Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.
Cici koja đuska na šanku uz zvuke Stoje: Mala, ne mogu da ne primetim tvoje jebozovno dekoltirane grudi, pa me zanima koje si godište? Cica: A nisi primetio mog dečka čija pesnaja upravo kreće ka tvojim zubima?
Prvoborcu u redu u Pošti: Gospodine, ne mogu a da ne primetim da ste stali ispred mene kao da sam ništa više do li gomila sušenih šampinjona koju je neko slučajno ostavio baš u redu za Uplatu/isplatu... Prvoborac: Gospodin ti tata, bezobraznične balavi! Ja sam bre u ovoj pošti čekao na penziju dok ti još nisi bio ni mućkuriš u njegovim jajcima, jelti jasno? Ti ćeš meni tako, pa ja sam četrespete ovaj luger skinuo sa mrtvog Švabe...
Stjuardesi u JAT-u: Izvinite, ne mogu a da ne primetim čudan dim iz motora na levom krilu... Stjuardesa: A to. To je tako fabrički.
Baronski odgovor nasrtljivom domaćinu koji je počeo opako da dosađuje dopunjivanjem čaše na slavi posle svakog vašeg gutljaja. Imate osećaj kao da vam je domaćin Isus a vi gost na svadbi u Kani. Ne mošte posle ni pošteno da se pohvalite ortaku kolko ste se posekli od alkohola na slavi~rođendanu.
- Uhh, ovo mi je treća..., ne druga, ne četvrta čaša... jao leba mu posolim, ne mogu da se prebrojim. ~~ Srrrrrk! Ahhh. ~~ - U, al mi leže ova viljamovka, ko majka na mrtvo dete. ~~ Domaćin brzo ustaje i dopunjava čašu po sedamnaesti put od kad ste došli~~ - Slavko, tebra, nemoj da mi izigravaš tu Isusa. Ja znam da oćeš da me ispoštuješ, al ne moraš tebra, hvala. - Ma ajde bre, ne sme čaša da ti bude na pola. - Slave, čaša se ne dopunjuje, žena se ne dojebuje! Zapamti.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Sekretarica na privatnom fakultetu. Na tvoje, nekoliko puta, postavljeno pitanje "Da li je vaš fakultet akreditovan" Ona uporno odgovara "Naš Fakultet je u procesu akreditacije..." umesto da kaže NE!
- Dobar dan, zanima me taj vaš Fakultet za biznis u Barandi, molim vas recite mi neke osnovne podatke...
-Naš fakultet je osnovan jesenas, na njemu predaju najeminentniji svetski stučnjaci iz oblasti, kao na primer amerikanci...i tako dalje, cena je 1500evra po godini, broj žiro računa...
- A da li je fakultet akreditovan?
-Fakultet je u Procesu akreditacije, mi smo podneli sva dokumenta ministarstvu, i imamo pozitivne signale da će biti akreditovan...
-A kad? Tokom ove školske godine?
- To zaista nije bitno, mi smo ozbiljna firma, imamo pečat, PIB, žiro račun, a možete da vidite u privrednom registru ili na našem sajtu...
-Dobro, Dakle nije akreditovan...
-(ljutito) Pa već sam Vam rekla da je u procesu akreditacije, možete videti na našem sajtu... ....
... i tako u krug, u krug, dok ti ne iscuri kredit...
A ako se zajebeš pa se na kraju nađeš na Faxu koji je u procesu akreditacije, osećaćeš se kao u Kafkinom Procesu ili Zamku.
Stvar koja nam trenutno ne koristi, ali ni ne smeta. Nikada se ne zna kada će zatrebati pa zato neka bude tu jer nas ništa ne košta.
Jovan: Gde ćeš brate? Žarko: Idem na neku žurku. Jovan: Evo ti kondom. Žarko: Ma šta će mi, ne treba. Jovan: Uzmi brate, nikada se ne zna kada će ti se neka smilovati. Neka ti bude u džepu, ne traži hleba.
