Kao što jedna moja poznanica kaže, ništa bez prskanja. Da.
Ne znam da li je to urezano u centar za neophodnost kod muškaraca (i nekih žena) ili to jednostavno traže i nađu mehanički, kao mladunče sisu, ali istina je.
Lično, ne mogu da zamislim dan, dobro ne baš dan, ali sedmicu bez nekog prskanja. Bolje bi podneo presušivanje česme, pa čak i ukišeljavanje vina Blek triumph koje držim u zamrzivaču jer nisam normalan. Oduzeti nekome takav užitak ravno je (po Ajnštajnovoj formuli) oduzeću tri uda, doživotnoj zabrani psovanja u Meridianu ili naizmeničnom puštanju odabranih Mandićevih pesama na oba uva. U svakom slučaju, nije ovaj čin, kao ni sve dugo čista finska. Čak, šta više, naporan je i zna da umori ljuda. Kad je leto, neminovno je da ćeš da zaudaraš na razan smrad i često da se preznojiš. Ali, vredi. Vredi svakog utrošenog atoma snage.
Možda najgora strana svega ovoga je kada prsne po pločicama, ili ne daj Bože zidu. Mada se to može rešiti obloživanjem površine Kurirom ili već nekim trećim listom koji ti je najbliži ruci.
Inače, ne znam da li sam rekao da volim grudi. Onako svežim im priđem nosem i prožmem nozdrve tom čarobnom notom mesa!
Eto, nadam se da će vam neke hipoteze pomoći.
-Inače volim i krompiriće, mada ni u rerni nisu loši.
Obavezno kiselo iznenađenje na svakoj slavskoj trpezi.
Najprimamljiviji i najlepši kolač u moru sitnih kolača!
Merkaš ga kao gladni lav ranjenu antilopu!
Neodoljivo te privlači, kao biljka mesožderka muvu govnaru!
I kada savladaš sile snebivanja, smogneš hrabrosti da zgrabiš tu božansku Ambroziju među kolačima.....
Doživljavaš brodolom!
Razočarenje i jade, merljive mukama mlađanog Vertera!
Dok sa mukom i žaljenjem žvaćeš kiselu smokvu, možeš samo da trpiš podrugljive poglede ostalih gostiju kojima je tvoj trenutni osećaj vrlo poznat!
A: ...njom...njom....njom....
B,C,D,E,F,G,H,I,J,K.... : ( he... he... he...)
Kad te devojka pita koji ti je hobi, ti odgovoris, i ona kaze da voli tvoj hobi( koji god bio ) .
Devojka:Koji je tvoj hobi ?
Ti: Paa, filterovanje bojlera, i ciscenje rerni.
Devojka: I ja volim to isto .
Ti: Super.
Dok su mu roditelji zaokupljeni rješavanjem gorućih socio-političko-vojno-ekonomskih pitanja, a pri tom jednim okom nišane po ovalu da nađu najkrtiji komad mesa a drugim (muškarci - koliko još imam u čaši; žene - koliko još ima u čaši), ovaj tip mladunčeta vješto koristi trenutak da "slučajno" ubaci kolač u sok, prolije sok u kom se nalazi ostatak kolača, povadi sve banane iz rolata, ubaci plastičnu igračku u posudu sa sarmom da se njegov junak bori protiv krokodila i mnogo drugih "vragolija".
- Vidi ga što je živahan, baš je sladak.
- Mora biti sladak kad je u sve slatko gurn'o prst, mislim da su mu samo noge kisele jer je maloprije stavio po krastavac u čarape!
Doček Nove Godine u prosječnoj srpskoj porodici od 4 člana:
1. Keva spremi glavno jelo, zatim slatko nešto(tortu ili kolač), ćale skine suvog mesa iz sušare da se mezi cijeli noć dok su tu grickalice, piće, sokovi.
2. Svi se lijepo najedu, sestra ode u grad. Keva tuče tetris, ćale gleda Novogodišnji doček na TV-u, sin visi na kompu.
3. Poslije 00:00 isčestitaju jedni drugima Novu Godinu i na spavanje
ili odgledaju po koji novogodišnji film.
Smuvali ste se, držite se za ruke, šetate, hodate, izlazite, ljubakate se na punim i praznim ulicama, ponekad se i povatate. Smišljate planove za iduće susrete i tu, cap, kuvanje ulazi na pozornicu. Odlučujete se na kuvanje zajedno.
Kao što su ukusi različiti, različita su i razmišljanja za gorepomenutu aktivnost u njenoj ili njegovoj kuhinji. Neko misli na klopu, neko na sam čin kuvanja i spremanja, neko na kuhinjski sto i golotinju. Bilo kako bilo, različita razmišljanja povlače različite krajeve, tako da se nekad stvarno zna desiti srećan završetak večeri koji uključuje kuhinjski sto. Nekad, nažalost, sasvim drukčije situacije.
- Dodaj mi so.
- Evo. Čekaj... Zar to nije riža za sutlijaš?
- Ne bleso, ta se suši u rerni.
- Zašto bi kog đavola, sušila rižu u rerni?
- Pa piše u receptu! Evo, vidi!
- Daj... "Za pripremu osušiti riž..." Draga, ovo je recept za đuveč.
- Je l'?
- Da.
par trenutaka tišine
- Jesi ti stvarno gladan?
- Pa, znaš...
- Odlično, izgaram od želje za tobom! UZMI ME ODMA' NA SUDOPERI!
- Ne izgaraš ti, neGO RERNA, SUNCE TI KALAJISANO, JEBEŠ SEKS, DAJ VODU I ZOVI VATROGASCE! VATRAAAAA! GORI VATRA LJUDIIII!
Omiljeni slatkiš većine dečurlije.
Kad krene da se muti fil za neki kolač ili tortu tu su! Oči fiksirane na šerpu i sadržaj, jezik napola ispao, nalik krokodilu iz Petra Pana, čekaju priliku, koriste svaki sekund neoprezne majke kad se odmakne da umoče prst i glasno negoduju dok se filuje torta da ne stavi sve, da im ostavi barem maaalo da poližu.
Uglavnom fil vole mnogo više od kolača koji se pravi jer su kore ¨suve, dosadne i moraju da se zvaću.¨
Jednom smo tako buraz i ja polizali ceo fil za tortu koji je trebalo da se ohladi dok je keva bila kod komšike na kafi.
Objekte koji mogu da padnu, da počnu da se klizaju, kotrljaju ili uopšte da se kreću, ponekad je potrebno dodatno obezbediti priručnim sredstvima koja se nađu u blizini, kao što su na primer kamen, panj, kolac ili nešto slično. Kada se tako nešto uradi onda se kaže da smo nešto potkočili.
Šumadija. Gruža.
I čovek može da se potkoči, ali to je već neka druga priča.
1.
Pukla guma. Treba da se menja točak i da se stavi rezervni.
- A jel' ti radi ručna?
- Radi brate, što ne bi radila.
- Daj neki kamen da mi to malo potkočimo za svaki slučaj.
2.
Rodilo voće. Savile se grane skoro do zemlje.
- Milorade nesrećo! Piješ rakiju, a rodile ti šljive sve će grane da se polome.
- Baš to i gledam. Sad ću da ih potkočim i rešen problem.
3.
Poklopac na furuni ne može lepo da se zatvori. Malo, malo, pa padne.
- Ih ja nesrećnica, za koga sam se udala? Nema ko ni furunu da mi popravi.
- Šta bre da ti popravljam? Uzmi kočanjku pa potkoči.
Ljudi i zene ,koji za zivot zaradjuju tako sto prodaju robu na tezgama na buvljaku,su u najmanju ruku supermeni!
Svako ko je imao prilike da leti ili zimi poseti cuveni OTC na Novom Beogradu,mogao je da primeti kakvi su tamo uslovi za rad.Tezge su toliko zbijene,da je leti neponosljivo vruce i ponekad se cini ,kao da ste u rerni,sto moze da se zahvali silnim satorskim krilima ,koja su postavljena izmedju redova,kao zastita od sunca i kise.Zimi je tamo nepodnosljivo hladno,pogotovo u periodima kad duva kosava i tada se cini kao da ne postoji nacin da se ljudi koji tamo rade,ugreju i prezive radni dan.Ipak,oni opstaju i rade tamo godinama....
Posto godinama kupujem potrepstine za firmu na Buvljaku,upoznao sam puno tih ljudi i silom prilika,vecina je otvorila neke prodavnice po gradu i okolini,ali i dalje ne napustaju Buvljak,iako su im uslovi za rad jako losi,promet je opao i nameti za tezge porasli.....
Ovo je najčešći odgovor na pitanje:" Mama, dal da načinjem?"(tortu, kolač, pitu ili pak pečeno prase) a koje smo svi u životu mnogo puta postavili, a najčešće kad smo bili deca.
PS: naravno da nikad nismo čekali da dođu gosti, već smo uvek, dok niko ne gleda makar liznuli malo šlaga sa strane, a potom razmazali prstom da se ne primeti, ili pak ponovo rasporedili kolače, da izgledaj kao da su svi na broju.
Primer nije neophodan :) već je dat
