Izraz potiče od toga što svaki osuđenik na električnu stolicu ima pravo da naruči poslednji obrok po želji, dakle šta god mu padne na pamet. A u ovom slučaju je to osoba koja daje novi značaj reči nezasit, dakle neko ko može da pojede boga oca.
Naručuje pljeskavicu
-Dodaci?
-Kupus kečap pavlaka ondaaa, jel se plaća paradajz?
-Ne.
-E stavite mi paradajza i urnebes stavite..
-U redu to je stotrid..
-I krastavca malo, i jel imate origano ?
-Imamo, jel to sve ?
-Može i zelena salata ako je sveža i malo...
-Pa dobro bre dete jel si ti pošao na električnu stolicu ili u školu?
Neretko iracionalan strah pustih majki i očeva kada shvate da im je mladunče krenulo istim koracima kojima su išli i oni u njihovim godinama, ali su, zahvaljujući pogrešnim potezima, tako upropastili sebi život.
Roditeljska mudrost u tom slučaju podrazumeva da nijedno dete na planeti nije sposobno da uči na greškama roditelja.
Rozario, Argentina, 1991.
-Leo! Marš u kuću! Na zanat ću ja tebe mamicu ti tvoju jebem, pa da vidiš kada ćeš da vijaš tu loptu po ceo dan!
-Horhe čoveče, tako ti Device pusti maloga, vidiš da ume sa loptom a tek mu je četiri godine, otkud znaš...
-Umeo sam i ja sa loptom pa danas crnčim u čeličani, jebem ti i loptu i život ti jebem i sve u pizdu materinu! E neš' vala, ima da radi pošteno a ne da završi kao ja!
Rečenica koju ćete najverovatnije čuti od starijih ljudi, u slučaju da ta osoba, vi ili neko treći pusti goluba u društvu. Ukazuje na činjenicu da nije zdravo ometati normalan, prirodni proces koji se odvija u telu i sugeriše prdonji da ne treba da ga bude sramota zbog puštanja plina.
Posprdni komentar na račun omanjeg muškog polnog organa, u narodu poznatijeg pod imenom kurčina. Ali, tako se u ovom slučaju ne može nazvati jer je ''omanji''.
Alatka k'o u Beogradskog pobednika. Poređenje sa resicom nastaje iz činjenice da tuki nije nešto debeo, tj mršav je, ali je zato mali. Isto kao resica sa tepiha.
Svaki grad/varoš je ima po jednu. Ona živi užurbanim životom, uvek kasni, pauza za doručak joj traje i po sat vremena ( u najboljem slučaju) , nikada ne proziva po redu... I pored svega toga još je i glavna doktorka i nikakav posao ne može da se obavi bez nje.
-Dobar dan, jel i vi čekate Smilju?
-Da!
-Pa gde je više gledajte koliki je red?
-Ne znam ja, meni su rekli da je na pauzi za doručak.
-Pa koliko traje ta pauza steram joj ga majci?
(sat ipo vremena kasnije)
-Jakovljević uđite!
-Dobar dan doktorka, mene bole leđa ako bi ste mo...
-Jel imate vi uput?
-Ne!
-Epa idite uzmite pa se vratite.
Može se koristiti kao poslastica, ali, takođe možete nekog prebiti, otvoriti mu glavu, rascepati mu mozak, isprangijati, i mnogo drugih " junačkih stvari " uraditi. Naravno, mnogo je lepše kad se koristi kao stvar koja je prva navedena.
U slučaju kad se koristi kao poslastica :
Hej, druže, mogu li dobiti jednu štanglu čokolade?
U slučaju kad nekog prebijete, otvorite mu glavu, rascepate mu mozak, isprangijate :
Alo, bre, uzeću ovu štanglu, bre, rascepaću te, otvoriću ti glavu, nećeš znati gde se nalaziš, bre, razumeš me, bre?
I kada ima potrebe da se neki problem reši i kada je sve mirno i idealno. Kada je stvarno potrebna ili kada je samo dobrodošla i nije na odmet. U svakom slučaju kada sine u glavi pre nego što je podelimo sa drugima, prvo što ćemo reći biće baš te dve reči.
Imam ideju!
-Hajde reci
=Bolje ne
Ne daj Bože, u slučaju da stvarno i dođe do nužde, ovaj čekić nikako nećete zateći gde mu je mesto. Zašto!? Iz prostog razloga, zato što spada u grupu totalno beskorisnih stvari koji se mahinalno kradu, i svaki srednjoškolac ili osnovac mora imati jedan primerak! Pa tako mesto, za lupanje stakla, i spasavanja iz recimo požarom zahvaćenim autobusom, klinci sa istim lupaju glave!
Klinac 1 : -Ej vidi šta ja imam!
Klinac 2 : -Vau, kako je dobar, ajde da udarimo mutavu Sandru po glavi.
Klinac 1 : -Hehe, ajde!
Klinac 1, 2 : - Sandra ajde se okreni i zažmuri :))))
Situacija se menja. Upravo smo saznali informaciju ''zbog radi koje'' menjamo mišljenje.
Ortak 1: Ajmo po pivo?
Ortak 2: Ma nisam nešto raspoložen...
Ortak 1: Hajde, ja častim...
Ortak 2: Eee, u tom slučaju ja ću Nikšićko...
_________
Ćale: Gde si bio celu noć, ubiću te!
Ja: Pa ćale...bio sam s devojkom...
Ćale: Eee, u tom slučaju...svaka čast...a sad idi izaberi jedan prut iz dvorišta, kakav god hoćeš, ne pravim pitanje, i natrti se ovde...
Jedinstvena metoda po kojoj se u Srbiji formira cena bilo kojeg proizvoda.
U zavisnosti od toga u koju kategoriju ljudi spadaš prodavac će spustiti ili podići cenu.
U svakom slučaju, slobodni prodavci se najčešće koriste ovom metodom ne bi li time dobili malo vremena da nakon procene materijalnog stanja kupca smisle koliko bi artikal koji je na prodaju mogao da košta.
- Šefe, kol'ko ti je ovaj arbihter?
- Kako za koga.
- Pa, dobro, 'ajde, koliko je za mene?
- Paa, za tebe bato, nek' bude 20 evra. Inače prodajem za 25. Ali pazi, ako te neko pita platio si 30. Malopre sam jedan prodao za 40.
