Kada sest meseci, svakodnevno, dobijas RITAM sok, mesavina visnja jabuka.
(Visnje polako pocinju da ti rastu i iz usiju).
A onda te poseti rodbina i donese 1l istog soka.
„vojnička priča“
Pronađoh ovo pismo, pod nazivom Trinaesta priča. Naziv mi nije sasvim jasan, mada imam neke indicije. Ne znam tačno ko ga je poslao, nisam siguran ni odakle. Ne znam koliko je istinito, ali osećam potrebu, a i dužnost da ga podelim sa vama. Nalazim se u nedoumici, s toga predviđam pitanja kao što su ova: Po čemu je ova priča važna? Kome i zbog čega može biti korisna? Zašto ja, čitalac, treba da potrošim vreme na ovu priču? Poslednje pitanje je najsudbonosnije i na njega mogu odgovoriti samo: ‘’Možda ćete to uvideti sami.’’ Ali ako pročitaju i ne uvide da je ova Ispovest značajna? Govorim to, jer , nažalost, to slutim.
*TRINAESTA PRIČA*
‘’Prvo boje. Onda ljudi. Tako obično vidimo stvari. Ili kako uglavnom ja pokušavam.’’ Hah, divna misao, zaista, i duboka. Ali kome da je kažem? Svi negde žure. Evo male činjenice – umrećete. Svi. Bez izuzetka. I ova ljupka cvećarka, što se smeši svaki dan kao da joj je neko stavio kalup u usta pa ne može da ih spoji. Kako neko može da se smeši svaki dan? I ovaj dečačić. I ovaj student. Tako je zaokupljen svojim ispitima i mislima o budućnosti. A ova umišljena devojčica, nje mi je najviše žao. Pogledaj samo kako hoda na prstima i uzdignute glave. Previše je digla glavu, proći će svet kraj nje, a neće ga pošteno ni videti. Zaista, čemu taj stav? Ah, mladost, nekada sam i ja bio baš ovakav. Bezrazložna uobraženost i naivna umišljenost najlepše su osobine ovih zelenih ljudi. Ova žena je suviše mlada, i lepa, da bi mislila na anđele što beleže naša dela. Za nju postoji samo ovaj svet. Svi ti ljudi, oni misle da žive, zapravo preživljavaju smrt. Svaki dan, po nekoliko puta, prežive smrt.
Ne bih da budem parti-brejker, i baš zato ne volim da se mešam. Eno, ona baka je baš juče trebala da se oklizne niz stepenice. Tako mi je bar javljeno. Ali se vratila u stan po novčanik, a stepenice su se osušile u međuvremenu. Ne volim kad me zovu bez razloga. Nekad mi bude žao što ljudi ne znaju istinu o meni, i nikad neće saznati. Jer sam potpisao glupi ugovor, tačnije ‘’zavet’’ na večno ćutanje. A ovde su puno strožije kazne za kršenje ugovora. Tešim se, možda je i bolje da ne znaju, tako je pravednije. Niti volim svoj posao. Ali nisam imao izbora, a i kažu da sam stvoren za ovo. Zato što volim crno, ćelav sam i izgledam malo zastrašujuće, ne mislim da sam ružan, nego ono, mračan. Valjda me baš tako i zamišljate.
I da, verovatno ste pretpostavili iz teksta, ja sam muško. Kod nekoga je u muškom rodu, kod nekoga u ženskom, ali da znate. Mada je bilo blizu da jedna devojka dobije ovo mesto, prije 3000 godina kad je raspisan konkurs, ali ja sam, doduše preko veze, dobio taj posao. Nisam na to ponosan. Ona je prebačena na ‘’Odel za seciranje duha’’, tako da sam ipak dobro prošao. To je baš odvratno, svakakvih da izvinete ''govana'' se tu nađe, nije baš higijenski. Moje je samo da pošaljem ono što zateknem na licu mesta u Tužilaštvo na veštačenje, onda oni dižu optužnicu ako uvide da ima potrebe, a ako nema odmah ide Sudiji na procenu i on odlučuje šta dalje. Mada, nije ni ovde sve tako organizovano, ima i tu puno propusta kao i svagde. Ne smem previše otkrivati o tim stvarima, to je ipak velika tajna… Za vas. Nekad mi je tužno slušati vaše priče i nadanja, a nekad i smešno.
Ja najiskrenije pokušavam da budem vedar oko cele te stvari, iako je većini ljudi teško da mi poveruje. Molim vas, verujte mi, ja umem da budem veseo. Mogu da budem i mio. Prijatan. Predusretljiv. A to je samo dio. Samo me nemojte moliti da budem dobar. Dobrota nema ništa sa mnom. Mogu da se predstavim kako dolikuje, ali to nije neophodno. Vi ćete me upoznati uskoro, ili ne toliko brzo, to zavisi od mnogo činilaca. Dovoljno je reći da ću u nekom trenutku stajati iznad vas, najljubaznije što mogu. Vaša duša će biti u mojim rukama. Boje će biti na mom ramenu. Ja ću vas nežno odneti. Stvarno mi je teško da ostanem normalan, spas nalazim u odvraćanju pažnje, to mi pomaže da se nosim sa svim, s obzirom koliko dugo radim ovaj posao. Problem je u tome ko će me smeniti? Ne mora se naglašavati da ja provodim odmore u etapama. U bojama.
Nalgledao sam se mnogo priča, zaista ne bi verovali na koje načine ljudi umiru. Kakvih sam se duša nagledao. Imaju po 90. godina, a budu lagane, kao dečije. Takve najviše volim. I borim se za njih. Sada nemam toliko posla, prošao je ovaj rat, ''Drugi svetski rat'' kako ga vi zovete. E mogu vam reći, u zadnjih 3000 godina, nikad više posla nisam imao. Obično mi ne pada teško. Ali tada, šta sam video...Čak se i ja stresem, o tome ni ja ne volim da pričam. Kada je rat završen i Hitler je predan u moje ruke. To bi izdovio kao najlepši trenutak u životu (hah, smrt priča o životu, ironije li), ako vi uopšte možete zamisliti nešto lepo u meni. Da, video sam mnoge velike stvari na ovom svetu. Prisustvovao velikim tragedijama, i radio za najveće zločince. Sada ćete me osuđivati, ali to je zato što ste me previše ozbiljno shvatili. Kao što sam rekao - dobrota nema ništa sa mnom.
Ali su tu i drugi trenuci. Postoji mnoštvo priča (šačica) kojima dozvoljavam da me ometu u poslu, kao što to rade boje. (Razmislite koje će boje biti nebo kada dođem po vas) Skupljam ih na najnesrećnijim, najneočekivanijim mestima na svetu, i trudim se da ih zapamtim dok radim. Sa nekim sam se susretao i po više puta. Takve imam običaj da pratim posle. To obično budu izuzetne sudbine, divne životne priče, poučne, kakve vi volite slušati. *New York, 3 minuta, Avenija 27, gušenje, asmatičar -24 godine.Međutim, u ovih 3000 godina, izdojila se jedna posebna, najupečatljivija. Upravo sam primio poziv, ispričaću vam je drugom prilikom. Pomalo se osećam kao taksista, kada mi ovako jave. Kao da treba da vozim nekoga kući a ne vadim mu dušu. No dobro, posao ko posao. I još jednom ponavljam,nemojte me shvatati previše ozbiljno.Palim sad. Pozdrav ido Viđenja*.
Priča jedne kurve koja se satire od kurca.
Kad u fimu negativac uperi oruzje u junaka koji je nenaoruzan i u bezizglednoj situaciji,pa umesto da ga odmah ubije pocne da prica kao Seherezada o tome kako je on kul zlocesti dasa,a junak neopevana budala.Dok on prica kao navijen junak ce pronaci nacin da se izvuce tako sto ce izvesti neki cudotvorni udarac ili ce dohvatiti neku letvu pa ga mlatnuti po glavi ili ce se pojaviti treca osoba koja ce ubiti zlocestog dasu i zacepiti mu konacno usta.
Pusti pricu,uhvati okidac jer letva je uvek u blizini.
Jedna rečenica je samo meni zaigrala u moru informacija.
Od te rečenice-iskrice je nastala moja želja.
Od momenta kada sam glasno izgovorila, to je postao moj cilj.
Moja priča je nastala kada sam se posvetila svom cilju.
Trećinu ljudi ostavila je potpuno ravnodušnim; trećina me smatrala blesavom; odobravanje sam dobila od poslednje trećine.
Podršku od malog broja ljudi koju su razumeli moju priču.
Moja priča je ostvarena za mesec dana.
Ostala je zauvek u meni i strpljivo čeka svoju reprizu.
Camino de Santiago
Lik koji je umislio da je duhovit zbog toga što je čuo par viceva a od toga nekoliko njih i zapamtio pa ih sad prepričava kad god stigne. Karakteristike su mu još i izuzetno glupi vicevi, to što se smeje na početku, sredini, pretposlednjoj rečenici i kraju vica koji upravo on priča i naravno njegov smeh nadjačava smeh ostalih prisutnih osoba a neretko je to posledica toga što se niko drugi i ne smeje.
Lik koji ne zna da priča viceve:... i onda Mujo kaže njemu, hahahahaha, kaže mu... hahahaha pa to uopšte nisu moje naočare HAHAHAHA (gromoglasan smeh).
Prisutni mučenici: (muk)
čovek koji priča dobrih 10 minuta, a ne kaže ništa što nisi znao i na početku razgovora.
Voditelj: Ko je kriv za nasilje nad dečakom? Osumnjičeni A ili osumnjičeni B?
Tadić: Kašlj kašlj (smuti nešto sebi u bradu)
Voditelj: Molim?
Tadić: Svaki put kada se javi nasilje država mora reagovati preko nadležnih institucija.....
Parafraza stare poslovice: Što pijan priča, trijezan misli.
Priča k'o navijen. Na šta se gasi? Stani već jednom!
Nekon bezbroj neuspešnih pokušaja, na snagu stupa gore pomenuta rečenica koja daje do znanja da je napokon krenulo ka boljem. 'Fala kurcu odradi ga kako valja, fazon. Najčešće se priča maloumnim gilipterima kojima je mozak otišao na ispašu, i sve rade mehanički.
: Milovane! Pa kol'ko puta treba da ti pričam da ne kucaš jekser u stranu? Jebem te u taj vakuum u glavi! Kad te budem akn'o šesnaesticom, sve zvezde ima da vidiš. Ostaćeš ti bez posla jebeš mi sve, vole jedan neotesani!
- Izvin'te gazda. Saću da probam još jedared, bemusunac, k'o da mi svo vreme duvate u jekser.
: nakon par pokušaja:
- Gazda! Evo ga! Prav k'o strela, sunce ga jebalo!
: E to je već druga priča. Sad još par puta tako i imaš pivo!
