To kaze devojka momku čim on malo okrene glavu.
„ne plaši babu kurcem“
Tačno ta rečNe plaši babu kurcem1 definicija →
Upitna rečenica iz koje isijava bes osobe kojoj je neko 5641256-i put ušao u sobu i izašao, a da je pritom isto toliko puta ostavio otvorena vrata.
...uđe da vidi gde sam...izađe, ne zatvori vrata...
...kasnije...
-Je l' tu fiksni?
-Aha... evo ti...
(ode i ostavi vrata otvorena)
-A vrata?! Ne verujem!!!
...posle nekog vremena...
-E, odo' ja do prodavnice.
-Dobro.
(opet ostavi vrata)
-Daj ih jednom zatvori!!!
...kad se vrati...
-Ti si još tu? Gotov je ručak, ja samo da ti kažem...
(izađe i, gle čuda, ne zatvori vrata)
-Pa što ih prosto ne skineš i ne odneseš na tavan?! Ko da si rođena u čamcu! Ko da sedim na ulici...
Ovo se priča kada želite da budete inkognito ili kada ne želite da nešto što je izgovoreno sa vaše strane procuri.
Ne reci nikome. Nikad nemoj nikome da kažeš, baš nikad. Jednostavno, ne priznaj ni da te muče percem po tabanu. Ni da ti stiskaju muda toliko da ne osećaš da li piškiš ili svršavaš. Ni kada moraš da kažeš, nemoj. Ne priznaj.
- Jao, 4 sata, ne priznajte nikom da sam otišao pre vas, nikad ne priznajte, ni da vas muče ne priznajte.
---------------------
- Brate, tu sam do 20., ali ne priznaj nikom!
---------------------
- Mala, seks je bio super, znaš? Ali, moram da ti kažem da imam devojku. Ali ne priznaj nikom! Nikad ne priznaj!
---------------------
- Ćale bre, mnogo bljutav ovaj pasulj, ali ne priznaj kevi da sam ti rek'o.
---------------------
- Povukao sam lajnu, ali nikom ne priznaj. Nikako!
---------------------
- Upišala sam se u krevet sinoć jer sam sanjala da sam na wc šolji. Ne priznaj nikome!
Izraz pokazuje sličnost između žene (devojke) i gore pomenute plemenite životinje. A to je da žena (devojka) ne napušta muža (momka) dok ne nađe novog.
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
Kad nešto neće, pa neće. Koliko god se trudili ne ide vam. Ili nešto ne volite pa ni ne ulažete snagu i vreme u to.
(posle roditeljskog)
Otac: Pa sine, dobro je ovo sve, al' što kec iz istorije...? To se sedne i nauči.
Sin: A ne mogu bre ćale. Šta da učim o Amerima koji nas bombarduju i Napoleonu jebenom, ne lepi se za mozak, ne ide jebiga.
Otac: Nema kompjutera dok ne popraviš keca! Pa ćemo videti, dal' se lepi il' ne lepi...
Reakcija na svaku neplaniranu situaciju u toku pijanke.
* Ljudi javili su na vijestima da je sletio NLO u blizini naše zgrade.
- Pa ako je sletio neka je, mislim da to nije razlog da mi ne nazdravimo.
Moto ljudi kojima se neki deo na autu pokvario nakon što je isti uspešno prošao tehnički pregled.
-Ćale, opet su ti otišle kočnice na trabantu. Umal' dizginem k'o Mančester.
-Pa, što ga teraš k'o nenormalan? Samo kad je on proš'o tehnički da ne idem peške. Ako ne radi ne popravljam ga.
Najveća prednost komunizma.
Priča meni deda: Sećam se, odemo mi na regrutaciju u Niš, i tad to bilo po 3-4 dana i nemamo gde da spavamo, pa legnemo u neko kukuruzište pored Vojne bolnice, tad Niš nije bio tolko izgrađen, prespavamo i niko nas ne dira. E, šta ti je bilo lepo vreme tad, mogo si da legneš gde oćeš, a niko te ne bi dirao...
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
