Izraz koji ljudi koriste za opisivanje bilo koje skoro preminule osobe. Bez obzira na to koliko je ta osoba bila loša.
-E, umro Jova-baksuz iz kraja.
-Baš šteta, a bio je dobar čovek
„kolateralna šteta“
Tačno ta rečkolateralna steta29 definicija →
Omiljeno piće ljudi tipa:
- Duško Karleuša
- Ljudi koji koriste velike reči
- Starleta
- Molder
- Skerlić
- Dečko njene drugarice
Nadmenim tonom, poručujući i konzumirajuću ovaj bljutavi nektar, daju do znanja da su emancipovana elita, da ne piju kojekakve brlje i da drže do sebe i svog nenadjebivog stila, ne žele da budu budale.
Alkoholu su rekli glasno "NE", a sokove i ostale slične napitke ne konzumiraju iz razloga što su puni raznoraznih aditiva koji su kancerogeni i loše utiču na njihovu plodnost, jer je jelte šteta da se takav soj ljudi ne nastavi na našoj planeti.
Oni nemaju odbrambeni mehanizam jer jednostavno ignorišu sve, nemaju emocija, odbijaju sve moguće poroke i nemaju poriva.
Dok njihova duša zapomaže sledeće stihove Lukasa bogaoca:
"A ti misliš volim nju, volim ovu otmenu kiselu vodu, kiselu vodu."
Holivudski filmovi osiromašeni originalnosti i talenata pa većina astronomskog budžeta ide na rasturanje blokova ili razbijanje glava "glumaca" o iste.
Što, ako izuzmemo troškove građevinskog materijala, i nije neka šteta.
Jadikovka mlade sponzorušice posle saznanja da njena simpatija vozi krš od auta.
- Bebo, videla sam Marka. Vozi Yuga.
- Eeeeee, šteta ... mislila sam da je slađi.
Godisnji odmori u najboljim mogucim mesecima za odmaranje (Novembar,Oktobar,Mart,Februar) su uglavnom izgovor lokalnih prodavnica,poslasticarnica,rostiljnica da su pali na inspekciji.
Takodje jedan od izgovora moze biti i renoviranje,ali bolje resenje je godisnji odmor,jer se ne primecuje razlika,ako se ikada radnja vrati u zivot.
Dvoje mladih,posle napornog dana na fakultetu,odlucili su da posete lokalnu poslasticarnicu. Na njihovu "nesrecu" na vratima je zalepljena sledeca poruka:
"Poslasticarnica kod Albosa nece raditi u periodu od 6. novembra do 19 novebra zbog godisnjeg odmora. Hvala na razumevanju.
Mladic : (u sebi - Uuuu dobro je,necu morati da puknem 300 dindzi,bice veceras za pivo) E jebiga,stvarno steta....
Devojka : (u sebi - Dobro je necu morati da jedem ove bajate baklave,smucile mi se vise) Stvarno steta....
Priča o tome kako je propao rnr, koncentrisana na ljude koji su, iz neobjašnjivih razloga, popularni u Srbiji. Dejan Cukić, recimo, ne može da uništi rnr, Dejana Cukića je na dočeku Nove godine, onomad u Čačku, slušalo 5 ljudi, i još 5 cigančića koji su bacali petarde. Napominjem da je Prljavi inspektor Blaža izostavljen zbog čiste ljudske empatije. Gotovo neprimetno retaradirani Blaža izaziva izvesne ljuske emocije koje ne dozvoljavaju da ga pljuneš, a kamoli šutneš.
1. Bora Čorba
A bio je kul tip. Pretvorio se u tipa sa nacionalno osvešćenom rukom koji forsira sponzoruše po gradu i dodeljuje Oskara popularnosti na TV Pink. Uspeo i da kumuje otvaranju rock bara sa najskupljim pivom u Beogradu, plus to pivo moraš da piješ u društvu Đorđa Davida.
2. Đorđe David
Po ceo dan loži klince da je jedini preostali roker u Srbiji, a u slobodno vreme sedi u Čorba kafeu. Jedini uspeh mu je rok album sa Gašom iz Legendi, snimljen '83. Izbačen iz svih projekata na kojima je sarađivao zato što je "jebeni ne-konformista". Ostaje samo da ga izbace i sa sopstvenog solo projekta.
3. Bajaga
Počeo gotivnim acid tripom sa Berlinom i Malim slonovima. Posle toga snima isključivo heroinski pop, muziku za zaljubljene srednjoškolce iz ruralnih sredina, koji nikada neće čuti Cohen-a ili Cave-a.
4. Kiki Lesendrić
"Ok, obući se kao momčići iz Coldplay-a... Check!
Neka ti ministar napiše pesmu... Check!
Ubaci neki stih za zaljubljivu seosku omladinu... Check!
Šta?!?!?! I dalje me slušaju samo retardirane tinejdžerke?!"
5. No smoking orchestra
Nemanja, Nemanja... Daj, neka bude da si DB-ovac, molim te, nema šanse da nam ovo svojevoljno radiš. Vrati se, molim te, u prošlost, odmah posle Podzemlja i prestani da se baviš umetnošću, negde krajem 1995. godine.
6. Đule Van Gogh
A kada se samo setim kako sam voleo Da li zna i onaj punk-rock sa početka karijere. Šteta što si gledajući MTV kreativno satrulio kao i sve što dođe pod njegov uticaj. A još se i šminkaš kao emo-pop-punk peder...
7. Plavi orkestar
No comment...
to zele sve misice
steta sto osim lepote nemaju bar malo mozga da shvate da je nemoguce
Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!
Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.
Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.
Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.
Aj pa živeli i živa nam bila vel'ka piva!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Novine koje se s vremena na vreme podele đacima po školi. Kvalitet tekstova jednak je tekstovima iz Trećeg oka samo sa petostruko više štamparskih grešaka. Opšte poznato je da se sa školskim časopisom može drogirati, šireći opojni miris sveže (olovne) farbe. Oni sa osetljivom kožom ne treba ni da drže časopis duže od 2 minuta da se ne bi otrovali olovom. Orginalna imena ovih časopisa su: Tesla (u elektrotehničkim školama), Gimnazijalac (u gimnazijama), Ekonomista (u ekonomskim školama), a po osnovnim to su: Školarac, Poletarac, Sveti Sava itd.
Napomena: Koliko god tekstovi bili gnusni, a smrad ogavan, ne spaljivati ove novine, jer sagorevanjem "kvalitetnog" papira na kom se nalazi "kvalitetna" (olovna) farba, pravi se šteta na ozonskom omotaču srazmerna šteti koju pančevačka industrija napravi za devet meseci rada.
Svi znaju uncle Festera. To je onaj lik iz kraja. Seksipil koji iz njega isijava, može se meriti sa jebozovnošću amiškog zulufa. Jeste da je ćelav, ali je zato debeo. Poznato je koliko deca mogu da budu surova, pa ne čudi što je povukao traume iz detinjstva, koje su vremenom evoluirale u ozbiljne psihičke devijacije.
Još uvek se desi da, s vremena na vreme, čuje neku prozivku na svoj račun od ortaka iz kraja. Nema on sada problema sa tim. Po pravilu, veliki emotivni bol i frustracije iz klinačkih dana, nagone svakog uncle Festera, da uspe u životu, bar u onoj materijalnoj sferi istog.
Kompenzacija je keva. Vozi on, možda, dobar auto, živi on, možda, u modernom dupleksu, ima on, možda, novaca u preljevu, šeta on, možda, najjače ribe, ali je ipak bio i ostao, samo frik. Nije on kriv, ali bile su mu podeljene loše karte, a šteta nakon toga, nastala je sama od sebe.
Marinela: Draga, šta ćemo mi, bre, za more ove godine. Vidi koja suša, para nigde!
Eleonora: Nemam pojma. Mogao bi Mile Fester da se otvori za neku bahanaliju na Ibici. Obrlatimo ga, samo da nas povede, pa ćemo tamo lako da ga zaobiđemo.
Marinela: Koja od nas dve će da se žrtvuje u početnim pregovorima?
Eleonora: Bacamo novčić. Pismo-glava?
Marinela: Pismo.
Eleonora: Jooooj kuku meni! Jebeš ga, Ibica je Ibica …
: peva Fester “Iskoristi moje mane”, ali Fester jebe, ovako ili onako :
