Dok je pre nekoliko decenija uz vinjače i ćevape Toma Zdravković pevao, nije ni sanjao, da će jedan jedini stih njegove pesme, na najbolji način opisati današnji odnos domaćeg i stranog fudbala. Bolje nego Aca Stojanović u epsko-lirskim momentima ekstaze tipa, 22 igrača, četiri stative,dva tima, pretežno vodolije, jedna lopta sa primesama čilske šalitre. Sere Coa, a nekada je bio kul lik. Čovek koji je u kafani ostavio svoju, a i mnogo drugih jetri, ubo je iz prve.
Dvadeset i dva bangava magarca, sa osećajem hrasta, koja se nekontrolisano teturaju po nečemu što bi trebalo da se zove trava. Jureći pritom nešto što se kotrlja po terenu, bez cilja. Bez žara, želje i snage. Žešće bi u duele ušle ribe iz tehničke škole Nikola Tesla. Zanimljivo je i da te devojke imaju više dlaka i muda nego ovi drugi. Jedan komentator reče, da ovi igrači ne zaslužuju da im se spominju imena, već će ih zvati po brojevima i boji dresa. Tragikomedija.
A onda sa druge strane, svuda oko nas se mogu gledati neki evropski timovi. Posle nekoliko odlgedanih minuta postavlja se pitanje, da li i oni naši članovi Srbija šuma, iliti fuzbaleri, igraju isti sport kao i ovi drugi. Ne liči nešto.
Kada vidiš da je utakmica Norič – Stouk zanimljivija nego Večiti derbi, Hrastove i Bukove šume, skapiraš da je sve otišlo u kurac, da bi nam bolje išlo plivanje, a i ide nam, da je Toma vidovnjak i da treba nazdraviti u to ime nekim špiritusom.
- Brate, da te pitam, igraš bre za jedan od dva naša najbolja tima i...
- Aha.
- Čekaj, da postavim pitanje.
- Izvini.
- Kako se bre niko ne bori? Ne grize?
- Ne grizemo se mi. To vaterpolisti rade. Mi igramo čvrsto na sredini terena...
- Brate...
- Taktički smo dobro potkovani. Čekamo grešku protivnika.
- Imaš li ti...
- Publika je naš 14. Igrač...
- 12. Valjda? Nego imate li vi televizor ili računar? Gledate li Barsu, Real?
- Nemam televizor, imam plazmu. A računam na mobilni.
- Ne digitron, računar bre...
- Ma na mobilni, samo reci šta da ti izračunam.
Pjesma koja služi za potkrepljivanje idiotluka koje je neko napravio i za opravdanje istog za svoj postupak.
Lik piša po kolima
A: Viđi idiote one đe pišaju!
B: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!
Ovu frazu koriste obično muškarci kao izgovor za svoje svinjarije u potpuno nepoznatom, ili manje poznatom društvu.
Drugar koji ima starijeg brata pravi sedeljku. Skupilo se dosta ljudi, od toga otprilike polovina devojaka. Sve teče svojim tokom, a onda se u jednom trenutku pojavljuje burazer... Upoznaje se sa većinom ljudi, pošto poznaje nas nekoliko. Prvih par minuta ćuti, dok ne skonta o čemu se razgovara, a onda se munjevito uključuje. Na nesreću mog drugara u tom trenutku se pričalo o zastupljenosti mahunastog povrća u ishrani:
Burazer ( obraća se devojci koju prvi put u životu vidi ): Š'a? Mahunarke? Mis'iš ono: suljpa, grašak, sočivo, bob... Aaaaa, obožavam to da hasam. Matora, al' ne d'o ti Bog da uđeš posle mene u klonju.
Moj drugar lagano menja boju lica od zdravo rumene ka zeleno-ljubičastoj
Burazer ( nastavlja ): Eto, baš pre neki dan kuvala keva prebranac. Sine, jeo sam ga i za ručak i za večeru, al' kad sam ujutru seo na šolju... Da ti ne pričam... Ma havarija... Nisam mog'o da se odlepim sat vremena, a pločice počele da otpadaju. Na kraju...
U tom trenutku drugar, koji je već bled kao krpa, ga opominje: 'Alo, Miloše, pa koji ti je?! Smanji malo doživljaj.
Burazer: Uuuu, a ti si mi sav fin. Kao, ovde niko ne kenja osim mene. Opusti se, bre, ma, naši smo.
Zadnji pokušaj da odvratiš mandrila koji uporno gura kocku u krug od ko zna kojeg po redu zajeba.
-Nemoj, deda.
-Majku li mu jebem, od švajcarske plačipičke dizgubi. Pu mamicu ti jebem kosovarsku govno prodano.
-Već smo prošli kroz ovo deda, sećaš se? I isto tako si počeo da se nerviraš pa si pio lekove u nadi da su za smirenje. I bio si dve nedelje u bolnici, jel' tako? Aman čoveče božiji ne pij to bre to je ricinus!
-Seronja, znaš li ti bre kol'ko sam ja stariji od tebe? Pa bre ja sam u ratu bijo na str... ufffffff...
-Ko je sad seronja?
Pokušaj majke da svoju "nevinu" ćerku izvuče iz neprilika sa novopečenim mužem.
Prve bračne večeri muž i žena kreću u sobu i zaključavaju vrata. Majka od žene prisluškuje šta se dešava. Pritom, muž je ožedneo i posegnuo za bokalom sa vodom koji je trebao da bude na stolu. Međutim, bokal je bio probijen sa donje strane i nije imalo vode u njemu. Muž besan uzviknu: "Ih, Ko te probi!"
Tašta, ne znajući da se radi o bokalu povika: "Nije niko, nije niko, mi smo tako prirodno širokopičaste!"
Izreka koja objašnjava da muškarci mentalno sazrevaju tek u dvadesetoj, te na tom nivou ostaju do starosti.
- Znaš sine, moram da ti kažem, želim da prestaneš da se družiš sa onim ludacima tu iz naselja, pa oni svi imaju po 27-8 godina a ti 21, vi niste ista generacija. Bojim se da oni loše utiču na tebe. Brinem se, sine.
- Lol, kevo, aj ne seri molim te, posle dvadesete svi smo vršnjaci. Idem da zavaljam peticu spida sad, vidi da taj ručak bude gotov dok se vratim.
90% komentara na kulinarskim sajtovima gde se kućanice okupljaju.
Prevod: Tvoj recept je gola kurčina, nešto kao govno na mleku, samo gore. Prije bih probala trisom sa Čankom i Palmom nego skuvala ovaj odron od obroka. Ali jbg i ja sam zagorela kućanica koja život provodi na kulinarskim stranicama i Limundu. Tako da, lajkaj me, lajkam te.
Draga, ovaj tvoj recept za sarmu sa kozjim mlekom, veganskom sojom i levim testisom albatrosa je BO-ŽAN-STVEN. Ukućani su naprosto oduševljeni. Nisam stigla uslikati jer smo sve pojeli odmah. Poseti i moju stranicu, možda ti se svidi neki receptić!
Odvratni, neinventivni i odavno izlizani argument prosvetnih radnika pri ispitivanju đaka. Verovatno je nemoguće pretpostaviti da tinejdžere baš boli za gradivo koje su propustili tako što su otišli u igraonicu, kladionicu, sa devojčicom u park itd.
-Marko, šta znaš o mitohondrijama?
-Ništa profesorka, nisam bio taj dan u školi.
-A da nisi bio kad smo učili slova sad ne bi znao da čitaš?
-U pravu ste, nisam bio kad smo učili slovo G i evo i dalje ne znam da ga napišem.
Zdravo i dovidjenja osobama koje iznerviraju.
Milutin: I sta kazes, komso, moj ker ti se posrao na prag?
Sveta: Jeste, i moja Dobrila morala da cisti.
Milutin: Hoces da kazes da je moj Dzeki neizdresirana dzukela?
Sveta: Nego sta je nego dzukela!
Milutin: Tako, a?
Sveta: Tako.
Milutin: E pa, komsija, od sad smo samo na mars u pizdu materinu!
Sveta: Gde ces, komsija, sedi, pocela utakmica.
Milutin: ‘Ajde, ali samo jedno pivo, ceka me zena kuci.
Duhovita opaska koju možete primeniti u trenutuku neke veoma tesne gužve u kojoj se nalazite, npr. u nekoj publici (na koncertu ili utakmici), autobusu, liftu...
Ovom rečenicom možete malo nasmejati ljude oko vas u tim trenucima nervoze, a za one tunjavije možete na rečenicu dodati i "posle snošaja", iako se to podrazumeva...
Doček košarkaša, posle pobede u Indijanapolisu 2002., gužva kao u 706-ici na zelenjaku u vreme špica... Prsata plavuša mi je silom prilika nabila poprsje direkt na oči...
JA PLAVUŠI: "Jbt, ala smo se prilepili k'o kerovi..."
LJUDI OKO NAS: "AHAHHAAHAA, k'o kerovi"
PLAVUŠA: - blago teleći pogled
JA PLAVUŠI: "... znaš ono, posle snošaja..."
PLAVUŠA: - i dalje blago teleći pogled
Ne zato što nije razumela, nego joj se nije svidelo što je poredim sa džukelom posle snošaja... Zato ovo nikad nikome nemojte direktno izgovoriti... :)
