Svaka žena je bar jednom u životu naletela na jednog takvog. On svojom pričom oduševljava, budi našu romantičnu stranu, budi verovanje u princa na belom konju, i onda jednostavno nestane. Nema ga. Ne postoji. Priča tako divno, slatkorečiv je, priča sve ono što želite da čujete. Kao da zna, jebote. Uvek upotrebljava reč "mi", iako se znate tipa 3 dana. Priča da ćete zajedno ići svuda, da vas čeka svetla budućnost, bla, bla. Samo puste priče. On obećava sve i svašta, i naravno ništa ne ispuni. Možda sprema prijemni za FDU, nije nemoguće.
: E, je l' ti se javio Marko? : Ne. Ne mogu da verujem... Čuli smo se svaki dan, izašli par puta zajedno, sve super, pričali o svemu, imamo mnogo toga zajedničkog, samo se ljubili, nije navaljivao da bude nešto više, i dečko se samo izgubi. Kao da je u zemlju prop'o. Ako, tako mi i treba kada sam naivna. : E, moja ti. Klasičan dečko koji obećava. Pazi se sledeći put.
Asta la vista, bejbe. Stavljanje do znanja sagovorniku da je vaša priča završena, ukoliko ne prihvati da se, kao inferiorni lik u njoj, ne pita ama baš ništa.
- Neću ništa da menjam, znam da imam talenat, priča je dobra... - Znaš kako, ja treba porodicu da prehranim od zarade, žena neće više Vitonjare, 'oće markirano! Pa ti ako nastaviš da tvrdiš pazar - znaš gde su vrata. Ljubavna patetika, suze, tragedija, na to se ljudi pale! Čak ni jebeni Hobit nije proš'o bez toga. Dakle, ili usvoji moje predloge, ili traži drugog izdavača, a u međuvremenu piši blog. ______________________________ - Ja nisam spremna da se skidam pred kamerama, ne još uvek. - U tom slučaju - znaš gde su vrata. Glas ionako nemaš, čime misliš da privučeš ljude? Do skoro nisi bila tako fina, ako me razumeš.
Naučno-fantastična horor priča, koja se prepričava medju omladincima SNS-a za noć veštica. Priča je zasnovana na fikciji šta bi se desilo kada bi se mediji oslobodili cenzure, a botovi odbili poslušnost i zadatak da komentarima brane vodju. Obično se priča onda kada atmosfera u toku noći veštica dostigne vrhunac i važi za jednu od najjezivijih legendi kod SNS-ovaca. Kako bi postigli pun efekat straha, oni koji reše da ispričaju tu jezivu priču se obično maskiraju u dr. Vojislava Šešelja.
Urbana legenda. Ili vojnička legenda. Lik je otišao u vojsku i posle par nedelja mu je stiglo pismo od devojke, koja je ostala da ga verno čeka dok on oduži dug državi. U pismu je ukratko bilo objašnjeno da ga je ona volela, da je on dobar dečko i da nije ništa kriv, ali da je ona pronašla čoveka svog života i da ga puno voli, i da svakog dana gori sa njim u ljubavi strasnoj. Sve u svemu jebu se k'o mršave svinje. Pismo je navodno završeno kultnom rečenicom: Umri gugi dok me jebe drugi!
Gugi-slatko tepanje gušteru. Gušter-žargonski naziv za mladog vojnika tek pristiglog u vojsku. Gušter-jadnik koji će pičku videti samo u snovima, a kurčinu će primati dok ne pristigne nova klasa guštera.
P.S.Ovo se odnosi na onu vojsku koja više ne postoji. Ova naša nova vojska je super i sarađuje sa NATO paktom i tako to.
Dinarac. Ne priča puno. Da! Ne! Nema možda. Srpski gorštak.
Brkat, guste dlake i ljutih obrva, bičuje glasom. Čini ti se kao da nosi kandžiju čak i kad mu je aktovka u ruci. Ne podnosi više od dva zvuka: gusle i ljudski glas. Sin mu je rođen u gradu i pronašao se u minimal technoU, na ćaću. Ne priča sa kasirkama u dućanu. Vrlo oštar ali nadasve pravičan i zato ga se pičkice plaše. Kad mu nešto nije po volji ni ne zine a već ga svi poslušaju. Daje instrukcije iz matematike čak i profesorima matematike, eto zna! Ustrči na 1000 metara do one vojne kote u svojoj šezdesetoj, bez stajanja i bez vode pa zamota škiju gore. Pobjeđuje ćutanjem i kulstvom. Grad mu je oduvijek išao na kurac i kad ode na selo opusti brke preko stare fotelje, gledajući u daljinu i ćuteći sa familijom. Genetsko čudo prirode, i gospodin i gorštak, šta poželiš!
-Sin: kako si upoznao mamu? Šta si joj rekao? -Dinarac: ŽENĆUTE!
Verujem da svako poznaje bar jednog takvog. To je posebna vrsta pičkopaćenika, decxko kome prosto gore jaja od želje za dokazivanjem. Pati od toga da nabija komplekse okolini svojim izmišljenim pustolovinama. Potrebno je samo da ga podstakneš tako što ćeš pomenuti da je neko (ili ti sam) uradio nešto super dojajno i on će istog trena uleteti sa pričom prema kojoj ta tvoja zvuči kao dečija igra, jer i on je uradio nešto slično, samo na mnogo bolji način. I uopšte nije bitno o čemu se radi, bitno je samo da ti on stavi do znanja da sve što radi radi bolje od drugih. Ponekad ni ne čuje dobro šta mu neko priča, ali svejedno, on zna da je bolji i požuriće da to svima stavi do znanja.
- Jesi iš'o negde letos, brate? - Bio sam u Grčkoj sedam dana. - E i ja, samo tri nedelje! __________________________________________________________________________ - Ona pederčina Coa bio sinoć u trojci sa neke dve bombetine. - Ja sam jednom bio u trojci sa pet riba! __________________________________________________________________________ - Jednom sam dudlala tuki od 25 centimetara. - Ja sam dudl'o od 35!
Jedan od najvećih no-no-a u savremenom srpskom društvenom životu. Iako Beograd ima 2 miliona stanovnika i zauzima veliku površinu i iako je sasvim jasno da ljudi u Beogradu pričaju drugačije nego u Vojvodini,Negotinu,Užicu ili Velikom Trnovcu, tvrdnja da neko priča beogradskim akcentom ravna je tvrdnji da neko voli da drka na sliku svoje keve iz indeksa.
Sa druge strane,zanimljivo je da se insistiranje na činjenici da neko priča južnjačkim naglaskom (pogotovu karikiranim) smatra za vrhunski burazerski ugodjaj i socijalni lubrikant.
-E brate što je dovela Jelena sinoć neku drugaricu na sedeljku,onako slatka je mala ali... -Ali šta? -Brate,lepo izgleda devojka i sve to ali što ima beogradski akcenat jebote... -Au matori....pa da Lejdi Gaga,Grand,Mišković a ne ko što je pre bila muzika brate!
------------------------------------------------------ NN četer : E windgirl88 odakle si? NN četerka: Iz Beograda,ti? NN četer: Ja sam iz Niš,hihihihih NN četerka: Jao iz Niš hihihihih,šta radiš be,hihihi NN četer: Pa eto mi u Niš,ono kao be,Nišlije taj fazon. :))) NN četerka: :)))))))
On ima drugarice. Mnogo njih. Sve su mu drugarice. Sa svima je na kuco, maco, kravice, mačkice, kučko, krmačo i slično. Stalno je u nekoj ful priči. Tu je da im se nađe kada im se lak podere ili, ne daj Bože, polomi nokat ili srce.
Ali, da li on jebe? Ne! On se samo sliže sa njima i viri im iz dupeta. I to ne na onaj dobar način. Voli da priča sa njima. Da sasluša njihove probleme i doživljaje. Da im pomaže oko krema i mleka. Mleka za telo, naravno. Koja još kul bicuri pije masno mleko?
Nije gej, ali nije ni bačje. Verovatno ga kod kuće šilji na njihovo šaputanje. Loži se na priču.
- Vidi ga Mare, stalno oko nekih bičarki! Mamu mu, mora da ima palamar do poda! - Nije on čist brate... Fetiš mu je samo da priča sa njima. Znači priča, ne jebe. Posle ode kući i priseća se razgovora o ekonomici poslovanja sa drugaricama i izbaca ga po pločicama.
Priča meni deda: Sećam se, odemo mi na regrutaciju u Niš, i tad to bilo po 3-4 dana i nemamo gde da spavamo, pa legnemo u neko kukuruzište pored Vojne bolnice, tad Niš nije bio tolko izgrađen, prespavamo i niko nas ne dira. E, šta ti je bilo lepo vreme tad, mogo si da legneš gde oćeš, a niko te ne bi dirao...
