Parče platna koje kombinovano sa alkoholom, drvenim stolovima i stolicama, iskasapljenim papkarima (opciono) i izvođačem narodne muzike (opciono) predstavlja moćan portal prema drugim dimenzijama koje mogu veoma da se razlikuju od naše.
Ove kapije među svetovima mogu da se postavljaju manje više bilo kada i bilo gde, ali se najbolji efekat dobija kada se instaliraju na brisani travnati prostor određenog datuma koji je dugogodišnjim istraživanjem određen za praktično svako veće naseljeno mesto u Srbiji.
Po pravilu, efekat se dalje poboljšava sa povećanjem njihovog broja jer svaka funkcioniše na sebi svojstven način.
Korišćenje šatre je relativno komplikovano i zahteva dosta truda i iskustva, zbog čega ne može svako da učestvuje u njenom radu, a i oni hrabri trudbenici koji se mogu videti kako uživaju u njoj su morali da prođu dug i trnovit put da bi stigli dotle...
Spolja, Earth realm...
Zemlja, nebo, zvezde i drveće. Ljudi se normalno kreću, sve funkcioniše ustaljenim ritmom.
Inside, Šatra realm...
- Aaaa, brrrr... Ijaoooo, udri!...
- (mikrofon) Imam ženu, imam i svastiku, s obe radim kućnu gimnastiku...
- A bre burazere šta će da popiješ?!
- Av av, ujed, gric...
- Mrš džukelo jedna! Beži bre u ...
(Gađanje praznom pivskom flašom)
- Aj živeli, ujs, breeeeek... Opa
- (mikrofon) Opanak sam pocep'o na peti, pa mi stalno rupa na pameti...
- Uh, ijao, mali, daj kilo praseće glave!
- Ovo nije moj šešir!
- Šta je bre bilo, breeek, stoko pijana?
- Ma ti će mi ka'eš, a bre?
- (mikrofon) Lezi, puzi, pucaju francuzi, puzi, lezi, pucaju englezi...
- Udri do zore, obori!... Opa
Još jedan glasoviti citat iz antologije fora&izvala koje je legenda srpskog glumišta, Ser Zoran Radmilović, za svog života iznedrio u verovatno najpoznatijem pozorišnom komadu koji je publika na ovim prostorima ikada čula i videla (osim skupštinskih prenosa, naravno) - Radovanu Trećem.
Iako pripadajući relativno sporednom delu u fabuli radnje i ovako dozlaboga pretumbane predstave tj. prilikom kada nesrećni Jelenče biva zarobljen i brutalno ispitivan od strane Radovana i Stanislava, fraza iz naslova našla je nekako svoje ušće u savremeni srpski žargon i to se jedino dâ objasniti onim zaraznim ★RADOVAN III★ faktorom, prekul intonacije koja je, na primer, od rečenice "Stanislave, preterano sereš!" svojevremeno pravila kolektivni diuretik za ceo jedan napaćeni narod, narod željan smeha u svom otužnom zavičaju...
- Uf, otišli ti kaiševi skroz-na-skroz, nije ni čudo što ne vuče kako treba...
- Hmm, ja ne vidim da nešto fali...
- Pa priđi k Rumenci, jebem mu lebac, kako i šta da vidiš kad stojiš 20 metara od kola i stišćeš taj buđelar k'o da je ruski aparat za pritisak!
- Dobro, bre, dobro... Kol'ko para?
- 200.
- E sad mi definitivno treba aparat za pritisak!!
===============
- Hm, opet mi ona crnka za šankom šalje signale, da l' da odem tamo i bacim mađiju, šta da radim, hehe...?
- Amaaan, brate, idi više, priđi k Rumenci, baci mađiju, ja ne mogu ovo dalje da slušam, otkako smo seli u kafić sve ti ribe šalju signale, pa ispade da te iza ugla čeka radarska kontrola, jebem mu mater stvarno!!
========================
- Evo ključ, ćale, sori š'o je totalna...
- Sine, priđi k Rumenci, nemoj da si pička.
- Ma jok, matori, idem odspavam loma pa me posle peglaj, ok?
- Ok, sine, volim naše dogovore.
To su obično relativno pismene i zagorele "babe", koje su svesne svoje sve veće fizičke neprivlačnosti muškarcima, odlučile da kroz pisanje i objavljivanje feminističkih sranja od romana skrenu pažnju na sebe i tako leče sopstvene komplekse. Ovakva kategorija mediokriteta danas sve bolje prolazi u javnosti i što je najgore, dodatno srozava već inače srozanu kulturu našeg naroda na globalnom nivou. Gotovo su neizbežne gošće u "talk-show" emisijama, gde imaju zaduženje da vode glavnu reč i svojim "intelektom" se nadgrađuju u odnosu na ostale goste. Pošto se ti preostali gosti uglavnom svode na manekene, pevače, zabavljače, glumce, političare i ređe sportiste, koji nisu u stanju da im intelektualno pariraju, one na taj način najlakše stiču simpatije kod publike i postaju smatrane za bitne likove u domaćoj književnosti i kulturi uopšte.
Nesumnjivo najbolji izbor.
Sigurnost ili provod, odlučite sami.
Ekipica ulazi u taksi
- Broveče, izvolite.
- Koje kafanče radi u ovo doba?
- Nemam pojma, možda da idete u Paun, relativno je blizu. Samo, moram da vas upozorim, mesto je na lošem glasu.
Hor: TOOOOOOOOOOOOOOO!
Trebinjsko naselje koje se nalazi upodnožju brda Strač. Tamo Sunce ne izlazi nikako u toku dana i vjerovatno je to razlog zašto niko iz tog naselja nije uspio u životu (najveći uspjeh ostvario je momak koji je pobjedio u Bogojavljenskoj trci). Gučina se ubraja u urbana naselja ali 98.3% ljudi iz Gučine ima koeficient inteligencije ispod 95 i ponašaju se jako prosto, kao da su sa sela. Iako je Trebinje mali grad sa svega 30 000 stanovnika i u kome je sve relativno blizu, Gučina je daleko čak 40 minuta hoda do centra grada. Gučinari (stanovnici Gučine) su ismijavani od strane ostalih građana. Trebinjci pojam "Ode u Gučinu ” koriste kako bi rekli da neko ili nešto ode u neku zabit, da ne kažem vukojebinu.
:fudbalska utakmica:
Komentator-Jako loš šut našeg prvotimca! Mislim da će i Gučina biti blizu gdje je odletjela ova lopta.
:Dva vukajlijaša igraju tenkova:
Xela-Au kako ovu loše ispalih!
Krigla-Burazeru ova ti ode u Gučinu.
Xela-Gdje ti je to?
Krigla-Ma duga priča...
:Običan smrtnik(OS),Gučinar(G):
OS-Gdje si ti do sad života ti?
G-Ma ne pitaj me ništa. Sacam šljego zbrda ozgara nakva drva śjekli.
OS-Pa što si to prljav? Što se nisi okupao?
G-Ma pusme stat. Da si viđio kako nam je bilo dobro gore. Pušali nakve kerove. Hnjo hnjo hnjo!
OS-Šupičku materinu kući kupaj se smrdiš ko tvor! Kuku mene grdnome sa kim sam se ja dogovorio da idem u grad.
Rasipanje para šakom i kapom po brazdama života, nešto po čemu se prepoznaju ljudi koji su brzo i lako stekli relativno velike količine novca.
Kako si sejao - tako ćeš i žnjeti, pa se sejači para nadaju da će svoje silose napuniti sećanjima na nezaboravne noći u kafani, uspomenama na lake klinke koje se pale na njihove 10 godina stare nemačke automobile i nepresušne izvore šampanjca, najvećom kolekcijom original CD-ova u znanom svetu, krpicama koje su poslednji krik mode i, ako je baš rodna godina - izlečenim kompleksom sirotinje.
Istina, ponekad žetvu unište naizgled nepredvidive nepogode, pa ti od svih stvari i ljudi na koje si sejao pare ostane samo hladna ulica i još hladnije rame odjednom bivših prijatelja.
1. Mora da bude relativno dobra, jer bez kvaliteta ipak nema pobede.
2. Da stoji dugo na pregledu. Pisati odma' posle ponoći.
3. Biti na četu i srdačno se drugarisati sa najmanje šestoro kojima ćeš u jednom trenutku da kažeš: Dugari, da bacim još jednu pa idem na spavanje! Po inerciji glasaju za tebe i dobijaš najbitnijih 5:0.
4. Kad oko 4 ode sa pregleda, kačiti slike i video klipove. Birati nešto što se svima svidja, neutralno po članove. Ako škripi, posle gledanja arhive, ponoviti kićenje definicije oko 22 h.
5. U toku dana napisati par takših da ako neko gleda sve tvoje može da da i neki plus i neki minus, i stekne utisak da je pošteno odmerio.
6.Ako nema primera a neko vas je inspirisao, obavezno to napisati.
Truditi se da vam definicija koja je po tačkama ima 10 tački, ili 3 a nikako 6 kao ova koja je uz to i definicja o definicijama. Dodatno, ako niste bas vrhunski autor morate pisati svaki dan a poentirati kad su oni bolji kod babe na selu recimo.
DŽIRLO
Paleta proizvoda koji su se osamdesetih, putem telefona mogli naručiti i dobiti na kućnu adresu poredstvom bosanske firme čiji je osnivač Bata Džirlo. Zbog svoje beskorisnosti i lošeg kvaliteta (hit-proizvod: Stomak-eliminator, sprava za vježbanje), vrlo brzo su u žargon ušli kao nešto najgroznije što čovek na tržištu može naći. Ipak, u uslovima solidnog standarda, male ponude novotarija i potrošačkog mentaliteta ljudi iz tadašnje SFRJ, Džirlo proizvodi su, uz pomoć mota "za Džirlo ljude, Džirlo proizvodi", našli svoje mesto na tržištu, tako da se vlasnik relativno brzo obogatio. Ostao je upamćen i slogan za devojke koje su promovisale proizvode: "biti Džirlo djevojka, to je dobro plaćen posao!", što su zlonamerni često povezivali sa prostitucijom.
Sredinom devedesetih naše show biznis tržište nije u potpunosti prepoznalo potencijal bugarske ženske lepote. Poluuspešni pokušaj gostovanja pevačice Reni završio se još poluuspešnijim duetom sa Erom Ojdanićem. Nešto slično je pokušala i Marta Savić sa Azizom. Neopsporno je medjutim da su ovo dvoje estradnih umetnika poput pravih vizionara neshvaćenih u svoje vreme predvideli da će bugarska turbo scena doživeti skori bum. Danas u bugarskoj ima pored Aziza i nebrojeno mnogo mladih, lepih i "talentovanih" umetnica koje u relativno skupim spotovima za tamošnje uslove i skoro neodevene (brus i gaćice glavni odevni predmeti) tabaju stazu ka evropskoj uniji. Ta vrsta muzike je ozbiljna privredna grana sa spotovima kao najbitnijim delom "projekata". Te i takve spotove Ksenija Pajčin i Modelsice sa sve Jelenom Mrkšić nikada neće dostići (o Sandri Prodanović Africi da ni ne pričamo). Ne morate voleti ovu vrstu muzike ali Brena je Brena al dvaput je dvaput.
A zovu se: Anelia, Gergana, Malina, Tanya Boeva, Spasitelkite...
i skoro svaka ima i spot sa Azizom...
Spust među spustovima. Tuš hladne vode. Konstantacija poslije koje su sve druge isuvišne i bez ikakvog značanijeg efekta. Ovaj odgovor obično dobijamo kada sa relativno jebozovnom curom razgovaramo, a ona nastoji da nas konstantno odbije od sebe, usled hiljadu mogućih razloga, a pogotovo ako si muško, ako znaš na šta mislim. Cijeli vaš dijalog će vjerovatno voditi do konstantacije tvoje kako te ona ne voli, iliti, štaviše, mrzi, pošto neće da ti da , dok ona, na to, elegantno odgovara sa gore navedenom rečenicom toliko hladnoj u srži da me srce boli dok ovu definiciju pišem sa mojim srebrnim penkalom iz šezdeset-bogznakoje godine. Inače, paralelna je, i u prevodu znači -> Možeš pričat, i pričat, al' pičke ne dam!
Alfa Mužjak: " 'e, mala. Šta misliš da mi poslije šestog malo u grad, ovo-ono, aa??".
Hladnokrvna, Krvožedna ženka: "Ma, znaš kako. Ja imam obaveza i domaći zadatak iz anatomije poslije škole, a ne znam do koliko bi ostali, i kada bih stigla kući, i...".
AM: " Ma, pusti to, maco. Ima da upraksamo nas dvoje anatomiju, da ne moraš zadaće da pišeš nikakve više, dok smo ti i ja! Hnjo, hnjo!".
HKŽ: " Ali, opet... Nemam vremena, pa nemoj sad, ovaj, ovo... Ovaj, ono.".
AM: "Ma, hajde ba! Idemo! Je l' me to ne voliš ni malo? Je l' me to mrziš, pa nećeš sa mnom u grad? A, mala? Nemoj na kraj srca, molim te! ".
HKŽ: " Ja nikoga ne mrzim!".
PLJAS!
KRAJ RASPRAVE.
Alfa Mužjak pokunjeno napušta mjesto nesreće , znajući da kod ove pičke nema.
Fine
