Stabilnost duha i čvrstina volje umetnika da se ne proda ni po koju cenu. Da ostane svoj i hrabro stoji na vetrometini andergraunda dok kroz izlog galerije posmatra mejnstrim umetnike kako se goste buđavim sirom na onim bejbi sendvičima što imaju ime kao komad nameštaja i piju šampanjac sa sirupom od višnje. Da ne proda dušu đavolu za šaku para i malu cenu vlastitih muda, figurativnih dabome jer umetnik može biti i ženskog pola.
- Mali, ti će nam osmisliš slogan za kampanju i d'ideš da lepiš postere... - Ma nemoj! Ja sam umetnik, nisam tamo neka šušumiga što prodaje veru za večeru! - Nećeš? Sigurno? - Sigurno! Sramota me što ste mi uopšte i ponudili tako nešto! - Evo ti vizitka... - Kakva vizitka? - Sutra da se javiš kod Žike preduzimača, ponesi taj integritet sa sobom kad pođeš. I, da znaš, odnos je tri integriteta peska, a jedan cementa...
Obično služio kao ukras, a uglavnom je to i danas. Naši su, u "srećna vremena", na putu do Poljske, šetajući Pragom kupovali isti, hvalili se prijateljima, komšijama, rodbini da je više nego jeftin, gotovo džaba. I sve je to tako bilo dok bilo ko od nas nije prišao istom, ne daj Bože razbio čašu ili neki drugi komad izrađen od kristala. Tada bi se otkrila istina i prava vrednost bi izašla na videlo.
Keva: Jao, bili smo u Poljskoj prošli vikend, divno smo se proveli. Komšinica: Baš divno, šta ste lepo kupili? Keva: Ma sve i svašta, a u povratku svratismo do Praga, za ono para što je ostalo kao kusur od salame kupismo neki kristalni set, da nam ne ostaju krune u džepu. Ja i moja loptica: Traaaaaaas; čaša puca. Ćale: Pizda ti materina, pola godine sam radio za te čaše, jebem li ti nanu. Stamenka, daj kaiš!
Jedinica za količinu tečnosti. U vreme povećanog apetita, a smanjene uračunljivosti Srbi pribegavaju jedinstvenoj meri u SI sistemu. Naime pošto je opštepoznato da se posle 5-6 piva ili rakija čovek lako zabroji i izgubi pojam o tome koliko je popio, umesto na komad ovi dovitljivi hedonisti piće naručuju na metar. Korist od primene ove mere je višestruka, praćenje potrošnje je u velikoj meri olakšano, a i konobar će teško da vas zavrne kod naplate.
- Mala, daj još metar ljute za mene i kuma da se malo ugrejemo! - Ma marš kući stoko pijana pa već ste tri metra iskratili, ako je za zimu dosta je pa nije vam ovo Sibir nego Srbija.
Dok su mu roditelji zaokupljeni rješavanjem gorućih socio-političko-vojno-ekonomskih pitanja, a pri tom jednim okom nišane po ovalu da nađu najkrtiji komad mesa a drugim (muškarci - koliko još imam u čaši; žene - koliko još ima u čaši), ovaj tip mladunčeta vješto koristi trenutak da "slučajno" ubaci kolač u sok, prolije sok u kom se nalazi ostatak kolača, povadi sve banane iz rolata, ubaci plastičnu igračku u posudu sa sarmom da se njegov junak bori protiv krokodila i mnogo drugih "vragolija".
- Vidi ga što je živahan, baš je sladak. - Mora biti sladak kad je u sve slatko gurn'o prst, mislim da su mu samo noge kisele jer je maloprije stavio po krastavac u čarape!
Sjedio je tako, kao i obično, na gomili kamenja. I to na najprometnijem putu. Najviša, sedma ruka, čvrsto je držala komad smrdljivog sira. Ponovo su ga opile tuđe životne priče, poput najžešćeg alkohola. Prinio je sirac ustima i odgrizao poveliki komad. Ipak, to ga je držalo trijeznim.
Osma ruka, sada fantomska, jako ga je mučila. Kao da ga svrbi, a nje nema na mjestu gdje je nekad bila. "Proklete da su Suđenice i blizanci!" pomislio je. Ipak, nisu se podnosili, s obzirom na to da je baš on kvario to što su one planirale. Samo jednom su ga prevarile. Poslale mu blizance, a on, hoće da čarka. Magija ga ošinula i ruku mu odnijela. Tada je i dobio ime koje i dan danas nosi. Tada je izgubio osmu ruku. Prošlo je mnogo vremena od tada. Promjenili su se ljudi, vrijeme, čak i pejzaž. Međutim, nešto je ostalo isto... Životne priče raznog naroda i dalje su ga opijale, poput najjače rakije...
Mmmmmmmmmmmmmmmmm...
Slatki miris nečijeg života dopirao je do njegovih nozdrva kao miris svježe ispečene pite ispod sača. Zagolica mu nepce i kao da lagano skliznu niz grlo. Ali znao je on da tu nešto nedostaje... Neki sastojak... Sklopio je svoja preotala tri para dlanova i rune na njima ispisaše volju, način i zamisao. Slučajni prolaznik ni sanjao nije, kako će samo da se promjeni njegova sudba...
Radovan: MILUNKAAAAAA! Milunka: Šta je Radovane, šta s' dereš k'o da si izaš'o iz ustanove? Radovan: Milunka, ne'š mi vjerovati, idem ti ja putem, sve gledam da l' nema kakav grab da se osječe u šumi, kad ono ispred mene nešto se cakli. Ja malo zagledam, kad ono dukat jebote, dukat čitav! Zagrizem, kad stvarno zlato! Milunka: IJU! Crni Radovane, šta će to biti? Radovan: Biće da će da dođe Lacio. Ili još bolje... Brondbi. Milunka: Jebala te kladionica, daj to 'vamo! Ovo će da bude u fond za školovanje. Radovan: Školovanje koga? Milunka: Pa... Ovaj... Imam vijest za tebe...
Poslednji u selu napravio zasad malina, krenuo sa reciklažnim poslom tek kad je video koliko se tu zarađuje, učlanio se u političku stranku nakon što su sva radna mesta već izmišljena.
Osoba koja je krenula u neku "isplativu" poslovnu avanturu , ne razmišljajući o tome da je već totalno zasićeno tržište. Čuo čovek da je to dobar biznis pa uleteo, taman na radost savetnicima koji jedva čekaju da nekom uvale dobar komad placa kojim će proći autoput pa će država debelo platiti za tu zemlju.
- Tebra! Napisao sam treću defku na vukajliji! Imam osam pluseva! - Na čemu si napisao? - Na vukajliji, bre! - Aaaaa, to onaj stari sajt, močvara zeleno? - Jedi govna, Brus i Agilni mi dali pozitivne komentare, sad samo još da mi SMarko odabere!
Jedna od decijih fora koja po predanju treba da ih zastiti od voznje policijskim ili ambulantnim kolima. Radi se o tome kada se zacuju sirene, u zavisnosti od od toga da li pripadaju policiji ili hitnoj pomoci,deca se hvataju za plavu,odnosno crvenu boju na svojoj garderobi. Ukoliko nemaju crveno ili plavo na sebi,onda hvataju najblizu osobu za komad odece i drze ga dok god traju sirene.
Tininununununu Marko: eno policija,hvataj se za plavo!
Kilo 'leba, alpska, luk, paradajz, krastavac i komad sira su užina u pauzi svakog drvoseče ili tumbadžije drva.
Dakle, polega se na proplanku. Iz motokultivatora izvadiš pletenu korpu. Uzme se čista "Kuvarice manje zbori..." krpetina kojom je pokrivena korpa, pa se na nju izbaci sve ovo gore navedeno, izreže na deblje kriške, so se sipa u čep od flaše da se umače salata i cepaš dokle možeš. Posle se napiješ vode i spreman si za dalje tumbanje.
Aoooo, što je snaša spremila 'leba i s 'leba, a Milorade? More ima da istumbamo ovo 40 kubika sad dole sve do magistrale i utovarimo na kameon!
Sindrom koji se javlja kod osoba koje imaju neodoljivu želju nešto da urade, tipa da uvuku minđušu, urade tetovažu, kupe neki ekstravangantan odevni komad, smuvaju ribu druge nacionalnosti, imaju grupnjak... ali ne smeju to da urade zbog nedostatka hrabrosti, straha ili nekog desetog razloga. Da bi sebi i drugima pokazali kako to u stvari ne žele, onda ispiraju svoja usta osobama koja su bez ikakvih problema sebi tu želju ostvarila.
- Eno Mirka, 'ajde da mu se javimo, nisam ga video odavno. - Ja ne znam šta je se sa njim desilo. Nekad je bio tako normalan, a onda se skroz promenio. Eno ga uradio je onu tetovažu na vratu, čujem da je još jednu na bicepsu, nisam siguran. Jel on uopšte svestan kako će te tetovaže izgledati na njemu kad ostari? - Aman, šta se više brineš oko toga, njegovo telo, njegova stvar, nije tebe istetovirao! - Ma, znam, al' ono... Kako će, na primer, sutra naći neki posao, gde ne sme da se vide tetovaže, kako će ih pokriti? - Jaoj, kakve gluposti lupetaš, za koju godinu to neće biti uopšte bitno! Eno, u firmi mog ćaleta advokat ima tri minđuše, pa mu ništa ne fali. Još ćale kaže da firma boljeg pravnika do sada nije imala! Sve će se to uskoro promeniti, na rukovodeća mesta dolaze ljudi naše generacije, a oni su isto kao i mi, tetovirani, bušni, čudnih frizura... - A kako će jednog dana kad dobije dete objasniti mu zašto je uradio tu tetovažu? - Jebote, naporan si k'o kvočka! Ponavljam ti, uradio je sebi, a ne tebi! A ti bi očigledno želeo da uradiš jednu takvu, jer o tome pričaš svaki put kad ga neko pomene! Brate, ako ti se radi tetovaža, stisni zube i uradi, jebe ti se šta će ko misliti! Idemo sad da se javimo čoveku!
***
- Još uvek ne mogu verovati da se Ivana kresnula sa onim Kubancem od prošle noći! Takvi putuju svetom i kresnu koju stignu! Ko će znati da li imaju neku polnu bolest! Uh, samo kad pomislim na to, dođe mi da prestanem da se družim sa Ivanom! - E, jel vidiš da gledam Sulejmana?! Priznaj da si ljubomorna i da bi želela da je tebe taj Kubanac plodio i prestani da me smaraš tom pričom! Vidi se da si već duže vreme neobrađivana!
Prevrh pička. Ona na koju se loži čitav grad. U dosta slučajeva je nimfomanka, što i ne treba biti nešto čudno ako se uzme u obzir da je epski komad pičetine. Uništila je i dosta brakova, mahinalno, šta će jadna, nije kriva što je tako lepa. Jedini problem je što neslavno završi, ili tako što je neka pomahnitala babetina ubije zato što joj muž danonoćno drka na nju, ili čak čopor pomahnitalih baba, koje je muče sve dok ne odluči da napusti grad.
- Ah, vidi Martine i suknjice, kako bih joj rado polizao baklavicu. - E, stari, ona diže spolovila bolje nego Vijagra, ne bi me čudilo da je tuže zbog toga.
