Najčešće možemo čuti na letnjim raspustima, odmorima, u adolescentnom periodu itd.
-"Gde ti je mali?"
-"Ma eno ga spava,celo popodne,zamenio noć za dan."
-"Eh,lude godine."
„dan mrmota“
Tačno ta rečDan mrmota8 definicija →Savršen izgovor za ostajanje kod kuće, bilo da je istinit, bilo da je sav seks u tome što ste sjebani, jer vas onda niko neće zvati da pita da li vam je dobro i da li treba da dodje da vam napravi sendvič i skuva kafu. Onda spustiš slušalicu, zapališ pljugu i osetiš slast mizantropije...ili već nečeg drugog...
Nije uvek primenljivo...
"Ljubavi, ostajem kod kuće danas... Imam seks-dan..."
"A? Moooliiim?"
"Uh...ovaj..seks sa bivšim se ne računa?"
Ali to je izuzetak koji potvrdjuje pravilo...
Etalon za kolicinu ucenja koja je potrebna da se dobije ocena 10, umesto one duplo manje ocene koja sledi .
Saaamo jos jedan dan mi je falio,ali buuukvalno jedan.....
Rečenica sa kojom se želi nagovjestiti bitan istorijski događaj koji je uticao na živote mnogih ili na tokove istorije.
Na današnji dan prije tačno četri godine napisana je prva definicija na vukajliji.
http://vukajlija.com/vukajlija/1
Vikend odgovor na tvoje "Dobro jutro".
Pre ili kasnije, to čudo zadesi sve bračne parove.
Dan ima svoje faze:
1. Odaju se tugaljivom raspoloženju i preteranoj brizi ("Šta li je jelo, ko ga je noćas pokrio...) što je obično bespotrebno.
Ne bi se oni rastali od svoje dece da nisu u bezbednim rukama.
2. Hmmm...opuštanje nastupa : nema nikoga da trza na svakih pet minuta, da razbacuje tek složene igračke, da otima slušalicu iz ruke, da traži da se nosa ili vodi napolje....
3. Osećaj krivice. Kako? Pa deca se vole najviše na svetu i tako balablabla (mislim, tačno je to, ali ipak može se/lepo je bez njih)...
4. Život je lep. Živela sloboda protkana tišinom, strašću, knjigom, blejanjem, skitanjem, torokanjem .....i kod potpuno "neadekvatnih" roditelja : krečenjem stana, hoblovanjem parketa....
5. Deca se vraćaju. Svima je lepo.
Neadekvatnih da prirede sebi užitak, na to sam mislila.
Jedno od najčešćih pitanja dok smo na godisnjem odmoru.
-Izvini koji je danas dan?
- 13.
- A koliko je sati?
Kad imaš para za zezanje krku cirku itd.
Gde ćeš za novu godinu?
Nigde.
Kako nigde?
Lepo. Meni je svaki dan Nova Godina kad imam para.
''Onaj dan'' u nedelji, mjesecu ili godini kada svi imaju neku potrebu da od svih ljudi na ovoj planeti jebu tebe. Bez povoda i razloga. Ali, upravo tebe.
Keva, matori, kondukter, šef, sekretarica, tetkica, autobus, voz, ptica, prodavačice u marketima... Svi...I nisi ti odjedared postao toliko jebozovan, ne zavaravaj se.
Ali, nešto u univerzumu se uzjebalo, neke kockice su danas izbacile tvoj broj. I, jebo ih pas zbog toga. I jebo pas onoga koji je dunuo u te kockice da donese sreću bacaču. Jebem liga, šta god da je.
I ti si se danas probudio kao čuvena starleta Samanta Džouns. Jebena Samanta Džouns! Budeš, ni kriv ni dužan, izsamantisan. Ali, ne u dupe. U mozak. Brutalno i bolno.
Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti.
1: "Dobar dan, razr.."
2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!"
1: "Ali.."
2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!"..
Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje).
1: "Profesore, ali, prvi dan škole je."
2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave)
Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..
"..tri neopravdana, tri neopravdana, tri neopravdana.."
