obraća potomku nadrkanog dinosaurusa nadrkanorusa:
-Ej jesi čuo?
-Šta?
-Popu Šimi ukrali biciklo.
-Kome?
-Popu Šimi!
-Ko ti je taj?
-A ne znaš ga. Nema veze.
Sutradan:
-Ej popu Šimi ukrali BMW-a?
-Kome?
-Popu Šimi?
-Jebo te pop Šima. Ko ti je taj?
-Ako ga ne znaš, nema veze.
Nesto mrsavo,neuhranjeno i na prvi pogled zaista beskorisno trckara po terenu,saplice se,valja se,cmizdri i time nervira sve ljubitelje fudbala..Medjutim,Pipo Inzagi uvek da gol,i to niko ne zna da objasni,obicno kazu da ima srece i da se uvek nadje na pravom mestu,kazu:to bi i moja baba dala..vidi,pertlom ga je dao...opet ga je ucackao...Svima je,dakle,smesan,ali Pipo je najbolji strelac u istoriji evro-kupova i u vise navrata najbolji strelac kalcha,strelac oba gola u finalu lige sampiona prosle godine,strelac tamo,strelac vamo....Pipo,cackaj i dalje,kralju!!!
kada das skrnav gol,moguce je da ce ti neko dobaciti da si ga dao kao Pipo.Ali si ga ipak dao....
Izjelica, level PRO. Taj nikome ništa jestivo ne ostavlja. Ne bi dao Bogu tamjana, kad je hrana u pitanju. Guzica mu je poput kraške jame bezdanice, te otuda i kovanica - jamoguz.
Otac: "Milane, kamo ona gibanica što je majka jutros ispekla ?"
Sin: :snebivajući se:"Pa ovaaaaj ... pojeo sam je ... ćale ... "
Otac: "Sve si sam smazao ?!? ... E svaka ti čast !!! ... Pa ima li još ko u ovoj kući guzicu osim ti ?!!! ... Darinkaaaaa !!! Darinka, dođi da vidiš kakvog smo jamoguza rodili teško nama !!! ... Pa ovaj će i svoju decu ostaviti gladnu ! "
Košarkaš koji je počeo da se bavi glumom nakon što je Željko Obradović imao više poverenja u njega nego u Aleksandra Saleta Đorđevića, Željka Rebraču i Dejana Bodirogu( najbolje košarkaše na svetu u to vreme) i dao mu loptu u poslednjem napadu reprezentacije Jugoslavije kako bi dao pobednički koš i to u stilu Karim-Abdul Dzabara!
U zadnjih 15 godina živi pod pseudonimom kao Zlatko Gavrilović.
Možete naći njegov košarkaški highlight u filmu "Nebeska udica", iz 2000. godine.
Izraz "Ne bih mu dao kljuc od lifta da mi cuva" se koristi da se ukaze ogromno nepoverenje prema osobi koja je predmet razgovora. Jedna od varijanti je "kljuc od dzepa" ili sada vec arhaicna "nacrtana ovca"
Vidi kakav je papan, pa ne bi mu dao kljuc od lifta (nacrtanu ovcu) da mi cuva.
Stara narodna mudrost koja se odnosi na to da kada treba da pozajmiš nekome nešto on te kumi, moli, preklinje, uz obavezno:
"Vraćam tad i tad, samo da ovo i ono. Budi bez brige. Nećeš ni primetiti da si mi dao."
Da ne bi ispao pička, lepo daš čoveku to što ti traži, oslanjajući se na njegov obraz, tj. poštenje.
Ali, ne lezi vraže. Kada ti stvar koju si dao ustreba, pošto su svi rokovi za vraćanje probijeni, moraš da odeš kod osobe kojoj si stvar pozajmio, ne bi li uzeo nazad ono što ti pripada. Neretko se dogodi da je svar delimično ili znatno oštećena, a može da bude i potpuno neupotrebljiva.
Panično lupanje na ulazna vrata tvog doma, uz još paničnije pritiskanje zvonceta. Dok ti kroz glavu prolaze misli toliko crne, da ne možeš da veruješ kako ti padaju na pamet, takođe panično otvaraš vrata:
- Joj, brate, izvini molim te što ja ovako... Treba mi onaj tvoj radapciger, nešto mi nije u redu veš mašina. Vraćam ti čim završim, kol'ko sutra, samo da vidim o čemu se radi.
Bez ikakvih pitanja daješ komad alata.
19 meseci kasnije, kada tvoja veš mašina oboli od neke bolesti, tražeći radapciger setiš se kod koga je. Prvo zoveš telefonom:
- E, ja sam. Je l' mi kod tebe radapciger?
- Koji radapciger!?
- Kako koji? Pa onaj koji sam ti dao pre godinu i po dana!
- Aaaaaaaaaa, taj. Pa nije kod mene.
- Kako nije?!?!?!?! Gde je !?!?!?!?
- Dao sam ga komšiji kad je popravljao bajs.
- Dobro ( počinje da ti se muti vid ), i šta sad?
- Pa ništa... skokni ti do njega, on će još malo da dođe s posla.
- Ja da skoknem?!?!?!?!
- Pa uzeo bih ja, al' žurim, zvao me burazer na pecanje.
Pošto sa budalom ne vredi raspravljati, odeš kod komšije da bi konstatovao da tvoj radapciger više nije funkcionalan, i da možeš samo da ga baciš.
A onda... Eeeee, tako je nastala crna hronika.
