...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"... ...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...
npr:
Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...
No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...
Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...
Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...
Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...
Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja... Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...
Rečenica koju upućujemo osobama koje mnogo vole da veličaju sebe koje u nekim slučajevima vole da odu i predaleko u svojim razmišljanjima.
-Jao kakav sam gol dao juče! Prvo sam predriblao dvojicu pa sam je onda tako zavalio da je otišla pod prečku...nadam se da će za dve godine da me zove Real. -Ma svaka tebi čast na tome...Real baš traži takve...
fraza od koje strepi svaki član srpske delegacije, koji razvija bilateralnu saradnju sa prijateljskim državama...iliti po naški- prosi po selu
U poseti ruskoj braći- -E pa baćuške, hvala na gostoprimstvu, idemo mi...znači oni autobusi i traktori stižu za koju nedelju, a? -Stižu cim platite! -A, pa mi misli da nam pošaljete to, a za plaćanje lako ćemo...pa braća smo valjda? -Ne druže- čast svakome veresija nikome, zajebi bratimljenje
Recenica koju izgovara Bata Stojkovic kada Djenka u filmu 'Maratonci trce pocasni krug' popravi krematorijum... koristi se kao izraz kada neko nesto unisti totalno, a bio mu je 'zadatak' da ga popravi...
Cale: "Sine jes' zvao majstore da nam 'oprave TV..." Sin: "Jesan cale... bili su... vidi jel' valja"(uzima daljinski u ruke i ukljucuje TV i ide 'riza'(igra slika)) Cale: "Al' ga je opravio svaka mu cast..."
Rečenica koji se koristi kada nešto želite da izvučete od majke ili žene. Jedina osoba koja kuva, a vi sasvim slučajno pitate ko je kuvao, svi znaju da žena voli kad je pohvale da je nešto dobro skuvala, ma koliko to neukusno to bilo.
-Mama, daj onih 1000 dinara za teretanu... -Molim, kakva teretana, idi da cepaš drva, to je teretana.
(pola sata kasnije, za ručkom) -Jaooj, ovo je predobro, ko je kuvao? Svaka čast! -Stvarno, jao moj sin, duša moja. Sviđa mu se šta sam skuvala. Kolko ti beše treba za teretanu?
U prevodu: i ti si kurton k'o i ovi što ih ogovaram vec pola sata, nego sam pička da ti kažem to u lice.
- znači juče sam igrao fudbal sa nekim Lazom Kiflom, kakva papančina ima prijem ko EI Niš, trči k'o Riska dok joj kipi kafa po ringli...zbog njega smo izgubili mamicu li mu smrdljivu seljačku, čuo sam da je iz neke selendre, Jagodica li je , Dangubica, jebem li ga i ja ....
-...Žagubica je u pitanju, a Lazar je moj brat od tetke, zajedno smo odrasli na imanju našeg dede nadomak Žagubice... kad smo bili mali imao je dečiju paralizu pa je sad malo usporen ...
awkward silence
- ma svaka tebi čast brate, čuo sam da je to lep kraj Srbije sa predivnim krajolicima... idem ja tu samo iza ugla do trafike, odmah se vraćam, 'oćeš sok, cigare..?
Taksista; vozač; gradski predator u lovu na lovu. Ujedno i krajnji stepen komparacije bilo čega što uključuje nervozu, manjak samokontrole ili, kako vozačke, tako i čiste ljudske smirenosti. Čast izuzecima, retkim flegmatičnim izuzecima.
Rečenica koju u filmovima najčešće izgovara najiskusniji u 'orkestru' prilikom nekakve katastrofe.
Brod tone, ljudi uplašeno trče po palubi, dozivaju jedni druge po imenu, pokušavaju da se ukrcaju u čamac za spasavanje... Vođa orkestra sa tugom u očima posmatra tu nemilu scenu. Okreće se svojim muzikantima: 'Momci, bila mi je čast svirati sa vama...' Brodom se, najednom, prolama tužno zavijanje violine...
Neizbežna rečenica svakog kvazi-metalca u pokušaju da se pričepi prvom današnjem bendu koji je čuo, da li su dobri ili da li mu se svidjaju je opcionalno, njemu je dovoljno da bude nekome u bulji u nadi da će time biti više kul.
Publika mrtva, odlaze ljudi, razočarano, ostala najbliža rodbina i tri - četiri pokušaja metalaca koji su se juče utripovali da je kul biti hardkor sektalika i pitali mamu i tatu da im kupe rokericu, trešerke i neku majicu sa bendom cije dve ipo pesme znaju, pomislivši da su ljudi na bini, koji su spremni da zaplaču jer su shvatili koliko su loši, njihovi najveći idoli i da bi mogli da steknu rejting u slučaju čepljenja mučenicima.
Gitarista: Koje sranje, nisi mogao ritam da ubodeš ni u jednoj pesmi, jadniče! Bubnjar: Alo ti mašiš svaki drugi rif, pa onda meni sereš! Basista: Bar nas nisu gadjali! Kvazi Metalac: Svaka čast momci vi ste najbolji bend koji sam ikad čuo!!!!
