Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna. Npr: Pu*ite mi kurac svi! Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno. ili: Jebem ti ma*er u pičku rutavu! Više uopšte ne liči na psovku. Najbolji primer je možda: Jebem li te u glavu tvoju štrokvu, pa ti svšim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ. Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
Uloguješ se. Biraš Jacksonville ili Houston, tamo je najviše "naših". Ulećeš na pogodan HighRollers sto za kojim su Dejan, Adil i Domagoj i sedaš između dva adolescenta iz Indonezije. Ovlašno pregledaš profile, svima je maksimum 1M+. Deljenje. Dogovaraš se sa našima. Folduješ. Folduješ. Elvis Singhbutra stalno ulaže svih 150000 i niko nema muda da ga prati pa mu dosadi i ode. Čekaš. Dva popa. Triling. Ulažeš sve. "Saću vam jebem majku." Kurac. Hasan ima full house. Ostalo hiljadu čipova. Dva keca. Ulažeš svih hiljadu. Hasan is all in. Check. Hasan blefirati. Dobio si 723455$. Srećan si. Odlaziš u prodavnicu i uzimaš jedan zidarac na recku.
Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.
Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener. Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.
Padati skroz ukoso nizbrdo na nekoj zesce kosoj strmini sa spicevima na svim strmim kosim stranama. Najgore je kad se strmopizdis negde sa biciklom zato sto si ugledao neku dobru pizdu i zamisljao kako ona dozivljava orgazam na sedistu tvoje bicikle.
Dok na zalasku svadbe preostali gosti glavinjaju u raštimvanom kolu po klizavom podu sale u lokalnom restoranu a rastopljene pihtije natapaju flekav čaršav i kelner briše znoj sa čela salvetom na kojoj ima tragova ruske salate, karmina i ajvara, na udaljenim barskim stolicama u dnu, pred očima klonulog barmena, prvi svat po imenu Mile se naginje ka kumi u utegnutom crveno-belom kostimu, na drugoj stolici, pokušavajući da joj raskopča žaket. Kuma se nevoljno brani, smeška se i trepće kapcima sa rastopljenom maskarom. Dignuvši pogled sa ovala po kom se kotrljaju lojavi ćevapi, Miletov drugar pokušava da uvede neki red u situaciju. Podiže ruku sa praznom žicom ražnjića, i viče, u nastojanju da Miletu pribavi makar zrno dostojanstva pred institucijom kume: - Mile... Mile... neka kume, neka!
