Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.
Kao tviter. Ili deca.
Vrlo čest izraz u upotrebi među nama Lalama,kad se naločemo ili iznerviramo...ili kad naletimo na neku iole zgodniju Piriku.
Kažemo za ograničenu osobu. Onaj koji je limitiran.
- Sutra sam mislio da roštiljamo malo. Standardna ekipa, a hteo sam da zovem onog tvog drugara, dobar je dečko, uvek me počasti pivom kad se napije, nekako mi je drag, pa ga zovni da dođe.
- Ma on ti ne izlazi iz svog dvorišta.
- Kako bre, pa blejao je sto puta sa nama?! Ali ako ne izlazi, možemo kod njega onda svi, pitaj ga!? Ja ću da platim sve, ionako sam hteo da častim a bilo bi lepo da imamo gajbu.
- Tebra, ne bukvalno, lik ima IQ 80, a sad sam počeo i u tvoj da sumnjam.
On ne vuče iz pete, već iz petog kruga Danteovog pakla. Posledica četrdesetogodišnjeg pušenja tri pakle Veka dnevno, i jedne pakle Drine, pred spavanje. Sarajevske, naravno. Filter je za njega judeomasonska tvorevina, kao i motalica za duvan. Od milošte zvan Bistrica, jer samo u izuzetno čistim rekama može da se nađe pešes vrsta rakova. Kod njega izraz "da jebe rak raka" ima drugačije značenje. Kad izvlači šlajmaru, ima veći crpni potencijal nego sve Gaspromove pumpe, a kapacitet pljuvačke meri se galonima. Ministarstvo zdravlja izdalo je naređenje ambulantama da one na prvi pogled odvratne slike po zidovima sa posledicama pušenja zamene snimcima njegovih pluća i drugih organa, čemu se oštro usprotivio ostatak vlade, jer bi to značilo drastično opadanje broja pušača i povlačenje duvanskih industrija iz Srbije, a onda bi morali da polubeli 'lebac proglase luksuzom i drknu na njega akcize kako bi imali isti budžetski prihod. On cigaretu shvata kao filter za vazduh.
On ne živi kao da mu je svaki dan poslednji... živi kao da mu je svaki dim poslednji.
Izraz koji se prikači situaciji kad oćeš da se napraviš na Tošu. Ne znaš ništa a i ne zanima te. Ni iz džepa ni u džep ti i jednostavno te boli kurac. A i vrlo moguće da šta god rek'o ima da pogrešiš tako da je najbolje da iskuliraš. Klasično zviždanje uz šupalj pogled ka nebu.
- Pogledaj bre ovaj sajt, pa preplaviše ga Crnogorci, imaju i svoj čet!
- Ne znam, ja sam došao biciklom ovde...
- Jedi govna, šta se praviš blesav koj kurac!?
Svečano zaklinjanje dece da će čuvati vašu tajnu.
-Kaži mi, neću nikom reći, časna reč
-Obećaj!
-:tobože rukom zaključava usta i guta ključ:
-Pa kako si progutao ključ kad si zaključao usta?
-Pa ne znam...
-I još i govoriš, a usta ti zaključana, eeee neću ti ništa reći...
Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.
- Vide li ti ovo? Onakav ručak, bre, a oni sve nešto lome lebac prstima, pa kašika, pa nož i viljuška, pa salveta, ni da podrignu ko ljudi? A totalno su mi se zgadili kada na kraju počeše da se zahvaljuju.
- A onoliko sam se mučila... Rekoh ti ja, mogu oni da odu iz grada ali grad iz njih neće nikad!
Kada nešto ne želiš da učiniš, kao iz inata. Neću i jebi ga!
Na MSN-u npr.
A: E brate zašto me blocka jučer?
B: Smorio si.
A: Mrziš me.
B: Ne mrzim jebemu, al' ideš mi na kurac s tim.
A: Pa ajde blockaj.
B: Neću sad namjerno.
A: Zašto?
B: Iz principa.
Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.
Cici koja đuska na šanku uz zvuke Stoje: Mala, ne mogu da ne primetim tvoje jebozovno dekoltirane grudi, pa me zanima koje si godište?
Cica: A nisi primetio mog dečka čija pesnaja upravo kreće ka tvojim zubima?
Prvoborcu u redu u Pošti: Gospodine, ne mogu a da ne primetim da ste stali ispred mene kao da sam ništa više do li gomila sušenih šampinjona koju je neko slučajno ostavio baš u redu za Uplatu/isplatu...
Prvoborac: Gospodin ti tata, bezobraznične balavi! Ja sam bre u ovoj pošti čekao na penziju dok ti još nisi bio ni mućkuriš u njegovim jajcima, jelti jasno? Ti ćeš meni tako, pa ja sam četrespete ovaj luger skinuo sa mrtvog Švabe...
Stjuardesi u JAT-u: Izvinite, ne mogu a da ne primetim čudan dim iz motora na levom krilu...
Stjuardesa: A to. To je tako fabrički.
Devojka koja je ekstremno ružna. Uz to je i ogavno prljava.
A: Vidi onu malu tamo kakav gabor! E al puši. Idi joj traži upaljač.
B: Ma idi joj traži sam bre! Ne bih joj orah iz ruke uzeo.
