„komad“

Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.

Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.

Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.

- Oprosti mi, molim te, bila sam mlada i luda.
- Da oprostim kada si me pijanog zvala u "svoj" stan, a ustvari si me poslala na adresu svog tadašnjeg dečka koji je ubio Boga u meni? Da oprostim što si pred mojim očima otišla s momkom koji je kupio novi motor, a do tada si govorila da je zadnje smeće? Da oprostim za godine koje sam proveo gledajući za tobom? Neće moći ove noći!
- Ali to je bio davno. Sada sam druga osoba.
- Ne mogu sad da pričam, sekretarica me čeka, moram na sastanak.
- Ali...
- Doviđenja, draga moja!

CHChampy · 26. apr 2012.💬 4642352

Zanimljiva pojava i sve češći primerak pripadnica ženske populacije zaposlenih u marketing i PR agencijama, kao i istoimenim sektorima velikih kompanija. Svakoj je zajednička gotovo ista životna priča, sa sitnijim varijacijama… najčešće u izboru cipelica.

Od rođenja su predodređene i vaspitane da budu uspešne, te se odlikuju egzotičnim imenima poput Ekaterina, Stela, Marta, Darija… Kao male su obavezno svirale klavir, a omiljena reč im je bila solfeđo. U pubertetu su se šepurile konstantno podignitim nosićima, pod omiljenom parolom da devojčice sazrevaju znatno brže od muškaraca.

Nakon gimnazije, po pravilu postaju uber-moderne cice studirajući na FON-u, ili Megatrendu, a svoj marketing i lični PR grade na tome da vole pripadnice istog pola, jer je to tako in i urbano. Velika je istina u pitanju, jer su se sigurno pijane stidljivo poljubile sa koleginicom na brucošijadi i momenat ovekovečile fotografijom.

Zapošljavaju se u kreativnim sektorima cenjenih agencija i ponosno forsiraju svoj novi specifični stajling protkan kontrastima, koji čini obavezno barem jedan uštogljeni komad odeće, koji bi odavao utisak ozbiljnosti, ali i niz šarenih, neozbiljnih. Obavezne su ljubičanstvene tašnice, ili ciklamica minđušice veličine omanjeg lustera. Štaviše, šareni HP "Seks i grad" laptop pod miškom se negde podrazumeva. Bile su jednom radnik meseca.

Njihov novi život postaje baršunast, a njihov novi dečko flafičast.

Na žalost, sve to je maska. One obitavaju u konstantnoj borbi za napretkom i boljom funkcijom. One grizu u borbi za nekom višom pozicijom, menadžerskom titulom, ili makar pišljivim igzekjutiv zvanjem. Uglavnom ne ide kako su planirale. Mrze sekretaricu koja je previše prisna sa direktorom, a rado bi mu i same poblajvale zarad napredovanja.

Udaju se iz nezadovoljstva, a obavezno zadržavaju i svoje prezime, kao da su neke tamo doktorke. Nemaju zbog posla vremena ni da naprave decu, mada i statistika kaže da se inteligentniji ljudi kasnije odlučuju na ovaj korak. A ona je pametna, jelte. Nesrećne su, svaki dan im se ponavlja. Ujedaju i histerišu samo na one sebi bliske, iako strancima i pored svega toga deluju srećno i nasmejano.

Na posletku, život im se svodi na to da sve njihove frustracije trpi onaj flafičasti jadničak, neki ženski frizer, il' šta ti ja znam čime se bavi... Mukica.