Određeno materijalno dobro seksi kvaliteta. Umnogome će olakšati korisniku u zavođenju.
- U matori što ti je dobra ta maja...
- Znači jebe sama! (opasan pogled ka ogledalu i hitro otvaranje parfema)
- A je l' to neki originalan parfem?
- Kako nije, platio sam ga sedamdeset evra šaneru, upakovan znači etiketa sve, ma jebe sam.
Ustvari znači sad ću, označava pokret istog momenta ali taj pokret se desi najčešće za nekih pola sata. U nekim slučajevima se ne desi nikako ali barem daje nadu osobi koja ''naređuje'', u mom slučaju roditeljima.
Majka: Ajde idi do pekare, kupi dva hljeba...
Ja: Sa'ću...
nakon 15 minuta...
Majka: Hoćeš ti krenut danas ?
Ja: Evo, evo, sa'ću...
Kada ti komšija kome si dao ključ od stana, da ga obilazi dok si na odmoru, iznenada bane u sobu , ne znajući da si se vratio.
Ti u krevetu sa devojkom, usred akcije.
Ding, dong.
Ding, dong.
- Dragi, neko zvoni!
- Ma zabole me, nek zvoni.
I onda se čuje okretanje ključa u bravi i otvaranje vrata.
- Oooo, zdravo komšo, kad si se vratio?
- E jebo mi pas mater, kud ti i dade ključ!
Dobronameran posprdni pozdrav.
1)
Mare:"Idem do pekare."
Goksi:"Neka ti vetar duva u leđa!"
2)
Bane:”Idem sutra na sistematski.”
Milan:”Neka ti vetar duva u leđa!”
Jutarnji nalet gorčine koji služi da izbistri sliku...
Pogled u frižider u kome je pola limenke piva i jučerašnja meka kajgana... Iz stanja potpune slomljenosti prelazi se u trk do pekare
-Kakvu kafu da ti kuvam?
-Kakvu napraviš... Ma bez ičega. Treba mi hladan šamar da se malo otreznim...
Govori se za osobu koja se teško orijentiše.
A: Stižem do vas za 15 minuta, aj samo siđi ispred ulaza kad te cimnem.
B: Daj bre, na 5. sam spratu, lift ne radi. Nemoj me zajebavaš, skreneš kod pekare desno i treća zgrada je moja.
C: Šta mu objašnjavaš, taj bi se u liftu izgubio.
Posprdan naziv za sportski dnevni list "Sportski Žurnal", nastao permutacijom slova skraćenog naziva za isti - Žurnal.
A:"Idem do pekare po klopu."
B:"E, 'ajde molim te kupi mi jedan Ružnal."
A:"Šta ti je to, neko pecivo?"
B:"Ha,ha,ha...ma kakvo pecivo, Sportski Žurnal!"
A:"Aaaa, to je Ružnal! Jebote koji si ti lik."
Kada daljinski upravljač ubaciš u kamin, a posle parčetom letve pokušavaš da prebaciš na Survivor. (inspirisano istinitim događajem)
- Tečo, jel si video daljinski negde???
- Eno ga na fotelji.
- Tečo to je letva...
- Kakva letva???? Ajoj pa gde je daljinac???
(Skok sa kauča otvaranje kamina i proučavanje nastale štete)
- evo ti 500 dinara, idi do radnje i vidi jel imaju univerzalni daljinac
-Tečo sada je pola jedan ujutru.
-nema veze, ići će teča sutra.
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Napraviti jedan film nije nimalo jebivetarski posao. Zato se i kaže "filmska INDUSTRIJA", a ne, jelte, "filmska domaća radinost". To je pre svega iz razloga što vam je - a da bi pomenuti oblik umetnosti uopšte ugledao svetlost dana - potreban nenormalno veliki ljudski kadar koji će u toku nekoliko meseci pripremnog a onda i produkcijskog rada gotovo ni iz čega sagraditi vizuelno ubedljivu fantaziju života za koju će ljubitelji pokretnih sličica dobrano plaćati da bi je videli na zakonski odgovarajućoj lokaciji (sponzor poslednje opaske Agencija za Borbu protiv Piraterije i Prostitucije Republike Srbije). Logično, čitav ovaj poduhvat iziskuje ozbiljna finansijska ulaganja, koja u zavisnosti od "nivoa fantazije" i patine na sisama glavne glumice neretko umeju da doteraju i do nekoliko desetina miliona dolara, a u slučaju onog neverovatnog sranja u kome klinac brani gajbaču od lopova - i par duša prodatih Đavolu.
E sad i rekavši ovo sve, molim vas da u potpunosti zaboravite šta ste upravo pročitali i zamislite da ste primili neopran kurac u bulju. Zamislili? Jer to je ono što rade autori iza ostvarenja iz naslova - uvale vam nesanitarni kobas bez omota po ceni onog sa atestom i u omotu. U reali to znači da se njih par bubuljičavih studenata sa "Dajdžest" Univerziteta u Albukerkiju skupe jedno veče, stuku gajbu-dve, malo začade spravu...i sledećeg dana već iznajmljuju hitaši kameru i kanticu kečapa (blagi) i u lokalnoj šumi/napuštenoj zgradi počinju snimanje novog bioskopskog hita. Sa opcijom jednako govnarskih nastavaka, razume se.
Mis'im, kao zavetno ostvarenje naslovnog žanra, *Veštica iz Blera* jeste svojevremeno opasno izobjašnjavala neke stvari kada je u pitanju sama psihologija straha i tripovanje stvari, ali ako ćemo iskreno - film si bio pogled'o do kraja samo zato da bi video da l' će debela da rikne ili ne. A to, tojest ako si baš tolika ljuštura, možeš i u nekom rijalitiju, fazon...
- Tebra, ćeš večeras sa nama u bioskop, idemo gledamo Paranormal ektiviti 7, ovo-ono...?
- Pa, ono, brate - otvaranje vrata i prozora i ljuljanje lustera mogu i gajbi da gledam, a ako se baš zaželim veštica i sigurnosnih kamera mogu preko interfona trolujem bakutanere na ulazu u zgradu. Isti kurac, a džabe.
