Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.
Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...
Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.
Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…
-I dođem ja izvrtim loptu na prstu i bacim loptu sa celog terena i upadne u koš, mrežica se nije pomerila! -E, Šomi, oladi malo sa tim pecaroškim pričama, okej?
kada su vasem sagovorniku zelje daleko od stvarnosti a odlucnost jedna od slabijih strana,pravi odgovor za kojim on "tumara u mraku" je:jebi ga pisti, pusti ga vristi
A-neznam sta da radim s onom malom B- fina je cura sta hoces A-pa da,nego e si video kakvu kiflu ima brate?neznam.. B-sibaj dalje ako ti se ne svidja A-da, a onako lepu guzu da ostavim tebi jeli? B-sto si neki tezak covek jebote,jebi ga pisti pusti ga vristi
A-ako gurnem pesaka na e6 izgubicu lovca B-pa nemoj da ga guras A-da,ali ako ostane gde je gubim konja B-jebi ga pisti pusti ga vristi ,koj kurac igras sah kad neznas
Kad smo bili mali, voleli smo da slušamo bakine priče iz detinjstva, mladosti, razne dogodovštine i anegdote. Unučići se skupe, baka sedne kraj njih i tada avantura počinje. Deca pažljivo slušaju bakine reči, ne trepću i tako do kasno u noć dok ih umor ne savlada. Bakine priče su pune nostalgije, radosti, bezbrižnosti i protkane nitima tuge jer baki nedostaju ta bolja vremena. Pa tako možemo čuti mnogo o starim dečijim igrama, o vašarima, o igrankama i dugim šetnjama. Možemo naučiti mnogo o prijateljstvu, ljubavi i poštenju. Bakine priče su uvek nove i uvek je svaka bolja i uzbudljivija od predhodne. Ponekad nagovaramo baku da nam opet ispriča onu jednu, našu omiljenu pričicu. A baka, k'o baka, ispuni svaku želju unučićima. Smeh i radost prekidaju roditelji koji ulaze u sobu i govore nam da je vreme za spavanje. Baka nam poželi laku noć i obeća novu priču za sledeći put.
Na kraju, nadamo se i radujemo unapred našim pričama koje ćemo pričati našim unucima sa istom radošću i iskrama u očima kao što je to činila i naša baka.
Nešto slično kao nekadašnje "lovačke priče"....uglavnom se javlja u školi posle burne noći, ali, naravno, i na svim drugim mestima. U većini slučajeva su lažne.
Rajko: Jao da si video brate kako sam juče cepao na dastu! Uzmem AWP, odem na long i pocepam ih trojicu jednim metkom, svu trojicu u glavu! Mića: Ma, nije to ništa, da si video mene, ostalo mi dva helta, uzeo didžl, pocepo ih šestoricu Pera: Ma ko vas jebe, ja sam jebo Danku! Rajko, Mića: Ma...nju su svi jebali...nastavljaju priču....
Kao što egzotični začini umeju da daju bogat ukus jelu, prljave priče tokom seksa mogu da napreve eksploziju, i da seksu daju neku grubu i divlju notu. Da raspale strast i maštu, skinu okove i otpuste kočnice. Partneri ipak moraju biti oprezni i bar za početak umereni. Ako nema dovoljno poverenja, ili nisu na istim talasnim dužinama, može biti i kontraproduktivno.
...šmrc... -Šta je bilo draga? Što plačeš? -Zbog onog što si mi malopre rekao... šmrc... -Ali ljubavi, pričali smo o tome, i ti si se složila da bi nam prijalo malo osveženja u krevetu, zar ne? -...šmrc... Pa jeste, ali ja sam mislila da ćeš da mi kažeš nešto u fazonu ''pališ me'' ''jako te želim'' ili tako nešto, a ne ''kurvo prljava, voliš kad te spavam metodom kurca u pičku'' i ''hoćeš da ti ga sad zabijem u rč?'' -Ali draga, ''pališ me'' baš i ne spada u prljave priče, priznaćeš. -Meni spada...šmrc,,, - I šta, zbog tog si se rasplakala? -Ne zbog toga, već što sam zbog tih reči imala osećaj da nisi u meni. Kao da si bio odsutan. -A gde sam to mogao biti? -Ne znam... Na Vukajliji možda?
Stepen iznenađenosti i zaprepašćenja. Uljuljkani u sigurnost i bezbrižnost, nepoželjna i neočekivana vijest je tu da nas pusti niz slivnik poput običnog nusprodukta hranjenja.
Muž: Srećna deseta godišnjica braka. Imam iznenađenje za tebe, hehe. Žena: Imam i ja za tebe. Muž: Aj prvo ti, hehe. Prošle godine si me iznenadila ničim. Originalno, kao i uvijek. Žena: Napuštam te. Ovo stvarno ne ide. Možda sam trebala drugi trenutak da izaberem, ali konačno sam skupila snagu za ovaj korak. Idem na Bahame, čitav život žudim za tim. Muž: Uh, pa ovo nisam očekivao. - reče, stavljajući ruku na lijevu grud, na tek istetovirano ime svoje, uskoro, bivše dragane.
