Slikovit opis osobe operisane za bilo kakvu sportsku aktivnost. Pretežno se odnosi na olimpijce, ali ponekad ni oni malo redovniji nisu zaobiđeni.
- Čoveče, pa 'ajde bar dodaj ako ne možeš dobaciti do koša.
- Pusti ga, brate! Vidiš da ne vidi koš od table. Sledeći put ćemo ga zvati kad budemo igrali domine.
Razroki lik kome levo oko gleda u desnu, a desno u levu stranu.
Debeo. Onako, baš.
Ne pomaže ako je tukidid omalen, ali obično nije do njega.
Pa trči, debeli, trči!
Ne... mogu... da... difem...
Pa jebem mu sve, probaj, a u pičku materinu!
Pusti ga, viš da ne može kitu sebi da vidi.
Otprilike nam ovako izgledaju sva objašnjenja kojima sagovornici pokušavaju da nam ukažu na odredjenu stvar u daljini
-haha,vidi onog čoveka na vrhu one zgrade,piša sa nje!
-(ushićeno)gde,gde bre ne vidim!?
-iza onog drveta,koje je levo od onog spomenika,koji je pored zgrade ali se ne vidi od drveta preko puta nje...
-daj lepo objasni gde je,ništa te razumem!
-ovako,vidiš spomenik,pa pored njega zgrada,al možda je nećeš videti jer je prikriva ono drvo,koje vidiš možda i nije drvo...
-čekaj misliš na onu crvenu?
-aha
-pa gde je čovek?
-e jebiga,otišo dok ti ukapiro gde je zgrada...
izraz koji predstavlja nacin trazenja sexa od neke osobe
prvi put sam cuo u serijalu Nikad Izvini, Velja je rekao, odatle mi inspiracija
Opis malo punijeg lika koji nije probirač, a i nema svrhe da bira kad mu na isto izađe.
U sportskom žargonu, objašnjava karakteristiku fudbalera koji veoma nespretno i nadasve kruto prihvata upućenu mu loptu.
Goksi: "Matori, je l' ti vide, majke ti, ovu budalu kako je "uštopovala" loptu?"
Miki: "Ma idi bre, sinak... odbi se od njega k'o od drveta!!!"
Ova izreka se pojavljuje i u varijanti "od njega čovek i od govna burek nikad ne može da bude", ali je zbog primedbi da "i od govna može da se pravi burek, al' niko neće da ga jede" izmenjena tako da je umesto bureka ubačen direk, što je stari naziv za stub.
Koristi se da se opiše đubre najgore sorte, takav ološ ni majka ne voli, ne samo da je džukela nego i ne postoji šansa da nekad nekim čudom postane čovek. Pojavljuje se i u grupnoj varijanti, za opisivanje grupe ljudi poznate po negativnim osobinama.
-I tako, zavrnuo me za kintu i još mi namestio da se ceo dan raspravljam sa onim ludacima, jedva se živ otkačih.
-I treba, kad si klen, lepo smo ti pričali da od njega čovek i od govna direk nikad ne može da bude, a ti nas ubeđuješ da se promenio od kad je izašao sa robije.
Je prvo što normalna i relativno neiskvarena osoba pomisli kada u svoje ruke uzme neke od primeraka dnevne štampe i pročita naslove i tekst.
Količina prostakluka, nepismenosti, ugrožavanja privatnosti koja iz njih izbija siktajući, sve iz potrebe da se proda narodu željnom krvi, sigurno ne opravda jedan čin kao što je seča drveta, koje je godinama strpljivo raslo i odolevalo mnogim vremenskim neprilikama, kako bi na kraju postalo obično đubre.
Primer nije potreban, već sutra sigurno nailazite na više njih.
Posmatrano sa fiziološkog aspekta, u većini slučajeva gotovo isto kao i svako drugo pišanje. Ipak, za razliku od klasičnog cijeđenja pitona naspram wc šolje ili pisoara, koje je prilagođeno širim narodnim masama koje su opet mahom sastavljene od muškaraca prosječnog odnosa testesterona i epitestesterona, pišanje iza drveta ima značajnu društvenu vrijednost jer vas izdvaja od ostalih kao alfa-mužjaka.
Pišanje iza drveta takođe se od onog što se može okarakterisati kao prosječno pišanje izdvaja i po tome što nam dozvoljava da bar na trenutak osjetimo duh praistorije u kojem si šetao gole močuge i lansirao sve vrste fluida iz iste bez ikakve potrebe za skrivanjem od okoline. Takođe, znatno je korisnije za razliku od pišanja po keramici ekološku vrijednost jer pozitivno utiče na vegetaciju a i sama ideja pišanja po keramici je krajnje bolesna kad se ima u vidu da neka tamo gladna đeca u Africi nemaju ni wc papir.
Sve u svemu može se reći da se radi o još hardkornijoj verziji pišanja u haustorima, praćenoj razmjenom hladnih i gotovo ubilačkih pogleda sa slučajnim prolaznicima.
