Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali. U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo. ''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.
-Au mamicu ti tvoju, pa kako si uspeo da onako razbucaš auto? -Jebi ga ćale, popilo se, i šta da ti kažem... -Pa mrtav pijan si vraćao auto čitav kući. Kake si droguštine pio sinoć? -Ma špricer ćale, i poneko pivce, al su me ubedilili da krenemo kući kad sam bio na tričetvrt. -Uf, pa kud na tričetvrt? Jesi ubio nekog usput? -Nem pojma, sa'ću zvati ove moje. Možda se neko seća. Mada sumnjam... -E sine moj, sve najveće gluposti u životu sam naradio u tričetvrt fazi. Na 3/4 sam tvoju mamu zaprosio, tebe naprcao, vratio se na po puta iz Nemačke... Jebo me pas, kud se nisam bar jednom naroljo ko čo'ek!
Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.
Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.
Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.
Ljigavost-muzika iz Ranjenog Orla Vrhunski jebač sa najvećim polnim organom-uvek onaj o kome se radi Rakija-moja Dobra kafa-komšiničina Naj planina za Lalu-Fruška Gora sa sve Iriškim Vencem Kreten kompozitor-Marija, Braja, Gaja, Raja i Vlaja (da, i Joksa) Najtolerantnija žena-moja, pred društvom u kafani Najnebeskiji narod-Cigani ili Srbi, zavisi ko trenutno leti u nebo Naj serator- Djule Van Gog kad se šlihta publici (mi vas volimo i ovde smo zbog vas,...., bla, bla truć, truć, ser, ser,....)
Klinačka fora, koja nastupa, kad dođe nastavnik/ca na dva dana. Cilj igre je da zameniš ime sa drugom (oni najluđi i sa drugaricom), a da nastavnik ne skonta. Igra je krajnje retardirana jer nastavnik skonta odma, kad se ceo razred kikoće, a onaj malikrezavi iz poslednje klupe se sigurne ne zove i Radovan, Sloba, Đorđe i Ratko. Najzebanije je kad nastavnik naiđe na X odeljenje, u kojem su svi hladni k'o špricer i nema cinkara da useru stvar. Posle X odeljenja nastavnici se bese o kvaka nakon 2 nedelje, a razredna se odavno drogira.
Zvučni fenomen koji prati određenu priču, a kojim se naglašava da je prošlo neko vreme u toku same radnje, umesto klasičnog "nakon nekog ili izvesnog vremena".
- Sedimo ti Mihajlo i ja u kafani, pijemo, naručujemo ture i du-du-du, došlo vreme da se pođe kući, konobar donosi račun, ni jedan od nas nije poneo novčanik.
***
- I pošalje me doktor kod ovog specijaliste, onog specijaliste, radio sam silne analize i ća-ću, ća-ću, na kraju mi nije bilo ništa, samo su mi pare uzeli.
Razlozi su sledeći: - dolazi neko veliko mudo - dolazi televizija - dolazi veliki broj vjernika - crkvenom dobrotvoru je geknula staramajka - ka'e 'oće sadodma' četir popa debela da je otprate na onaj svijet - poslednji, ali najvažniji -da se uzme više para. Dupli pop - dupli pot.
Za bubnjevima - Episkop banjalučki Jefrem! Bas gitara - Vasilije Ka ča veeeen da! Ritam gitara iz Eparhije mileševske - Fiiiilaaaret. Solo - vladikaaaa Grigorijeee. Grigorije. Moje ime je Irinej. I IDEMOOOO!!! Uuuskliknimo s ljubavlju...
Sinoć je u kafani "Ragina glava" u Čikagu održano opelo pred velikim brojem vjernika. Opelo je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop istočnoamerički Džoni Tori uz sasluženje Mitropolita čikaškog Alfonsa Gabrijela Kaponea.
Ne postojiš decxko. Količina obraćanja pažnje na tebe ekvivalentna je Kokanovim problemima sa zatvorom (čo`ek reklamira probavitu, ima doživotne zalihe). Inače čovek kome nije jednom dovoljno reći čibe, već mu to na razne načine moraš dočaravati. Svaki manevar njegovog mozga iritira okolinu, ko da ga je Bulajić pravio. Ni dan danas nikom nije jasno kako žena može da mu da pičku.
- Mico, ae dođi do mene da jedemo kokice. - Čibe bre, jebo te pas u prkno!
Osoba koja priziva kišu. Bezosećajni sadistički troldžija il' pak samo đubre od čo'eka koji je u stanju da čak i najgori mogući problem učini za nijanusu gorim i time fiduje svoju napaćenu dušu. Nepopravljivi paćenik kome ništa ne može pomoći da bude bolji- to je jednostavno tip osobe koji se hrani tuđom patnjom. Nije da nije pokušavao, jeste, al ne ide. Ne može takva osoba da se promeni to je ukorenjeno duboko u genetski kod i nema dalje. Čak je pokušao i legendarnu Budinu metodi presabiranja pod drvetom, takođe se neslavno završilo a dotična vrba je od tad dobila novi nik ''žalosna''.
-Opa Marija furaš Kolinu? Hehe. -Budalo! Bolesna sam! Zar ne vidiš?! Imam jako retku vrstu leukemije od koje mi polako odumiru svi organi ali sam sad prešna na vegansku ishranu i uzimam homeopatsku terapiju. Već vidim rezulteta, svakog dana mi je bolje. -Ma bolje kurac! Bolesna si ko konj! Tako moj komšija bio i krene mu na bolje, primi se čovek, sreća, sreća, rados' fazon evo ga sad na lešću ima gajbu sa pogledom na tvoju budućnos'. Ako me razumeš. hehe.
