Sendvič koji ustvari i nije sendvič, već se svaki sastojak jede posebno.
Normalan sendvič: Na hleb masti, na nju slaninice, na slaninicu crnoga luka, pa preko toga paradajz.
Paorski sendvič: Naseci hleba, pored slanine, pored crni luk i paradajz (osoliti ga po želji). Mast stoji pored svega toga, služi da u nju umačete hleb. I onda, Mile, tamani to posebno, kako i čime god stignes!
Obicno se ovakvi sendviči jedu kad se kod jednog ode raditi, pa taj neko, ili njegova žena iznesu sastojke, a ostali krkaju. Ili kad je neko dovoljno lenj da sastavi pošten sendvič.
„ode mast“
Izraz za ortaka koji puši a nikad nema pljuge(i redovno nosi upaljač) ,koji ode na piće bez dinara jer ih je uvek zaboravio gajbi ili kada petkom uveče sa pijančenja ode kući sa više para nego što je došao.
Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.
08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt
Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle !
Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn'
Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'?
Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku.
Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo.
Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam
Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac.
Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro.
Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim.
09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno.
Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš.
Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.
Sport koji preko leta upražnjava svaki "urbani" mladić u Srbiji. Ide sledećim redosledom:
-Ujutru ode na trčanje i u teretanu
-posle toga negde na pljeskavicu ili neki jači holesterol
-popodne na bazen ili kupalište da malo ispozira
-predveče sa ortacima na fudbal ili basket
-i na kraju, uveče ode na splav i urolja se kao svinja
Najčešće korišćeno da se premosti kulturološki jaz između dve osobe sa različitog područja. Pričaš njihovim akcentom da bi ispao fin i interesantan i tako se lakše sprijateljio. Problem je u tome što se u procesu često koriste stereotipi koje plasira televizija, tako da se često domorodac iznervira. Južnjake su uništili Tika i Đoša, a sve ostale Kursadžije.
-Vranjanac a? Totalno ste mi simpa...Znaš ono..
-(ne samo foru o svinjama i masti)..
-Sto kila svinja, 200 kila mast! U Vranje nema laganje, ženska trudna bez jebanje!!! HAHAH! Što rabotiš brače? Koštano mori!!! Super ste mi vi Vranjanci.
-(sad je dosta) Ojohohoooj, bračeee!!! Eve sam bračeee!!! Eve beše da otkaram kompiri iz Moštanicu na pijac, posle ću što sam zaradija da dam na ciganski trubači i da upadam u sevdah..eve be bračeee!! A posle ću da čitam Boru Stankovića i još ovakoJ da zborim. bračeeee!!! Jel mi stvarno tako pričamo? Jel vi stvarno tako nas vidite? Mast, svinje, kruške, drške?
-Samo sam hteo da budem fini...
Klinja koji naprosto obožava da u cik zore ustane i ode sa svojim tatom na reku, kako bi ceo dan svojim malim štapom hvatao beovice i govedarce i uživao brčkajući noge.
Nažalost, tata ga nikad ne probudi na vreme i uvek ode bez njega.
Osim u jednom specijalnom periodu...
Tata: Sedi ti tu, ide tata čas do čika Svete da uzme nešto...
Klinja: Važi, tatice! ( joj, kako sam srećaaan! )
. . .
Sveta: Jel ima?
Tata: Ma sto posto, rekla doktorka da je pun glista! Sipao sam mu jutros ricinus u mleko, sad će on brzo. A Mile Deponija neka gurne u dupe one svoje gliste od 20 dinara!
- mleko od preplašenu krmaču
- krzno od neprcane mačke
- ušna mast eskimskih pubertetlija
sve to pomesati i utrljati na bolno mesto
Stara srpska reč za božje čestice.
- Ženče, ode ona tvoja kineska vaza!
- Aj, lele meni! Pa je l' mož' da se zalepi?
- Jok! Otišla u paramparčad!
izgovori se na racun osobe koja NAJZAD odluci da ode kuci, nakon sto nam bane kuci nepozvana, u pogresno vreme, i bezocno se zadrzi duzi vremenski interval...
ortak krvopija mi se zaglavi na gajbi od podneva do devet uvece, kada najzad odluci da ode, jer mu ne dozvoljavam da kod mene odgleda "Seherezadu"...
sa otvoreno ironicnim podsmehom mu kazem: "Gde ces be , sa' ce secemo lubenicu?"
U dve reči početak i završetak srpskog, u praznik, upriličenog dana.
Ajde komšo popijemo jednu ljutu, valja se.
Rano komšo, al što jes-jes, valja se...
...
Milenija si vid'la komšu, ode li kući?
Eno ga Dragojlo, tam' na cestu.
Šta radi ono?
Valja se...Što ne ustaje, majku mu?