Primer 1 Dikić: "Ivice, gomila se na trgu razularila. Situacija lagano izmiče kontroli. Šta da radimo?" Dačić: "Bratislave, brate, dovuci tri-četiri šmrka i rasterajte žgadiju! Sve moram da ti crtam."
Primer 2 #1: "Matori, ne znam šta ću. Starci mi kenjaju što dobro zagazio u drugu deceniju studiranja, Maja me ostavila, dužan sam Coberu ogroman keš… Ne vidim izlaz!" #2: "Opusti se, starac. Aj dođi na sondžu, vop i lajnu." #1: "Mogu ti reći da bi mi dobro došao jedan kvalitetan šmrk."
Ekstreman štrokavac, baštovan hobista, odbego ispod kamena, klošar. Osoba koja se na kežual piću pojavi kao posle smene lopatara na novom groblju, ne zato što mu je crko bojler, nego zato što ga boli kurac. Otuda i fraza koja referiše na duvača gandže, kome zna da se zaglavi ispod nokta malo zeleniša i koga takođe, boli kurac.
-Sedam je sati, sedam mu majki jebem, gde je Ivica, Novice? Zadaviću ga rukama ovim, baš ovim. Koje sam oprao, nokte isekao, vidi. Ako taj pajdo u pokušaju kasni zato što je konačno odlučio da iseče svoje, sve mu praštam, ali kunem se.. -Džabe se nadaš. Eno ga ide. Nisam siguran da li je onu majicu koristio umesto čepa motornog ulja ili je nešto iz zarinog ultralevog gej odeljenja, ali taj uvek ima ispod nokta za buksnu.
Više dođe kao vraćanje svih nas u prošlost nego definisanje nečega.
Nekada je to izgledalo ovako: Čitava porodica se okupi, jer fudbalska reprezentacija brani obraz njihove otadžbine. Obično su to svjetska ili evrpska prvenstva. Ljetni dani, zamrače se prozori da svjetlost ne utiče na kontrast boja na TVu (obavezno proizveden u Ex-Yu), zavisno od starosne dobi ukućana pije se 'ladno pivo, guja rakijica ili kakav slabo razgrađeni sok za najmlađe. Urla se i skače po kući, psuju se članovi porodice onom ko propusti šansu da osvijetli obraz otadžbinske reprezentacije. Urla se kao da nas neko stvarno čuje. Em ono sunce prži kroz zastor, em atmosfera dok slušamo i gledamo glavu porodice kako se nervira, jer je on trenutno najbolji stručnjak, ali eto, zadesila ga druga sudbina. A onda kad se završi utakmica trk sa drugarima na livadu ili ulicu, i naravno, najjači lik uzima za sebe ime najboljeg strijelca sa utakmice. Danas: Haj-tek TV kojem ne smeta ni radijacija a kamoli sunčeva svjetlost. Fotelje koje nas masiraju i olakšavaju kičmene tegobe bolje nego kosmodisk. Gledamo blijedo u TV, eventualno neko dobaci neki komentar o nekadašnjoj i sadašnjoj reprezentaciji, navijačima, kakve boje im je dres sada a kakve je bio nekada. Kao da je ovaj ubrzani život i sve na dohvat iscrpilo energiju iz nas. Više nas ništa ne raduje, kao da odgledamo tu utakmicu jer odajemo počast nekadašnjem strastvenom navijanju. Život je postao siv i pored ovolikog šarenila, ili nas je baš to šarenilo zaslijepilo.
Pobjeda Jugoslavije, izlazimo na ulicu. Najdeblji lik je naravno Ivica Kralj, jer je on golman, ne može trčati, i on je mačka od golmana. Najjači lik je Savo Milošević, jer on zabija golove. Najgprgaviji je naravno Zoran Mirković (sjećate se onog crvenog protiv Hrvata). I tako dalje.
Danas pobijedi Srbija (rijetko), klinci se okupe, odu do kladžera da podignu crkavicu koju su dobili i odlaze u obližnju birtiju da ispoštuju dobitak i prokomentarišu bezglavo jurcanje Krasića i bace komentar na Pantelića koji se obavezno krsti kada ulazi u igru, a za vrijeme meča se krsti publika.
Računajući na to da većina ljudi zadrto glasa po automatizmu, političari u predizbornoj kampanji počeli su da rade neverovatne stvari. Po logici ''oni koji su glasali za nas, opet će'', političari su počeli da se dodvoravaju biračkom telu koje ih u najboljem slučaju ne bi prepoznalo na ulici, a u najgorem, linčovalo na trgu. Najčudniji od svega su nagli zaokreti u politici i koalicije koje po nelogičnosti prevazilaze i scenarije serija na RTS-u.
Vesti sutra: Lider Udruženih Regiona, koji je zamolio da mu ne pominjemo ime, zato što su istraživanja pokazala da iritira birače, izjavio je da je PDV strašan namet ovom izmučenom narodu i da ga treba pod hitno ukinuti, a onoga ko je doveo do njegove implementacije kastrirati da se ne razmnožava. Na mitingu ispred štale gazda Milutina u Tutuništu takođe je izjavio da je tokom ove kampanje shvatio da je Srbija dosta veća od Beograda i da realno može imati imperijališticke ambicije. Tomislav Nikolić otvorio je spomenik ubijenom premijeru Đinđiću u svom dvorištu izjavivši da je ''Zoran bio najsjajnija zvezdica na putu Srbije ka zvezdanom nebu Evropske Unije'' i da svakodnevno plače zbog tog gubitka. Takođe je rekao da naručioce tog zločina treba kastrirati da se ne razmnožavaju. Ivica Dačić izjavio je danas da će naši vojnici sledeće godine otići na mirovnu misiju sakupljanja nafte u Iran, a sve zbog plemenitog cilja dovođenja demokratije napaćenim Irancima. Posle toga će, izjavio je Dačić, Mrkonjić asfaltirati čitav Iran. Upitan šta bi Milošević rekao o tome, izjavio je da je Andrija Milošević glumac i da nema nikakvog uticaja na politiku SPS-a. Na opasku novinara da je mislio na Slobu, pitao je kog Slobu. Milutin Mrkonjić je želeo nešto da doda, ali ga je obezbeđenje sprečilo u tome. Na današnjem skupu na Terazijama Dragan Đilas je izjavio da Beograd ne bi trebalo da sprečava razvijanje unutrašnjosti Srbije i da onoga ko je to do sada dozvoljavao treba kastrirati da se ne razmnožava. Na istom skupu Boris Tadić je izjavio da će pod njegovim vođstvom Srbija proširiti svoje granice do prirodne veličine. Do Beča na zapadu, i do Moskve na istoku i da će svi koji tome budu stajali na putu biti kastrirani da se ne bi razmnožavali. Čedomir Jovanović izjavio je da će svi koji su činili zločine nad Srbima biti najstrašnije kažnjeni, kao i da će njegov san da se Republika Srpska pripoji Srbiji po njegovom dolasku na vlast postati realnost, kao i da sve subverzivne anti-srpske elemente treba kastrirati da se ne bi razmnožavali. Njegov koalicioni kolega Vuk Drašković je, pojavivši se u majici sa likom Če Gevare, rekao da sve članove kraljevske porodice treba kastrirati da se ne bi razmnožavali. Srpska Radikalna Stranka ostala je dosledna svom programu u kome jasno piše da je jedini imperativ njihove borbe da svi koji nisu sa njima budu kastrirani da se ne bi razmnožavali. Čini se da se, uprkos velikim ideološkim razlikama, naši političari slažu u jednom: da sve njih treba kastrirati. Vesti nekoliko dana kasnije: Rezultati izbora. Svi smo šokirani činjenicom da je pamćenje birača ovoga puta trajalo duže od predizborne tišine i da je bilo 49% belih listića, dok je za ponuđene političke opcije glasalo samo članstvo. Epilog: SVE naše političke stranke po prvi put su pokazale apsolutno jedinstvo napravivši opštu koaliciju koja je na izborima dobila ukupno 51% glasova i na taj način će predstavljati većinu građana u budućem parlamentu, koji će imati 2658 poslanika, dok će vlada imati 248 ministarstava. A sada vremenska prognoza...
Ultimativna ironija na duga blebetanja ljudi koji obožavaju da iznose svoje mišljenje. A koje u devedeset devet od sto slučajeva bude netačno i besmisleno ili u najboljem slučaju previše očigledno i, ponovo, besmisleno.
- Ma pusti. Vučić i Dačić i Toma i Tadić, sve to u istu tikvu prdi. Ne isplati se glasati. Za koga da glasam? K'o da ću ja da imam nešto od toga! Ma beži ih, sve su to ista govna! - Ceniš?
Jovan I. Deretić: Pa, vidite kako, Aleksandar Makedonski je zapravo Aleksandar Karanović. Njegov otac Filip je imao titulu karana na prostoru Makedonije, a on je poreklom iz Pomoravlja, okolina Kruševca. I od toga karan nastalo je Karanović. Znate on je čistokrvni Srbin.
Stresna situacija kad samo što ne progledaš i kažeš „jedna briga manje- sad se lakše diše“.
Trenutno stanje "penzijskog pitanja" : Diana kaže da „treba smanjiti broj penzionera“, Krka vaspostavlja razne statističke klackalice, Mrka -i krka i krcka 68-godinu života i zida i šarmira u lacoste majici francusku ministarku rukoljubom i naravno francuskim jezikom ( stara diplomatska škola-malo rustikalna, ali radi), Ivica i Šutko ćute, a jedini imaju sredstva i ljudstvo da se nešto konkretno učini u toj akciji smanjenja. Mlađa i dalje laže i proizvodi kontraefekat-penzioneri, dominantne srpske nacionalnosti, u inat odlučuju da žive što duže...* *zasnovano na dnevno političkim naslovima http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/178134/Dragutinovic-Smanjiti-broj-penzionera
Osoba koja se ni po kom osnovu ne ističe, koja nema posebno zanimanje, publicitet, društvenu moć ili neki supertalenat koji je izdvaja iz mase. Najobičnija individua. Inače, potpuno relativan pojam jer i iznad "uzvišenog" postoji "uzvišeniji", svet je zamršen pa se ta podela moći i ne može precizno utvrditi, najsuperiorniji vladaju, verovatno, iz senke.
-Miško se uvalio u politiku, ćale mu je nešto smutio, biće odbornik. Kad li ćemo mi smrtnici da imamo takvu platu? -Ma on je buržujčić, nije to za nas smrtnike.
Tadić: Vidiš li ti Šutanovac, Ameri i Rusi prave neke 3D snimke iz kosmosa, a nama se bre i obični avioni, malo malo, pa se sruše. Šutanovac: Nije to za nas smrtnike, moj Borise.
Obama: E ženo, doneo je onaj debeli, mali Srbin, Dačić, ajvar i rakiju na molitveni doručak. Kad će tako nešto kod nas da se proizvodi, majku mu jebem? Obamina žena: Nije to moj Barače za nas smrtnike.
Evropa 2025-e Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu. Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana. Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.
Eskalacija 2026-e: Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju. Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje. Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se polako približava Balkanu.
Balkan: Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac. Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene. U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH. Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom. Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva 50 miliona živih (većina na Kosovu). SAD ponovo upozoravaju Srbiju.
2027-e Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU. Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi. Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje. Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade. Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i Aca su pobegli u nepoznatom pravcu. Ivica je nestao. Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta. Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski, predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79. Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike da se Srbija napadne sa ledja.
2028: Sukob se premestio na Bliski i Daleki istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno. U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.
2029-e Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova. NOB počinje. Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.
2032-e Rat je gotov! Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene. Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga. U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju. Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc. Grčka renovira svih 6 preostalih hotela. A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...
Poslednji argument, poslednja slamka za koju se hvata optuženi na koga su svi nasrnuli zbog nekog nemoralnog čina.
Toma: Borise, mamu ti jebem, jel moguće da si prodao točak našeg zajedničkog bajsa za dve ulaznice za umetničko klizanje!? Šeki: Jao, Borise, samo dok ti dođem tamo, jebao si ježa u leđa! Čeda: Boki, u tom točku mi je bio štek sa vutrom, papku jedan! Voštani: Bolje da si ga utopio za neke foke nesrećo jedna! Mlađa: Brate, mogao si više da uzmeš. Ivica: E crko majci, što te panduri ne navataše?! Boris: Ama polako ljudi, nisam majku čekićem udario, imamo i dalje prednji točak, volan, lanac. Biće za sve. Voja: O čemu se ovde radi?
Čitaj: Malo su laprdali, svako je rekao šta je imao, nisu se dogovorili ništa
Razgovor o formiranju vlade, rano leto 2008: Dačić: Pre svega, želim da napomenem da smo vodili jedan konstruktivan razgovor sa gospodom iz DSS-a, naši zajednički principi se ne razlikuju mnogo, dakle pre svega borba za celovitost naše zemlje, o personalnim rešenjima i podeli ministarstava nismo ni razgovarali, to u ovom trenutku nije ni važno... (tu je znači zapelo) Protest studenata, rana jesen 2010: Ministar prosvete Obradović: Moram da kažem da sam imao jedan zaista korektan, konstruktivan razgovor sa predstavnicima studenata. Došli smo svakako do izvesnih zaključaka, složili smo se da je sadašnje stanje neodrživo...Nažalost, studenti nisu imali razumevanja u nekim drugim zahtevima...
