Moderna verzija "Glave šećera" Milovana Glišića. Skraćena

"Kmet" Rade "Lajna" nosi "paketić". Presreće ga pandur Ljubiša "Nos" sa pitanjem:

- Gde si Rade, čujem opet se baviš putarstvom?
- A, gospodine, otkud Vam to?
- Čuh da si juče u "BoomBastic"-u iscrtao linija za ceo koridor 11.
- Nije, gospodine, nego pili tekilu, pa izvlačio so da se ne zanesvestimo.
- A ŠTA ti je to u džepu?
- Paaaa...
- Da nije možda Glava soli?
- Jeste, jeste... Mora da mi je ostalo od juče...
- Daj taj paketić 'vamo... Vidi, vidi... Belo, a nije so...
- Nije to moje, gazda... Sigurno mi ubacili u džep juče umesto soli...
- Aha... I šta sad?
- Ništa gazda, to je za tebe... Šta će meni, i ovako ne znam kako se koristi...
- Ajd mrš. Da te vidim da te ne vidim, da te čujem da te ne čujem

Ljubiša polako odlazi do auta, gde ga čeka kolega...

- Evo kolega, rekoh ti ja da ću da nađem... Da ima za žurku večeras... Ipak, ne rađa se svaki dan Kapetanu dete...

Kad je telefonu poslednji dan garancije, ekran jedva daje znakove života, tastatura zahteva stiskanje snagom herkulesa, zvučnik uši betmenove a mikrofon glas gorštački, ulaziš u radnju i sav ponosan kažeš:
- Ovaj moj načisto skamulao!
A prodavačica ti odgovara:
- Kraj radnog vremena, skamulala sam skroz, dođi sutra!

------------

Skamulao sam od postera Šeika na Vukajliji