Posle godina provedenih u blejanju sa istom ekipom, neminovno je da dodje do jedne smorne večeri gde je jedini dizač (interesantnog li eufemizma) atmosfere gledanje pornjave. Pipava je to situacija. Ne želiš da odaš da si poznavalac žanra tako što ko iz topa ispališ ime glumice koja zdušno obavlja felacio, a ne želiš ni da te smatraju za zaostalog ako se uporno pozivaš na Dženu. Mnogo se sazna o tipovima ljudi na ovaj način.
Nula samokontrola lik- Njemu se da prostite...digo ko magaretu.Tu je još deset likova,pa on krsti noge, znoji se, pokušava da napravi foru na račun čibulje na dupetu glavnog glumca, al' ne ide. Jedva čeka da ode kući pa da skine film i pogleda sam. Konosijer: gore pomenuti znalac. Tako će on za slatku plavušu znati da je to u stvari Džesi iz Hjustona koja sve pare skuplja za sestru koja želi da postane advokat. Njemu se odavno ne diže na regularne stvari, da su pustili krdo Japanki koje se mažu flomasterima...Druga priča. Gurman: Bole njega uvo. Zgrabio dasa čips, ne pušta. Krmlja i baci komentar tipa 'Duvaj ga srećo' čisto da se zna da je uključen u proces. Alfa: Sve je on već to probao, propeler poza, dvostruki salto Cukahara. Ribe nisu ništa posebno a glavnom glumcu je minijaturan. Džoker: Sve mu je smešno. Od podvezica, do svršavanja. Ako se neki crnac namerači riđokosoj tinejdžerki izbaciće se komentarom 'Crno joj se piše'. Romantik-papučar: I u ovom 'svečarskom' trenutku kenja o svojoj 'maloj'. Kako, kad on i 'Draginja' 'vode ljubav' spoje se u jedno telo sa X udova, kao indijsko božanstvo. Domaćin: Pornić on bira. Posle zajebavanja na njegov račun što ima 130 foldera NE DIRAJ bira klasične stvari...ma nema bukake, ne gleda on to. Komentator: Prepričava ti svaki detalj , ko da si slep i da ne vidiš i sam. Gedžet: Primećuje sitnice tipa koji auto se vozi, koju marku odela nosi jebač, telefone i marke satova. Alkos: Njemu je svejedno. Gledali vi porniće ili teletabise.
Kad ga izvadiš na vreme i okrečiš joj Venerin breg, pa se sve sliva niz stidne dlake ko mast od gibanice niz bradu.
Radovan: Ajde ženo pevaj mi nešto! Blizu sam. Coka: Nad Kraljevom živa vatr... Radovan: Ne tu, tu si prošli put, daj nešto narodno. Coka: Belu bluzu suza kvasi moj Milane siroma' si... Radovan: Bravo, okreć se, ide krečenje.
Izuzetno normalna i prihvaćena stvar. Naime, dupleks terapija se odlikuje po tome što pacijent ode kod lekara da bi utvrdio uzrok lošeg stanja i dobio dijagnozu, zatim ode kod drugog doktora čisto da bi potvrdio dijagnozu, a dobije dve različite dijagnoze, a samim tim i dupleks terapiju.
A: E, čuo sam da si juče bio kod doktora i da imaš kamen u bubregu, je l' to istina? B: Jeste, imam... ali, drugi doktor misli da ja imam čir na želucu... A: A pa dobro, znači dupleks terapija? B: Jeste, jeste... Evo za bubrege pijem rowatinex i baba vangin čaj, a za čir omeprazol...
Mnogo lenja osoba. Toliko lenja da se stopila sa kaučem baš kao i jastuče. Mrzi ga da ode po čašu vode, mrzi ga da ode do prodavnice, mrzi ga da pospremi sobu i svaka aktivnost mu se čini neverovatno teškom i napornom.
Izvuci Mikija na neku foru iz kuće, ucrvljaće se na onom kauču.
Najveća briga klinaca dok igraju fudbal na nekom malom prostoru. Ako udari u ćalov auto ili u prozor nije mnogo važno, ako lopta ode u komšijin šljivik, ko mu jebe mater, ali ako ude u kevino cveće najebasmo svi, biće belaja. Kao da će cveće da se sjebe ili kao da ono u dvorištu manje mirisati, pa lopta ne sme da udari po njemu, totalno smaračka fora zbog koje si jednom popio batine, pa bi više želeo da te lopta udari u glavinu nego da ode u kevine ruže. Ovo je jedna od retkih situacija u kom si u paktu sa ocem, jer i njemu ide na kurac zelenilo, kog više ima u svom dvorištu nego u Šumadiji, pa će kad-kad stati na tvoju stranu i odbraniti te od batina, ako nisi bio bolji od keve u disciplini Trideset metara s preponama.
-Brate, pazi u cveće samo da ne ode lopta, mama mi je danas posebno nadrndana. -Ma nemaš frke...
(2 minuta kasnije) -Pa ne u cveće pička ti materina, dolazi ovamo! :oklagija u ruci: -Tata, mama me biijeeee. :kmeči: -Jebalo te cveće, ostavi bre to dete na miru.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
