Pored piskavaca (dženarika), trešnji, šljiva još jedan jestivi proizvod koji su deca (nekada) brstili sa drveća i jeli. Na izgled, bilo je odbojno jesti cveće bilo koje vrste, ali jednom kad se uveriš da je bagremovo cveće ukusno (ima karakterističan sladak ukus), kačićeš se na bagrem da bi ga okusio.
Pri tom pazeći na trnje. I pazeći na ostatak drveta, jer je sve na ovom drvetu otrovno osim cveća.
Sad se više ni ne vidi da se deca kače na drveće. Ni na drveće dženarike se ne kače, a kamo li na bagrem.
Svemoguć čovek.
Uspeo je da uradi sve o čemu obični smrtnici samo mogu da sanjaju.
- Brate, je l' znaš da u "Mortal Kombatu" možeš da napraviš "Sexytality"?
- Ajde, ne seri! To ne postoji!
- Postoji, majke mi! Uradio brat od druga od mog brata!
-
- Brate, kol'ko je dobar onaj "Dragon Slayer Motherfucker Ninja Assassin" mač u WoW-u.
- Ajde, ne seri! To ne postoji!
- Postoji, majke mi! Ima ga brat od druga od mog brata!
-
- Brate, kol'ko je udoban BMW X6!
- Ajde, ne seri! Kad si se vozio ti u X šestici?
- Vozio sam se, majke mi! Ima ga brat od druga od mog brata!
- Milan?
- Ne... Ne taj brat. Brat od tetke od druga od mog brata!
Verbalni slem dank, kojim se iskazuje ironično razumevanje za određene osobine sagovornika, ili za njegovo ispoljavanje nemanja pojma u određenoj oblasti. Posebno je efektno, nakon što dunster, greškom se nadajući da će mu to doneti dašak empatije, prizna da baš i nema mnogo iskustva u tome što upravo radi, tj. ne radi.
U pojedinim situacijama, izraz se može koristiti sa potpuno suprotnim efektom, odnosno kao šaljivi vid pohvale.
- Hajde, dedino, diži se, mora neko svinje da narani, dok ja iskopavam krompir.
- Deda, još samo pet minuta, kasno sam legao.
- Ma kakvih pet minuta?!? Jesi li ti išao u vojsku?
- Jesam, civilnu.
- Vidi se. Derište gradsko.
--------------------------------------------------
- Nemojte biti strogi, ljudi, ovo mi je prva definicija.
- Vidi se. Minušinčina.
--------------------------------------------------
- Batice, dajgle onu kolike sifone ima. Ono je bre radioaktivno nešto, ozračeno... Ček, pa ona to meni prilazi? Ae, pravi se lud, kao pričamo nešto...
- Ćao, ja sam Slavica.
- A? Eeej, zdrauvo, ja sam Cope. Au kol'ke si... se nevolje, ovo ono.
- Molim?
- Ništa, ništa. Odakle si ti, Slavice?
- Pančeva.
- E, vidi se.
Iz kola viđena, u pokretu, ponad sopstvene duge senke automobila, u zoru, i preko njive kukuruza, ujutru, budi se kuća pored autoputa, i izlazi iz nje protežući čovek u gaćama, ili žena cveća zalivajuća pre vrućina, ili deda motičicorameni pa u baštu, njima je običan dan, dok ti putuješ pored, o sveto putuješ, i samo tad ih videvši u životu celom prolaziš dalje, i misliš, čudno je na tom mestu imati kuću tako nekako izdvojenu, na tacni autoputu, i turcima, ma oni ne vide ništa od natrpanih stvari unutra, ma lepo je tako imati kuću, nešto ti sad žao, dal da se vratimo, dal da svratimo, al to je sve nemoguće i bezveze samo misliš to onako, oni tu ostaju a mi prolazimo pored i zamaknemo i ne vidimo ih više i tako mora da bude, prošlo je, eto, i nešto čudno ima u tome i nerešeno i kao rezultat i kao neka misao odložena neraščivijana koju ipak zaboravljamo plaćajući putarinu douane i gledajući pored u boljim kolima od naših prekuvanu porodicu, ženu s lepezom muža bez nekih posebnih obeležja i dvoje dece pozadi: jedno priljubilo glavu uz prozor i čačka nos prema nama, bege tablice.
Kad se vraćamo nazad sve čekamo tu kuću da vidimo sve strepimo da nam ne promakne, da je ne propustimo, i dođemo i do batočine, a nje nije bilo ovoga puta, nismo je videli, nemoguće, pa gde je, kako, čekaj jel ovo ista Srbija il da nisu okrenuli nešto, šta
Odlazak na studije.
-Matori čujem upisao si fakultet . Boli te tukson, odselio se od tvojih. Kladim se da se proždupljuješ svake noći hehehe.
-Ma jašta..nego...
-Šta nego? Pa alkohola, droze i pičaka kol'ko 'oćeš . Šta se sad žališ koj kurac!
-Ma ne kažem. Sve je to lepo al' ....Vidi ovako, 10 dana jedem jebene makarone i to sa lovorovim listom što je ostao od predhodnih stanara. Nemam ni za kilo soli. Mislim da ću malo kući za vikend. Kevina klopa...da uzmem koji dinar od ćaleta...a i uželeo sam se mojih.
-Eee znači po principu više od autonomije, manje od nezavisnosti.
-Taj rad!
Izrazito ružna ženska pojava. Toliko odvratna i spolja i iznutra da je ni fotoaparat ne miriše.
A:Ajde da slikamo onu rugobu Daru,pa je zajebavamo.
B:Ae brate. Ček sekund da uzmem aparat.
Klik,klik,klik.
B:Jebem mu mater i fotoparat se gasi kad je vidi.
A:Šteta...Neću imati na šta da pljunem.
B: Baci petaka.
A:Eeeee,Mile! Vadi aparat da slikamo ovu matematičarku,pa skupljamo lajkove na fejsu.
B:Evo ide odmah.
Klik,klik.
B:Ugasi mi se aparat sine.
A:Pa kad je ružna ko lopov i aparat pametan čovek se gasi kad je vidi.
Odgovori u telefonskom kvizu na zagonetku "Bez kore uđe, sa korom izađe". Dokaz da je Ajnštajn bio u pravu kada je rekao da je ljudska glupost beskonačna.
Hteli ili ne hteli da priznamo, nas narod voli da zajebava (ne znam iz kog kompleksa) ucene i obrazovane ljude. Otud i ovaj izraz.
Mada moze da se kaze da su sva sranja vezana za politiku, ekonomiju i ostalo koja uticu na gomilu ljudi uvek poticala od obrazovanijih ljudi, a ne od pucanstva.
"Sta kaze sine ovaj ucenjak u odelo?
Kaze baba, da ne moze da bude povecanja penzija zbog mmf-a itd...
E, sinko, Bog da te cuva od ucenu budalu."
Mada mogo bi da navedem i primer Svetozara Markovica, koji da nije dobio vladinu stipendiju, ne bi dosao u dodir sa socijalizmom i zavrsio u zatvoru, a tim svojim cinom i uticao na razvoj socijalizma kod nas.
"Bog da te cuva od ucene budale."
Način na koji možete nekoga kulturno da odjebete...
-Vidi druže... nemam sada vremena videćemo to drugi put.
-Vidi druže... pozajmio bih ti pare ali sada nemam.
-Vidi druže... neću da te lažem ništa, al možeš da mi budeš samo drug.
On je fin i prefinjen. On je mamina maza. On je zet za poželeti. On se ne zove Marko, Nikola, Stefan ili Nemanja. On ima jebeno komplikovano nobles ime - Konstantin. Jer on je poseban. On ne jede svinjetinu i jagnjetinu, on jede samo kuvano pileće meso. On ne pije pivo, već pije sveže ceđeni sok od pomorandže. On ne jebe, on spava. On nema urin, on piša sok od jabuke.
- Siniša, kakvo je ono sinoć ponašanje pred mojom drugaricom i njenim sinom? Dovela sam ga da upozna našu Jelenu, da nađe konačno normalnog, finog i posebnog dečka, jer ju je onaj Marko doveo do propasti. Sa njim je počela da puši, pije i da se jebe! A ti navalio da dečku nudiš cigaru, te nudiš pivo! Lepo sam rekla da je on fino čeljade, da ne puši, ne pije, ne drogira se, ne sluša treš muziku, ne izlazi... Obrukao si me svojim ponašanjem. Sad nema šanse da se zainteresuje za tvoju sestru! A tako je divan...
- Ma, važi, kevo, on piša sok od jabuke.
- Molim?
- I samo da znaš, pre tri godine je bio gori nego ja i Jelenin bivši. Pio je kao smuk, umesto cigareta pušio je džoint, imao je probušene uši, obrvu i bradu, jer je bio okoreli panker, a i dalje ima neku satanističku tetovažu na leđima. Jebao je koju je stigao, dok se nije pronelo da je jedna od njegovih bivši obolela od side. Tad se prepao na smrt i pravi se fin. A ti bi da ga uvališ Jeleni...
