Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.
