Pošast koja je harala po svim živim kanalima pre nekoliko godina. Na sreću, sad je upokojena ( SOS kanal se i dalje nekako bori ). Televizijske stanice cu se odricale večernjeg termina za film, ili bilo kakvu drugu smislenu emisiju, da bi puštale muzičke spotove preko kojih bi išle poruke napaljenih gledalaca, i tako uzimale ogromne sume novca od ovaca, koje su, naravno, za šišanje.
1.Rezio, ne moj daste stoka, pusti te Sasu Matica. Sisajte ga grobari. 2. Majmune ne pismeni, jebo te Sasa Matic. Dejan Matic konza. Picke ganfurske. Rezija: Bice obojica, samo vi saljite poruke :DDDDDDD ------------------------- 1. S verom u Boga, za kralja i otadzbinu. Nema krsta bez 3 prsta. Bog cuva Srbe. Ravna gora pobediti mora. Majku vam jebem balijsku i ustasku. 2. Kome ti majku? Jebala te Ravna gora. Tito je bio pametan kad vas je slao na Goli otok. Bog ne postoji. Rezija: Reziju boli kurac da li Bog postoji ili ne, saljite poruke ;))). ------------------------ Nabildovan batica, 23 ( nisu godine, hehe), trazi ekstra ribu za povremene diskretne sastanke. Klinke, pederi, dopune, cim stop. Broj za pohotnu mamu 064***.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Ne kači se s njim. Tek što je izašao iz zatvora, upravo zbog buzdovana, poput tebe, koji mu je nešto odbrusio...Ili ne daj Bože marno devojku...Ćuti, pokrij se ušima, dok te još nije uzeo za zub, i udarao tvojom glavom, u njegovu pesnicu...ako me razumeš. Jelte, u zatvoru je opasnije čak i od smrti, ležanje na stomaku...može da se desi da te u pola noći nešto ubode...ovako na leđima, bar ćeš se probuditi kad ti siledžija bude prepipavao unutrašnje organe, izazvan pre svega nejebicom, ali i mladom piletinom koja mu je došla na gajbu.
Ja: E brt, gde si, mogli smo na vops neki, nešto... Ortak: Ne mogu, idem sa Kaćom, zvala me do nje, na kafu... Ja: Kojom Kaćom?! Jesi ti normalan?! Ako odeš do nje nećeš se od nje vratiti... Pajvan Ljubo samo što je stigao u grad, a ti znaš da je do skoro ležao na leđima...nego ti ajde lepo sa mnom do Caje na pljesku i pivo, mani se ti nje... Ortak: Taj rad? Ja: Taj rad.
Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.
- Dragi ova tvoja nova sekretarica nema veze s vezom. Gora je od prošle. - U pravu si draga, nema veze s vezom. Al' molila me je na koljenima za posao, nisam imao srca da je odbijem.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Prepoznaje se da je ovo stih molitve Očenaš, i naizgled stih k'o stih. Problem nastaje kada se permutuju reči, što lako može da se desi ako se ne vodi računa šta se priča, dok je izgovaramo po navici.
U jednom mlađem odeljenju osnovne škole, na času verske nastave, svaki učenik recituje:
Učenik: Oče naš koji si na nebesima... da bude i na nebu kao na zemlji... Veroučitelj: Stani! Ned'o ti Bog da je na nebu k'o na zemlji! Kreni opet od početka. Učenik: Pa rekao sam ispravno! Khm, Oče naš koji...
Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna. Npr: Pu*ite mi kurac svi! Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno. ili: Jebem ti ma*er u pičku rutavu! Više uopšte ne liči na psovku. Najbolji primer je možda: Jebem li te u glavu tvoju štrokvu, pa ti svšim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ. Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
