Ukoliko se veličaju i hvale pogrešne stvari i ljudi, to ne znači nužno da je reč o nečemu zaista vrednom divljenja. Pre će biti da je reč o pogrešnom sistemu vrednosti.
- Knele je, bre, bio najjači lik, ljudina. Ranjavan je više puta nego što je De Niro uspeo da rikne u filmovima tokom cele karijere. Može da priča ko šta 'oće, ali njegovo ime obeležilo je Beograd devedesetih. I danas se, bre, klinci tuku ko će da bude Knele, kad se igraju mafijaša.
- To što je primio više metaka, nego moldavska kurva kite u kafani na Ibarskoj magistrali, a ostao živ, ne znači da ga je Bog poslao. I Maradona obožava Fidela Kastra, pa ne znači da su obojica normalni, ako me razumeš.
- Ceca je srpska majka, bre. Ove otvaračice usta mogu samo da joj pljunu pod prozor, njene se pesme, bre, na slavama pevaju. Ona je simbol časti i patriotizma. Srbija joj kliče cela.
- Nije Sloba bio kriv, mi smo govna.
Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.
Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.
Saša Popović: Večeras je sa nama takmičar koji je ispao prošle nedelje. Zdravo, Nemanja. Kako si?
Nemanja: Evo, Sale, klao krmaču danas a sad sam ovde, spreman na pitanja gledalaca.
Saša Popović: Donećeš čvarke sledeći put, a sad da uključimo našeg prvog gledaoca. Halo, dobro veče. Ko je sa nama?
Random slušalac: Ovde Šećerko iz Male Moštanice. Prvo da pozdravim sve u studiju.
Saša Popović: Hvala puno. Imate li neko pitanje?
Random slušalac: Pa, evo da pitam Nemanju, ko mu je favorit u takmičenju?
Nemanja: Jao, pa to je jako nezahvalno pitanje. Svi su mi dragi. Ne znam koga bih posebno izdvojio.
Saša Popović: Alo, diplomato, ne kenjaj o nezahvalnosti kad ni čvarke nisi doneo.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-Omiljena država?
-Španija.
-Omiljen grad?
-Barselona.
-Omiljeni pevač?
-Rade Kosmajac.
-Omiljena pevačica?
-Goca Božinovska.
-Omiljen glumac?
-Milenko Zablaćanski.
-Omiljena glumica?
-Vesna Čipčić
-CECA ILI JECA?
-E, to je nezahvalno pitanje na koje neću dati odgovor.
-Zašto?
-Zato što bi mi Karleušini fanovi jebali sve do šestog kolena u rikverc.
Razdevičiti mladu devu. Skinuti joj đanu, iskidati paučinu i otkloniti mrak. Pomoću Bananamena i eliminisati njenog Himena. Omogućiti joj da konačno postane Žena.
- 'De ste ljudovi, ste živi?
- Ooo, divi ga brat kako je pocrneo na moru. Je l' ti tražio crnac da se slikaš sa njim, a? Hahaha. Sedi bre, pričaj kako je bilo. Bilo kakvih čki? A,da, da zaboravih, išao si sa devojkom. Ma bol' te rac, bar si pamprčio svako veče.
- Ma jok. Podžapali smo se posle 4 dana, sela je u voz uplakana, uplakana, što bi rekla Ceca i zapalila natrag. Ja ostao iz inata. Sretoh Žara, Miru, Fiksa, Gocija i njegovu neku sestru od tetke i uletoh njima u gajbu.
- Keve ti? Auu, kakvo društvo. Znači ništa od kresa?
- Kurac ništa. Gol u gostima već drugi dan.
- Sa Mirom???
- Kojom bre Mirom budalo, sa onom Gocijevom sestrom od tetke.
- Ne rise? Znači poentirao si?
- Ma pocepao mrežu. Bukvalno. Klinka devedesetčetvrto, nevina, kaže želela bi da ja budem taj. Naravno, ako mi ne smeta razlika u godinama. A ja posedujem odgovarajuće delove baš za to godište. Mada, umalo d'uletim u ofsajd, ja krenuo da je skidam, kad se iznenada Goci vrati, zaboravio novčanik kod nje u sobi. Kud ću, šta ću, ja pod krevet, k'o u filmovima. Rekoh, samo da izvučem živu glavu pored njega, pa da posle stvarno isučem glavu pred njom, ako me razumeš šta želim reći.
- Opaaa tebrice, e pa, da častiš onda, mislim da je red da vikaš vops. Jelenko za mene. Ladan k'o Bodiroga kad izvodi slobodna.
Postoje dva osnovna pokreta Steve Žigona koje je on verovatno pokupio negde po Rusiji il ko zna od nekog austrijskog grofa finoga gospodina u djetinjstvu svome gledajući iz prikrajka iza pletene one korpe za veš, od pruća.
Oba ova pokreta predstavljaju određeno nemirenje sa svetom, tihi sukob, oba pokreta odaljavaju lirskog subjekta od tog proždrljivog nesuptilnog ružnog sveta uz lagani zamah glavom pomalo nervozno trzanje i sklapanje očiju - odražavaju jedan blagosloveni umor - ah Svetlana... pa zar je to toliko bitno...
Prvi pokret je više ofanzivan, on se prosto izvodi jednim nestrpljivim ali nenametljivim i ipak pristojnim odmahivanjem rukom iz lakta pri čemu se šaka mrda i iz zgloba - lepota jednostavnosti ko Danilovićev šut. To je jedno suptilno ućutkivanje više celog sveta a manje samog sagovornika - ruka ide brzo na dole i brzo se vraća gore, njome se maše ispred svog lica kao da se raščićava vazduh zagađen od nametljivaca: u bukvalnom prevodu glasi: oh to su sve same gluposti ne želim da slušam a kamoli znam molim vas preče mi je još jednom izvaljati ukus ovih divnih shatoueta u kombinaciji sa natrulim kutnjakom dok ide jedan Šopenov nepravedno zanemaren preludij.
Drugi pokret je smireniji, kao mačka ušuškana koja je ipak na oprezu, ovaj pokret ujedinjuje predenje koje se preliva sa nekim ukotvljenim režanjem koje neće nikad ipak prerasti u lavež. Taj pokret obavlja se prelaskom dugih prstiju preko čela i slepoočnice i istovremeno je i glađenje tanke kože i blago češanje bora koje su ranice godina - to draškanje bola, jedno lizanje i neprestano nameštanje kose još jedanput i još jedanput i dosta je smiren sam za ovo prosijalo popodne sećanja kupanja u Dunavu s njom 1923. godine 23 kapljice na orošenoj dojci.
U prevodu: samo pričajte, samo vi sve lepo iznesite, slušam vas, smiren sam, strpljiv sam, tako sam odgojen ali u suštini i to su sve gluposti koje ću odmah čim izađem da zaboravim naravno pokazaću vam zbirku slika Pola Sezana i pozdraviću vašu porodicu, ali kad okrenem leđa zaboraviću sve ne želeći vam zlo - vi ste narosto pauk koj prelazi pokošenom livadom na kojoj sam jednom u sparno leto 1919 obgrlio Anastasiju Petrovnu. Ah bockanje pokošene trave i njen miris i mirs njen udahnuću još jednom... pa zatim dragovoljno propadanje u dremež i ljuljanje voza kroz stepu...
Gospodin Suvajdžić je došao.
Molim? Ko je gospodin Suvajdžić? Ah da, gospodin Suvajdžić. Ne, zaista ga ne poznajem. Neka uđe naravno, pa to je naš dragi gospodin Suvajdžić.
- Brate on je meni reko da je a ona je rekla da je al stvarno što je on meni pijan popio mi pivo platio sam ga trista dinara nula dvaespet nije me ispoštovao pojeli ste svo meso kad smo roštiljali a ja došo kasnije posle sam jeo grisine i to bez kikirikija suvo ono ne mož se proguta a pivo embe gde ga nađoste samo a ona je meni rekla
- (prvi pokret) Ah Suvajdžiću... ostavite to...
- Koj ti kurac odkad si ti tolko fin, slušaj me i ogovaraj i ti ogovarajmo pljujmo jebimo mater svima!
- (drugi pokret) ...Ah.. u redu slušam Suvajdžiću... (drugi pokret se nastavlja)
- Ma jebi se odkad ne piješ postao si nepodnošljiv odo ja u kurac
Tip srednjoskolaca koji je najvise zastupljen u nasoj zemlji. Lako se prepoznaju po kilogramima zlata koje nose sto na rukama, vratu, glavi ne znam dje sve... Takodje tu su neizostavno makserice neukusno skombinovane sa jednom od onih florescentnih trenerki (valjda da ih kola dobro vide u mraku) od nekih par stotina eura. Ako uz sve ovo ide i neki strasni dzip i malo dzointa onda je to pun pogodak... Mozda ce neko pomisliti da su to ljudi iz visokog staleza ali ne daj te se varati: velika vecina njih (ovih opisanih) razmislja sta ce rucati i da li ce uopste rucati, izuzev u slucajevima kada imaju tatu koji je prije par decenija sisao iz nekog Pickovca i uspio da preko crnogorsko-albanske granice preveze par kilograma koke, pa je danas u stanju da svom sinu priusti sve najbolje...
Za ekonomistice je malo drugacija prica. One metle koje niko laserom ne bi dovatio su najcesce najbolji drugovi vec opisanih (kako jedan vukajlijas ranije rece), a one druge na koje ga baca cijeli grad su obicno neke napaljene maloljetnice kojima je jedino o cemu misle to koji ce lak veceras staviti ili koje ce im boje biti tange. Pokusace da izigravaju velicinu dok ne zapjeva Ceca ili Seka Aleksic kada ce pa se otkace, a vi da shvatite sa kim imate posla... Zivotna zelja im je da nabasaju na kakvog dzipliju koji ce ih makar jednom u svog komotnog i prostranog dzipa posteno izjeba**, koliko makar da osjete i taj komfor posto su vec probale sve livadsko-sumsko-poljske varijante sexa, pa su zeljne promjene. To da li ce ih poslije ostaviti kao krpe je najmanje vazno one ce makar moci staviti na face status da su samo njega njeno srce htjelo (iako se radi o nekom drugom organu) i bla bla bla...
Teorijski je ustanovljeno da postoje i izuzeci od ovog pravila, ali eksperimentalno jos nisu dokazani...
Program koji valja obećati.
Program koji narod želi da čuje.
Program u koji narod želi da poveruje.
Program koji, kao uostalom nikada do sad, i ne moraš da ispuniš.
Narod 'oće zabavu, 'oće svako veče 'leba i igara, narod želi Đokovića na prvom programu kako jede, pobeđuje, priča, jebe, šeta - 24 sata, 'oće da mu Ceca peva na drugom kad se probudi, a Seka i ostatak ekipe da su na Pinku kad završi večeru, da mu u podne na sve kanale izađu predsednik, premijer i svi ministri skupa i ponove mantru da je Kosovo srce Srbije, da smo nebeski narod, da su se svi urotili protiv nas i da će Srbijom kao i do sada teći med i mleko, 'oće pornić u pola osam umesto dnevnika, ali da obavezno na kraju gola voditeljka kaže da sutra neće biti kiše......
Ko ovo obeća, zagarantovana mu je pobeda sa 70 - 85 procenata osvojenih glasova!
Izgovor nas običnih smrtnika kad sebi nešto ne možemo da priuštimo zbog manjka finansijskih sredstava.
- Brate aj idemo večeras na Piranu peva Ceca čoveče!?
- Alo šabane, koliko ti mene poznaješ, dva dana? Odakle mi pare čoveče, pa nije meni Džajić tata.
- Dušo, ne znam što nisi kupio i Durex kad me spavaš tri puta dnevno, sigurnije je znaš?
- Mala, ja mogu deset puta dnevno pa ti sad računaj koliko mi para treba, nije meni Džajić tata jebemumiša...
- Dobro ja sam ti rekla, a i nešto mi je muka ovih dana da ne bude da za devet meseci zatrebaju tri Džajića ako me razumeš.
Nota solmizacije, francuski član za ženski rod, skraćenica za Los Anđeles, auto oznaka opštine Lazarevac koju još uvek nisu uspeli da izdejstvuju jer je u sklopu Begea i još mnogo štošta.
'La' je takođe skraćenica koja se u govoru koristila za neku laž, odnosno zamena za čitave rečenice tipa ''au brate, al si me sad slagao'' i ''daj ne seri, nemoguće, sereš ko grlica'' i slične.
Prvenstveno se koristila po srednjim školama u pomoravlju i šumadiji, u modernom urbanom govoru (lolo) tada napujdanih klinaca. Keve mi, i ja sam koristio to, iako sam bio ljakse.
- I kažem ti, za novaka sam bio u Bratislavi kod sestre, bilo je do jaja baš.
- Aha...
- Zamisli, odem tamo samo sa 150 evra uključujući put i sve, i tamo u kladionici izađem oko 500 bato!
- Super.
- Sestra me upozna s nekim njenim fuksama, 'naš kake brate, tetrapičke sve! Pejl skin, plavuše, crvenokose neke, odlepio sam! I sve Ukrajinke se lože na nas strance!
- Ajde?
- A diskoteka svetska klasa neka! Jes skupo u pičku materinu, al vredelo sve pare što sam spičko tamo. Pazi, drka mi ispod stola jedna Svetlana, 'naš kaka brale, polugotičarka polufenserka polukurva, nevera kolko je dobra! A oko 2 sata posle ponoći, liiiiiiii, kad počeše da dele neki esid!
- Koji si ti la, čoveče...Prvo, Bratislava nije u Ukrajini već u Slovačkoj. Drugo, i još bitnije, od kad ti imaš sestru?!
- Imam, od tetk....
- LA!
Izuzetno zapažen status koji ovih dana muči svaku iole radoznalu osobu.
Mina(Beograd) sviđa mi se na kuhinjskom stolu.
On: He..:)
Ana(Niš) sviđa mi se na podu
On: Ovo sam već negde video, hm?
Ivana(Zrenjanin) sviđa mi se na krevetu
On: Treći danas o.O
Ceca(Hrvatska) sviđa mi se na stolici
On: Ove su ili dobile il se nadrogirale..
Mia(Brazil) sviđa mi se na drvetu banane
On: Ok, prešli smo u internacionalu, STA SE DOGAĐA KOJI K*RAC?
_____
Svako iole radoznao bi postavio to pitanje...
_____
Sve one zajedno: heee, baš ste napaljeni majmunčići, nećemo da vam kažemooo nja nja nja! ^^
E mnogo ste kul cure!
_____
Momci, radi se o mestu na koje vole da ostave torbu.
_____
Svi mi: heee, i nama je smešno kad vam propadne fora! nja! ^^
Izraz koji je pretežno zastupljen u Bosni. Zna se da je u spomenutoj zemlji Halid Bešlić prerastao u vrstu božanstva, ljudi samo što se ne kunu njegovim imenom. Nema žurke, tj. tuluma (derneka) bez Halidovih "Ljiljana", "Put me zove", "Miljacke", "Prvog poljupca"...
Halid Bešlić je poznat kao čovjek iz naroda, pa je tako svima omiljen. Dan nakon njegove saobraćajne nesreće je bio neoficijelni "Dan žalosti", više se ljudi okupilo pred bolnicom nego na nekom nastupu ostalih "poznatih" pjevača.
Navedeni izraz se koristi kad se želi naglasiti da se sluša pretežno strana muzika, ali da onaj koji govori ipak sadrži nešto "naše" u sebi:
Osoba 1 (navedeni se svaku drugu noć rastura uz hitove Ace Pejovića, Šabana Šaulića,kao i Tome Zdravkovića.--Halid se podrazumijeva)
Osoba 2 (navedeni svoje zadovoljstvo upražnjava slušajući mixove Guette, sluša Akon-a, a pojmovi Aco, Ceca, Đani i ostali mu se gade i smatra ih seljačkim!)
Osoba 1: tebra, hoćemo`l večeras na "Bazene", pjeva Jovan Perišić?
Osoba 2: ko ti je to?? nisam čuo za njega, jel pjeva cajke?
Osoba 1: ma eto, ima dobrih pjesama ba, znaš ono "Suuunce se rađaaa u tvojim očima.."
Osoba 2: ne znam, ne slušam ti ja to!
Osoba 1: pa šta slušaš, garant one strane pizde materne, Gaga i ta čuda?
Osoba 2: ma ja, Guetta, techno i to.. Al` slušam i ja Halida!
