Smrtna presuda. Gotovo. Kraj. Kvartet sva četiiri jahača apokalipse su pičkin dim za ovu izjavu. Ma kakav kvartet, još toliko da ih ima i da te svi iskopitaju je ništa spram ovog. Datum smaka sveta potvrđen od strane naučnika je ništa. Zirou. Jebeš smaka ovog sveta k'o da i jest' neka šteta, druže, nego- Nije proknjiženo! Ispit koji si položio a gradivo odavno pustio ladnom vodom Dunava da ode u beskraj, pare koji su uplatio, ŠV obrazac koji si predao... Još samo taj je kažu falio i ideš na posao, posle dvadeset godina čekanja. Prve dve plate si već potrošio, treću časteći popio a ono... Nije proknjiženo. Kredita ostalo još samo dve rate, zarekao si se nikad više kad zvoni telefon...Nije proknjiženo. Kamate na kamatu i na kamatu kamata. Šta ćeš sad crni kukavče? Bolje da su ti rekli da ti je umrla baba, omnipotentno biće, makar bi možda kakvog nasledstva ostavila nego ovo. Odzvanja...Pisak u glavi... Nije proknjiženo. Sad ga jebi ko je kriv, ona krava što je potvrdu stavila pod mastan papir bureka ili onaj što je zaboravio pritisnuti E e enter. Nije proknjiženo. Sad si i ružan i tužan i dužan. Kako ponovo živeti? Kako??? Nije proknjiženo... Zbogom okrutni svete.
- Sad kad bih živeo hiljadu godinaaa... - Šta je bilo veselo veselo, Veso? - Druže jeb' sam im majku, ovaj kredit kad otplatim, nikad više, nikad! Hiljadu godina ga otplaćujem jebote! JEDAN POZIV MENJA SVE zvrrrr zvrrrrr - Halo - Dobar dan. Zovemo Vas iz Džš džš banke, imate kredit kod nas. - Imam, imam, jebo li vas otac da vas jeb'o, navukli ste me jednom i nikad više, i kad uzeh tih 5 hiljada evra za govno od auta koje se raspalo za tri meseca, da se gonite u pičku materinu, da vas moje oči nikad ne gledale, da vam je daleko lepa kuća, da vas jeb'o otac zelenaški... - Vidite, imate jednu uplatu koja nije proknjižena kako treba i samo da vas obavestim da imate 5 dana roka da uplatite zaostalu kamatu u iznosu od 12.342,08 evra na današnji dan. Radimo do sedamnaest časova pa možda i stignete, sutra će već biti druga cifra.
Rečenica koju izgovara jedan zabrinuti roditelj onom drugom nakon što je voljenog potomka uhvatio u aktivnosti koja nikako nije prikladna njegovom uzrastu. Ozbiljna situacija koja zahteva ozbiljnu intervenciju združenog roditeljskog fronta kako bi se zabludeli potomak izveo na pravi put i učinio dobrim čovekom.
- Dušo, moramo ozbiljno porazgovarati u vezi Milutina... - Zašto? - S njim nešto nije u redu... - Šta se desilo? - Znaš kako sam juče došao ranije s posla? - Znam, nije ti bilo dobro... - Ma bilo mi je dobro nego sam fingirao da ga malo proverim... - I? - Dođem kući, tiho se prišunjam, upadnem mu u sobu i imam šta da vidim... - Ma hajde, dete gledalo porniće na internetu pa se malo zabavlja, i ti to ponekad radiš... - Otkud znaš za... ma nema veze, nije to u pitanju! - Da nije priveo neku devojčicu, i to je normalno, sećaš se kad smo ti i ja... - Sećam se, nije ni to... - Da nije droga? - Nije... još gore! - Šta ima gore? Da nije doveo nekog drugara umesto devojke? - Ma jok... uhvatio sam ga da čita knjigu!
Nadam se da niko neće zameriti, ovo je posvećeno čoveku... Ovo je više kao priča, poznavao sam jednog dobrog čoveka i kao što sa dobrim ljudima uglavnom biva, umro je. Dijagnostikovali su mu rak, kažu poodmakla faza, nemoj džabe da trošimo lekove na tebe. Imaš još oko godinu dana, mada kome je to bitno, ti nemaš porodicu, ili kao da je nemaš. Bio je u pravu, nije umirao od raka, već skoro dvadeset godina čeka svoju ćerku, ili kako je on zvao, svoju malecku. Nije znao da je on za nju monstrum, čovek koji je klao, četnik. Nije znao šta joj je tašta pričala o njemu. Nije znao da nego može toliko da mrzi. A izgleda da može. Pričao je o njoj često, voleo je svoju malecku. Ona nije znala da joj je majka umrla, od te iste bolesti, raka. Njoj je rečeno da je otac ubio. Da je tukao, mučio, maltretirao, a znam da nije. I umirao je, dopao postelje. Da mi smo ga posećivali, ali ona nije došla, on je umro, ali ona nije došla.
I napisao sam i jednu pesmu o čoveku, a vi oprostite na zauzetom papiru:
Nisu ga primili u bolnicu, kažu da nema zdrastveno osiguranje, doktor se nasmešio i rekao:''Izvini, al' život je sranje''. Ti svedno imaš rak, od toga se umire za godinu dana, ako te pre toga ne dotuče neka druga rana. Još malo će te posećivati, al ti ćerka neće doći, pronaći će nebitan razlog zbog kojeg neće moći. Ti si joj ubio majku, a voleo si je više nego sebe, baba joj je Hrvatica, pa joj je pričala protiv tebe. A šta dete zna, za nju si još jedan koljač iz rata, ti si osoba koju nikad neće nazivati tata. Ona je tvoja malecka, mada je odrasla dobrano, al ti je takvu pamtiš, sve ostalo ti je strano. I evo već si u postelji, smrt je tek pitanje sata, a ti i dalje čezneš da ti kaže tata.
Jebena igra, koja zahtjeva strašno opušten mozak, bilo to u smislu da je tip toliki bolikurac u svakom momentu na putu ka podzemlju, ili u ovom drugom, opasnijem smislu, čiji je glavni predstavnik sekund koji ti odvlači misli, dok se u busu, iza tebe nalazi tvoja keva, profesorica kod koje ganjaš uslov ili djevojka sa kojom se muvaš. Kod svake ćeš izmamiti osmijeh, samo što im reakcije imaju sličnosti k'o minus i plus, k'o Amer i Rus, u mom svijetu ti si korov, ja hibiskus.
Kurac moj, daću uslov, jest da me obara peti put, obećao mi je da neću položiti, snaći ću se! Da stoko, govoriš to sebi već mjesecima za ler kod par lokalnih dilera. Postaće jaki. Ubiće te. Šta radi moja kuća u plamenu? Gori, zapalili je zbog duga za pis vutre. Vrati se kretenu, ne bacaj se u depresiju za budućnost. Dodir. Koncentracija, dodiruje te neko. Prolazi pored te...A!? Šta je ovo, jebote!? Zavidjeli bi mi svi u pozorištu. Dušo, rodi mi ćerku! Sve ću dati za tebe! Sunce ti jebem, odlutaš svaki sekund. Nataša je iza tebe. Muvaš je mjesecima, a ovu ribu nećeš nikad više vidjeti. Možda je Nataša solidaran tip? Dobro dupe, daj još jednom da to pogledam. Ličim sebi na babu koja izviruje prva kad je saobraćajka 600 km od njene kuće, dok putujemo ka jugu.
Trener za život (eng. "life coach") je još jedna profesija zasnovana na principu "'leba bez motike". Ovim poslom se obično bave ljigavi manipulatori koji imaju za cilj da, po ugledu na verske sekte, iskorišćavaju slabije od sebe.
Ljudi uglavnom pribegavaju učenjima trenera za život zbog toga što žele da svoju odgovornost prebace na drugog tako što će neko drugi da im govori šta treba da rade.
U suštini, ne postoji sveobuhvatno uputstvo za uspeh. Ako ne možeš sam sebe da treniraš da postaneš lav, nikakav ukrotitelj ti neće pomoći u tome, isto kao što su svi kursevi i akademije samo bacanje para ako ne možeš sam da naučiš osnove programiranja.
- Treba misliti pozitivno i dobre stvari će se desiti. - Jevreji su mislili pozitivno pa im nije pomoglo već ih je to samo sprečilo da pruže otpor. - Uvek treba poći od sebe. Nikad ne treba kriviti druge za svoj neuspeh. - Ja sam veliki stručnjak iz svoje oblasti, zar treba da krivim sebe što nemam posao u struci iako je onaj narko diler, kog svi iz nekog razloga vole, spornim privatizacijama zatvorio sve firme u zemlji koje se bave mojom strukom?
Kada se nađete u nebranom grožđu, na samom dnu. Kada vam ništa ne ide od ruke, i kada se maleri ređaju jedan za drugim. Obično se u tim momentima dobro zamislite, i preispitujete sami sebe gde ste pogrešili. Stanje koje oduzima samopouzdanje i od najvećeg skeptika pravi sujevernu osobu. Na kraju, u potpunoj izbezumljenosti počinješ da se smeješ (od muke) i konstatuješ: ko me kleo, nije dangubio.
Petak. Nije 13-ti, nije crveno slovo, a nije ni tamno crno. 08:00 Otvaram radnju, ulazi oficijelni licencirani seoski baksuz i traži nešto što nema nigde, ujedno gunđa zbog nezadovoljstva 09:00 Zvoni telefon, pitaju kad će uplata 09:01 Ulazi poštar, nosi gomilu računa(voda,struja,telefon,infostan....) 09:05 Javljaju iz banke da ti je blokiran račun 09:15 Zoveš klijente za pare, svima ugašen mobilni 10:00 Automehaničar ti javlja da će ipak morati generalna da se radi za kola 12:00 Konstatuješ da ti sutra ističe registracija 13:00 Izlaziš na plac da odradiš nešto i zgaziš na ekser 13:05 Prilikom previjanja, da zasečeš zavoj, omašiš i isečeš prst 17:00 Zatvaraš radnju onako sav u zavojima i izbezumljen, a na kapiju ti dolazi kombi pun robe koji moraš da istovariš 20:00 Napokon stižeš kući i zatičeš zajapurenu ženu i komšiju kako ti se smeškaju 20:01 RATATATATATATAATATATATAT Posle ovakvog dana, nije čudo što napravite saobraćajni kolaps na Gazeli, pokušavajući da rešite problem skokom u Savu.
Javljam se na kucni telefon Ja:'Alo On: Dobar dan,mogu li dobiti Dražu(mog burazera)? Ja: Nije kući.Da mu kažem da ti se javi? On: Nema veze,nije hitachi?!
