Hardkor, nenadjebivi, dizajnirala žena ginekolog izgovor za svako blentavo ponašanje u američkim filmovima i serijama. Izlaz za sve likove sa diplomom medicinskog fakulteta kada ih sateraju u ćošak. Samo reci da si doktor i tipovi koji su do tog trenutka planirali da ti razmeste unutrašnje organe će se povući sa nemim divljenjem i strahopoštovanjem. Možeš da zagledaš pod suknje ribama u parku, da zavučeš prst u bulju dvanaestogodišnjem klinji, da imaš trojku sa ženkom muflona i golijat žabom... sve ti se oprašta jer si položio Hipokratovu zakletvu. Pitam se kako bi to delovalo u realnom svetu?
- Ej ti, zalizani, dokle misliš da buljiš u sise moje žene?! - U redu je, ja sam doktor. Profesionalna deformacija, znate. - Aha, rispekt. Dušo, čekaj me u autu, dok ja doktora malo amaterski deformišem.
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
To su one fore i događaji koje svi prepričavaju, i svi se kunu da znaju nekog ko je to uradio, ili nekog ko zna nekoga ko je to uradio. Obično to niko nije uradio, ali ako ih pitaš jel znaju nekog, obično su to uradili neki likovi pre 2-3 generacije ili iz neke druge škole.
Lik 1: "Jao, jesi čuo za one što su izbacili klupu kroz prozor kad je profesorka rekla - zadnja klupa napolje?". Lik 2: "Da, da, znam brate, to su likovi uradili kod nas pre dve godine."
Po pravilu ovaj chin,svakog prosecnog Beogradjanina a neretko i ribe, zapocinje na nekoj klupi u parku,ispred kioska ili u haustoru neke zgrade.I tako u kosuljicama i mini suknjicama,uz unucice vinjaka i dvolitre piva zapocinje cirka...Pravi uzivaoci alkohola ovaj chin i najvise gotive pa se nadju i po 2-3h ranije da se zapiju poshteno i zableje,tu su i oni drugi koji su tu takodje u nedostatku kesha, samo da bi se napili i otisli na neki fensi splav.Vrlo cesto se vecini na klupi i zavrsava izlazak jer oni grmalji na ulazu ne gotive "odvaljene" :)...Kako god okrenes,pijan zavrsis!Sto i nije loshe :)
-20h..trojica kupuju pice na kiosku Goran:"Daces mi 2l vina i kiselu od litar i po" Cvele:"2 dvolitre jelena" Djole:"Jednu dvolitru i 2 loze" Goran:"Brate da uzmemo jos 2 bombe za kasnije??" Cvele:"Uzmi tri" -22h dolazi ostatak ekipe Sale:"4 unucica vinjaka i coca-colu" Dacha: "2 votke, guaranu i limenku" Ivan:"Brate bice malo po 4,uzmi litar!" 22:50h : Oni koji MOGU odlaze na splav a ovi drugi u zagrljaju sa klupom cekaju izlazak sunca. 04:30 : Svi zajedno cepaju masni burek i jogurt!
Da je leteo na Mesec, bio bi Majkl Kolins, ali nije leteo na Mesec, već je svirao gitaru u Pink Floydu, šatro, pošto ništa nije snimio sa bendom, niti je svirao na koncertima. Rano je napustio bend, jer su mu roditelji rekli da od toga nema ništa i da je bolje da uči školu. Tako da se njegov doprinos svodi na to što je napustio bend i prepustio gitaru Gilmoru i Baretu, ali se ipak u svim dokumentima, biografijama, knjigama i enciklopedijama vodi kao član benda.
- E gde vam ja trebam? Napad, odbrana? Mogu i da branim ako treba. - Idi levo. - Ovako? - Još malo. - Ovde? - Još... E tu! - Ali ovde je klupa! - Sedi Bobe.
To je pojava da, kada se, nakon dužeg perioda nespavanja (obično duže od 24, ili 36 sati, zavisi od lokalnog konsenzusa), osoba napije kao dupe, i u nastupajućem nadahnuću, počinje da vidi sve zvezde ispred očiju i stiče sposobnost da se, u prostor-vremenskom kontinuumu, projektuje između naizgled jako udaljenih mesta - poput kafane u 1 ujutru, klupice na parku u 4, i kreveta u 8 sati (ne nužno svojeg). Kao šlag na torti, dotična persona dostiže vrhunac svojih sposobnosti u nekom periodu vremena nakon toga, obavezno manjem od 24 časa, kada uspeva da spozna suštinu ako ne najveće, a ono, nama svakako najbitnije od tih zvezda.
- Sine, jel si se lepo naspavkao? Jesi, a? Dobro, dobro... Sad ću da ti objasnim u koliko sati i u kome stanju se vraća kući posle izlaska, sunce li ti kalajisano.
Uglavnom uobraženi srednjoškolac, “gitarista“ u društvu, prozvan tamburašem jer na izletima, okupljanjima u parku, pred školom uzme svoju akustaru i lupa akorde, tjerajući stare ex-Yu rock hitove, a (što je još gore) sve češće i turbo folk nazovi-hitove, čiji je rok trajanja kraći od zelenog svjetla za pješake, prilagođavajući njihov tonalitet svom poznavanju akorada (koji se često svodi na e, G, a i h).
Po legendi, taj momak je magnet za ribe, međutim nije više tako. I one sa slabijim smislom za muziku su počele samo da uz tamburanje pjevuše i muvaju se s drugim momcima, dok tamburaš ostaje sam, glumeći neku vrstu odskočne daske za nova prcanja.
Bilo koje žestoko piće u ambalaži od pola litra (pola kile), najčešće su u pitanju Rubin vinjak i Stomaklija ili neka druga kupovna rakija. Takođe i domaća nasuta u plastikaner od koka kole, fante ili rose. Ambalaža od pola litra je praktična zbog niske cene i malih gabarita. Lako se može zavući u ranac ili pod jaknu i uneti u klub, a pokilče je zgodno i za brzo zagrevanje manje ekipe u parku (u slučaju kada bi litar bio previše), pred koncert ili sličnu manifestaciju. Ta zapremina žestine sasvim je dovoljna da podmiri potrebe dva pijanca-rekreativca ili jednog malo iskusnijeg alkosa na duži vremenski period, a da pri tom ne dođe do ozbiljnijeg zapijanja.
Matorac priča o svojim studentskim danima: "Nekada sam mnogo više pio. Pre jedno 20 godina meni je pokilče Rubina bilo mera za veče, onako kad pijem sam. A imao sam tad akcija, sednem sam u voz i zapalim na more, pa ponesem i pokilče vinjaka ili loze, da mi ne bude dosadno uz put".
Skup osoba koje je sudbina naterala da se druže zajedno. Oni nisu drugovi iz detinjstva, ne. Oni su neradnici, pijandure i stalno oplakuju svoju sudbinu, a ne mrdaju ni malim prstom da je promene. Stalno se opijaju, žale na svoje stanje svima redom, svi su odavno digli ruke od njih jer su oni digli ruke sami od sebe. Neki od njih nisu završili fakultet i po njima, tu je njihov kraj. Neki su razočarani u svet, u žene, u sve, i lakše im je da bleje u parku ceo dan, ili iza dragstora i cirkaju pivo i na taj način beže od problema. Da imaju muda, verovatno bi izvršili samoubistvo.
: Au, u kakvom je kurcu Deki, ne znam da li si primetio. : Znam, od kako ga je Jovana ostavila, više nije isti. A i ona fuksa, jebem li joj mamu, raskinula veridbu zbog onog masnog gmaza. Kinta čuda čini, tebra moj. Nego, mene brine što je upao u onu ekipu sa Jocom Pajserom i Mikom Dembelim, uništiće ga. : Propaliteti, idemo do njega da ga šamaramo dok se ne onesvesti i ne razmisli o svojim postupcima. Neće jedna gulaš ekipa da mi uništi ortaka...
