Rečenica koju izgovara neki naučnik u filmu u kome treba da se deaktivira neka bomba, da se reprogramira robot ili da se vozi neko vozilo koje niko ne zna da vozi...
Situacija: Glavni lik je sve negativce pobio(a taj naučnik ili šta je već, kog je glavni lik spasio, ide sa njim), ali to mesto će sad da se sruši da bi kraj bio što neizvesniji. Jedini izlaz im je da odlete sa nekim supernemogućim avionom kojeg niko nije ni video, a kamoli da zna da ga vozi. Međutim ovaj seda, pali ga i kreće kao da je jugić automatik.
Glavni lik: Kako ti znaš da voziš ovo? Naučnik : Ja sam ga napravio...
Ne jebe lijep nego uporan. Poslednji argument koji roditelji koriste dok dijete ubjeđuju da mora biti uporan (čitaj dosadan) dok traži posao.
- Mali, jesi ti išao tamo kod onog Neđe da ga pitaš za pos'o? - Jesam, prije mjesec dana. Rekao je da će pogledati. - I od tad mu se nisi javljao? - Nisam, da džaba ne dosađujem čovjeku. - E moj sine, ni majka ne vadi sisu dok dijete ne zaplače. Moraš ga podsjećati svaki drugi dan, inače od te slave nema pojitarca.
Naterajte ga da prestane. Naterajte ga da odjebe. Da otpizdi. Da prestane da bivstvuje i svojim bivstvovanjem ruši moje psihičko zdravlje. Neka nestane pre nego što dobijem 6 tumora na mozgu.
: Ave Cezare. Ne znam da li ste čuli, ali Marko Antonije vam je opštio sa Kleopatrom. : Merkura mi, Tiberijuse, dolazi ovamo! : Ave Cezare, recite. : Baci ovog Plutonijusa lavovima, mene je našao da zajebava tu!
Vucarala me gde je stigla. Trčao sam za njom kao kuče. Birala je i put i cilj. Ništa se nisam pitao. Obleteli smo ceo grad i okolinu, pešice naravno. Na pešačkom me kao budalu držala za ruku kao da nisam i sam znao da pređem jebeni pešački u trenutku kada se upalilo zeleno.
"Ona Ivana je luda, keve mi. Danas je išla u jebeni šoping, i vucarala me po gradu kao majka ludo dete. A bonus što me je sve vreme držala za ruku, i išla bar dva koraka ispred mene."
Primerci (ne)ukusno odevenih mladića, na svadbama i raznoraznim veseljima, kojima je u odabiru košulje, majice ili nekog kvazi fensi duksića bezrezervno pomagala majka kojoj je, inače, roze boja idealna za sinčića, ljubi ga majka. U poslednjih nekoliko godina, ta roze boja je postala taman toliko aktuelna i atraktivna, da ne prođe veselje a da se bar jedan Flamingos (ne dao Bog, i više komada) ne pojavi tako urozljen.
A: vidi ove Flamingose, kakvi su, kao da ih je Ruška Jakić u roze umotavala. B: vala, vidi ih, kako su uklopljeni, ko zumbul i lala.
Kaže se nešto što je toliko odvratno ili dosadno da na svaki mogući način pokušavate da ga izbegnete.
- E, prodaju u kopirnici kopije morfologije! - Grrr, da je džabe ne bih uzeo to!
- Gospodine, kupite ženi ružu. Ubava plastična, al' ki prava! - Neću, hvala. - Iiiiih, što si cicija! Pa zar pred gospođom takav da ispadneš, gradan li si! Evo, ću ti dam dve po ceni jedne! - To mi je majka. Da je džabe ne bih uzeo.
Stručni savet trenera lokalnog kluba na poluvremenu, levom beku, koga protivničko desno krilo okreće ko ringišpil na vašaru.
Trener : - Koji ti je kurac Milivoja ? Onaj mali te jebe ko konja celo poluvreme, daj trgni se malo. Milivoja : - Ne znam, sinoć sam meš'o piće, pa sve duplo vidim...A i mali je brz u pičku materinu. Trener : - Kurac moj brz. Udri ga, šta ga žališ, nije ti ga mater rodila. Milivoja : - 'Oću. A, jel' mogu da popijem pivo da se opravim ? Trener : - Popij i dva, ispišaj se i na teren. Samo oštro i na prvu! Lopta može, igrač ne!
