"Popularni" MC sa specificnim stilom repovanja.Odabrao je savrseno umjetnicko ime s obzirom da on gospodari vremenom i luta lirickim univerzumom,"vjesto" i "neprimjetno" prelazeci sa politike,vjere i slicno,na krompir,sir i ostale namirnice
http://www.youtube.com/watch?v=qfptVLQb_xw&feature=related
Raskalašani život u velegradu za vreme studija, u pokušaju da se nadoknade godine protaraćene u štrebanju i pravljenju imidža pametnog i lepo vaspitanog palanačkog deteta.
Cimer: Milane, pobogu, opet si ispovraćao pola sobe, zaboravio da zatvoriš frižider i potrošio svu lovu za ovaj mesec u kafani. Daj, sredi se malo, nećeš daleko tako raspomamljen, a tek si prva godina.
Milan: Da se teraš i ti malo u tri lepe, ja da sam hteo roditeljske pridike, ostao bih kući. Jel' znaš bre ti, koliko izgubljenog vremena ja treba da nadoknadim? Nego, jel ostalo što one domaće?
Ono što nam stalno ide u susret,ali nikako da nam priđe.
Kad se borite sa nekim unutrasnjim silama da pocnete sa ucenjem sad, a na satu 11:24 h pa pomerate pocetak na 12:00. Kasnite 10 minuta pa zaokruzujete na 13:00 i tako dok vas griza savesti ne natera da sednete za tu knjigu dok nije kasno. Al ponekad/obicno i bude kasno...
To je ona situacija kada vreme užasno sporo prolazi, baš zato jer se vama žuri. 10 minuta kao 3 sata... A i ljudi su skloni "neistini".
Na šalteru kod zubara:
1 dekica: "Alo, je l' radi neko ovde?"
Šalteruša. "Šta vam treba?"
1 dekica: "Dobro ste se setili da me pitate, čekam ovde ceo dan!!!"
Šalteruša: "'Ajte, nemojte tako, nije baš ceo dan."
1 dekica: "Aaaaa... kako nije... jeste, jeste..."
U pošti:
Bakica: "Ove na šalteru ništa ne rade, 3 sata stojim ovde u redu. Pogača se verovatno već ugljenisala, ali dobro... unuci je vole kad je malo prepečena."
Period godine krajem februara i početkom marta kada se zimske jakne peru i skladište u naftalinski ambijent ormara, plakara i regala.
Veliki problem za ljude koji sitnice drže po džepovima.
Upaljač, cigarete, ključevi, novčanik, ausvajze (lične i zdravstvene karte), mobilni telefon, kondomi i brufeni... Sve to treba negde staviti, a na raspolaganju nam je samo 2-4 džepa na pantalonama-trenerkama...
Zato nastaje pomama za duksevima koji imaju džepove.
A i po navici da šake budu u džepovima, dotične osobe jednostavno ne znaju gde će sa rukama...
Svaki pokusaj da srbinu objasnite da:
-nije dobro kupovati prasice iz gepeka na Kalenicu ,zato sto nisu testirani
-da rakija nije univerzalni lek
-da kad ima tri slobodna parking mesta u gradu,ne mora da zauzme sva tri sa jednim vozilom
-da je Ratko Mladic zlocinac i da je za sve nas bolje da ga sto pre isporuce
-da pojas u kolima sluzi da ti spasi glavu
-da ne paljenje farova u toku dana,kosta 3000 dinara
-da su i homoseksualci stanovnici nase zemlje i pripadnici naseg naroda
-da nam se drzava zove Srbija,a samim tim i svi stanovnici nase zemlje imaju pravo da se nazivaju srbima.....
-da ima i srba katolika
....i jos puno toga
Kolicina minusa ce dokazati da sam u pravu....
Uvek je sa predumišljajem, ali nije nikakav zločin u borbi protiv dosade.
Glava koja razmišlja.
Objašnjenje:
Oni koji koriste često tintu u svom poslu, mnogo pišu penkalom. Pretpostavka je da su školovani, a to znači i pametni. Verovanje je nastalo u stara vremena kada je stanovništvo pretežno živelo na selu i bavilo se poljoprivredom, a školovanih je bilo malo. U stara vremena, školovani ljudi su se posebno poštovali.
Danas, reč tintara se koristi pomalo u ljutitom kontekstu.
Majka: Hajde, dođi da mi aktiviraš ove zvučnike na televizoru.
Sin: A evooo...
Majka: Malo tintara da radi, ceo raspust prođe, ni jednu knjigu nisi pročitao.
Počinje od trenutka kad smorena draga pita svoju drugu polovinu kad planira da pođe kući sa neke žurke/proslave, a on joj pokaže preostali alkohol u čaši/flaši sa objašnjenjem:
... evo idemo za ovoliko!
