Nas dokoni (cudnog li cuda) narod, je usled napade dosade uspeo cak i umotvorine da izvrne!
Ko rano rani, zajeb'o je petla.
Ko drugome jamu kopa, fizicki je radnik.
Ko pre devojci, sam u nju upada.
„Čini čuda čak i u hladnoj vodi“
Taj sve može. I šta `oće, a i šta neće. I kada ste 99% sigurni da neće da uspe, taj uspe. MegaUser. Rođeni Talija.
- Jesi čuo koga je smuvao Dovla juče na žurci ?
- Nemam blage, pucaj !
- Malu Dacu iz C1...
- Daj ne seri ! On muvu u letu može da ubode, ja ništa nisam, ima tri meseca ! Osećam, kada bi napravio sto palačinki, i prva, i poslednja, i ostalih 98 bi mu bile vrhunske !
Jedina profesija u kojoj je pušenje na radnom mestu dozvoljeno, čak i poželjno.
Lik čija ejakulacija plodi svaku ribu s kojom ima odnos. Naziv nosi po deterdžentu, čija jedna kapljica, po reklami, čini čuda za pranje sudova.
-Čujem matori, postaješ otac?
-Ma pusti me u kurac, izvadio sam ga na vreme sto posto. Jedna kapljica mi napravi sranje.
-Šta reći, pravi si fairy jebač.
LJudi koji su hodali po vodi, lebdeli u vazduhu, pretvarali vodu u vino, činili da slepi progledaju.... ali nikad budale nisu pretvarali u pametne ljude.
LJudska glupost je jednostavno i na čuda imuna.
Opisuje coveka koji je uvek strokav,mozda je cak i rodjen sa tim pa se cini da ni hektolitri vrele vode ne mogu to da speru.
-Marijana me je varala sa Acom Crnim,cak su se i tucali!
-Jao,fuj!Ne zelim da znam vise o tome,on i iz tus kabine prljav izlazi!
Savršena rečenica koja leči vaše frustracije na radnom mestu. Ako vam predpostavljeni ne ulazi u kancelariju, možete je i na zid nalepiti.
Kaže se za papreno skupe kopačke ili patike za fudbal. Za tu obuću se, zbog visoke cene, pretpostavlja da može i čuda da čini.
- Uzeo sam kopačke, 17 hiljada me koštale..
- auuuu..jel same igraju fudbal?
realiti show za ljude koji vole da se kupaju u hladnoj i zamućenoj vodi, za ljude koji su zrtvovali deo svog zivota kako se ne bi okupali iako to redovno rade, i na kraju za ljude koji su zapravo sposobni da se ne okupaju.
voditelj 1: ajde da se kladimo u 500$ da ce ovaj da se okupa...
voditelj 2: za kakvu budalu me ti smatras...
voditelj 1: daj brate trebaju mi pare, mala je plata...
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
