Najgora ucena u detinjstvu. Pogotovo ako imate mlađeg brata ili sestru.
ON:"Hajde igraj se sa mnom..!"
TI: " Ma, daj pusti me na miru, imam ja i pametnijeg posla..."
ON:" Hajde molim teeeee ! "
TI:" Necu. Ne budi dosadan."
ON: " Samo da znas da cu te reci mami za ono sto si joj ukrao 1000 dinara iz novcanika!"
TI: " I, dragi braco, cega se igramo danas???"
Ucena koja se koristi kada te drugar pozove da ideš sa njim u radnju.
-E brate aj samnom do radnje..
-Ma nmg bre idi sam.
-Ajde sto si sisa ?
-Ajde, al' da mi kupiš nešto...
Nestabilan, izlizani dogovor koji se donosi kada uobičajeni načini dogovora (ucena, galama, plakanje, durenje...) zakažu.
- Kako ste se dogovorili kad ste se svađali i ucenjivali celu noć??
- Napravili smo kompromis negde pred zoru.
Policijska ucena uličnim prodavcima diskova da svim kolegama u MUPu moraju besplatno da narežu sve od Granda na nekoliko stotina DVD-a.
Kada se kod neke osobe javi emocionalna potreba za ispovedanjem i priznavanjem nekih stvari. Obično se javlja kod ljudi pod dejstvom alkohola.
Pijani lik: Brate moj jedini, moram da ti priznam nešto! Smuvao sam se juče sa tvojom bivšom...
Blejač: Ajde bre, napio si se pa lupetaš.
Pijani lik: Ja se napio? Ti misliš da ja mogu da se napijem od pola litre viskija, tri vodke i 4 piva?
Najbrutalnija ucena sa kojom su nam roditelji zadavali glavobolje. Može se reagovati na dva načina. Ostaje misterija zašto je ta supa toliko bitna.
(Prvi scenario)
Žabac: Odoh da igram fudbal.
Majka: Ne može dok ne pojedeš supu!
Žabac: A daj, molim te!
Majka: Nema šanse!
Žabac: E, pa neću!
Majka: Onda nećeš ni da ideš napolje.
Žabac: Dobro, ni ne moram, baš me briga.
(Drugi scenario)
Žabac: Odoh da igram fudbal.
Majka: Ne može dok ne pojedeš supu!
Žabac: A daj, molim te!
Majka: Nema šanse!
Žabac: Dobro, ajde, poješću kad si navalila!
Ovo prvo je fiziološka potreba, ono drugo je emocionalna reakcija, a zajedničko im je to što se nikad neće saznati kod koje od ovih radnji čovek pravi ružniju facu i grimasu.
- Ti šmeker ? Pa lepši sam od tebe i kad plačem.
- Ma nemoj. Ja sam lepši od tebe i kad serem ... a imam tvrdu stolicu.
Klasicna roditeljska ucena, onda kad su nas vodili da primimo injekcije. Zbog toga su sve prodavnice igracaka strpane oko decjih dispanzera.
"Tata, kupi mi ovog bagera. Vidi sto je lep."
"Ne mogu, sine, nemam para."
"Molim te, ajde primicu bocku."
"Ali nisi bolestan, sine..."
"Ma nema veze!"
Posle batina, pretnji, ucena i kažnjavanja, najgore što roditelj može da uradi jeste da kaže ovo svom gladnom detetu. Socijala u svom najsirovijem obliku.
D: „Tata, gladna sam. Je l’ ima nešto slatko?“
T: „Nema, sine. Šta ima sad da jedeš, jela si pre tri sata.“
D: „Ma, nešto malo bar...“
T: „Vodim te u poslastičarnicu da gledaš kako deca jedu kolače, ’oćeš, hahaha?“
D: ?!
T: „Nećeš?“
D: „Samo da gledam?“
T: „Mhm.“
(D zamišlja sebe na kiši kako naslanja nos na izlog poslastičarnice i zvera u zarumenjena brkljava lica vršnjaka koji zadovoljno glade namirene tibe. Krče joj creva. Vetar nosi lišće. Tuga.)
Parola koju koristimo kada zaboravimo pare za užinu (ili jednostavno nemamo) a hteli bismo da se ogrebemo o nekog buržuja. Savet je da treba krenuti lepim, a ako pomenuti odbija poslušnost postoji opcija ucena i kletvi.
Nenad:"De si care, šta ti je to? Daj griz samo da probam"
Milan:"Pa juče sam ti dao da probaš"
Nenad:"Aaa da, sećam se. Mogu ti reći da nije loše. Evo uzeću ti jedan"
Milan:"Ali ostala su još samo dva..."
Nenad:"Ma opušteno, samo jedan ću da uzmem"
Milan:"Ne može!"
Nenad:"E pazi kad ću ja tebi da dam sledeći put!"
Milan:"Kad si ti meni nešto dao?!"
Nenad:"Ma da bog da se ojeo!"
