Fantastican odevni komad, koji apsolutno svako zensko bice podmladi, unese neku narocitu leprsavost i vragolastu radost.
Laganih materijala, carobnih boja i dezena.
Trebalo bi da je sve zene konzumiraju sto vise, narocito leti na velikim vrucinama, kad je i najprakticnija.
Ne mora cak ni biti preterano iznad kolena, da bi bila izazovna.
Oseca se sloboda tela i pokreta devojke koja je nosi, pa time i pobudjuje mastu koja nema veze sa hardcore dopicnjak varijantama, koju izazovu mini suknje.
Ova masta je emotivno romanticnog tipa. Njen centar reakcije kod muzjaka nije ispod pupka kao kod nidoklica, vec u predelu pupka, i siri se levo i desno i prema gore do rebara.
Mmmmmm...
Lepo stoji cak i pokojnom doajenu glume Tasku Nacicu u kultnom filmu:
Davitelj protiv davitelja
Jebač kao i svaki drugi jebač, sa močugom ili mlićom, uopšte nije bitno. Važno je, dakle to, da ovaj jebač kad opali neku ženku ona neminovno nakon kraćeg vremena staje na ludi kamen i dobija svoj komad mesa doživotno.
Da bi stekao reputaciju taličnog jebača, nafačnom đuvegiji moraju makar dve bivše da se udaju. Onda sve lakše ide. Postaje tražen kao svojevremeno Severinin pornić. Meta nedojebanih udavača, raspuštenica ili udovica.
Dokle god je u punoj snazi može živeti bez bojazni da će ostati suva kurca. Hvala bogu, materijala uvek ima.
- e, jesi čula ovo, matora Simona se udala, zamisli... kažu našla nekakvog a sve zato što je pristala da da šuntavom Čedi, priča se za njega da je taličan za udavače, hihihi
- šta se kliberiš nesrećo, i tebe njegov veselin čeka ako se ovako nastavi da te niko neće
Izuzetno je mala verovatnoća da tvoja devojka ili žena nema ama baš nikakvu pelerinu negde u ormaru ili na čiviliku. Ti čak i ne znaš da to što ona nosi skoro svakog drugog dana kad krene na posao ili u prodavnicu nije ni kaput, ni mantil, ni jakna, ni PONČO, već obična - pelerina. A nosi je već sigurno dobre tri godine i to dva različita modela, ali ti pojma nemaš da se to tako zove.
Logičnije da ti pelerina zvuči kao neki đavo što se kači na prozore a nije venecijaner. Ili neka vrsta garnišne bar. Sve, samo komad odeće ne.
- Jel krećemo konačno?
- Evo, obula sam se, dodaj mi samo majke ti onu pelerinu iz garderobera, zaboravila sam da je izvadim.
......
- Ovo?
- To je bolero idiote, pelerinu sam rekla da mi doneseš!
- Kaki kurac bolero sad, šta je onda koj moj pelerina?!
- Ono prvo s leve strane bež boje mi donesi. Bez rukava!
- Ovo? Pa što mi ne reče odma da ti donesem onaj žućkasti dugački prsluk!
- Ma ti si budala bre.
- A ti si bolesna u mozak.
- Krećemo?
- Ajd, ja ću zaključam.
Umreti. Crći. Otegnuti papke. Pandrknuti. Lipsati. Geknuti...I mog'o bi ja tako u nedogled sve dok ne preminem, ne riknem, ne odapnem, ne preselim se u večna lovišta, ne skončam...ali vreme je ograničavajući faktor.
- Gerberi, gerberi! Kupite lepe gerbereee!!!
- Pošto gerberi?
- Sto dinara komad, dvesta tri.
- Jel' neprcani?
- Svisnuću od muke...
Simbol za keslanje ultimejt razmera, takvih da kad vam prospu tri kil*evrelog betona na vugla, ne biste promenili kez koji vas odvlači u neki pedeset osmi svet, gde vam je samo taj urnebesno-komičan komad nečijeg života u glavi, koji popunjava čitavu zapreminu mozga u tom trenutku. Ukratko, ona oddragognam estradnogumetnika:Smej, se smej, uvek se smej*. Samo, budite obazrivi, možete se predozirati, a znate kuda vas to vodi...
-Halo... Kako ste? Wuhups! :TRŠ:
-Vidi ovu ženu ahahahahahahahahah!
-Kako je pala hahahahahahahahahahaha!
-Brate sigurno je likuša za desetku ahahahahahah!
-Kako se prosu ahahahahahahahahahahah!
-Ahahahahahahahahahahahahahahah!
2 dana kasnije
*Oče nas, udostoji dvojicu prelepih momaka koji su dali živote za spas svoje duše...*
REVIJALNI DEO TAKMIČENJA SLENG KUP (since 2007)
Revisited
Cd sa skrivenim materijalom - klipovima pornjavi. Ponekad prebirajući po uspomenama naletiš na Princo disk sa code name-om "Razno". Na njemu klipovi "Kovač", "Živ Karađorđe", "Šuntavilo", "Ćuizađemnatelevizor", Džena, Trejsi Lords, Seka, Tera Patrik... Pukne te neka nostalgija, obrišeš prašinu sa CD-a, vratiš ga u papirnu omotnicu i prepustiš ga zaboravu... bar za narednih desetak godina.
-Dal da ga izdrkam?... pacovi 3 kile komad ko zec...imamo svinjedeti... ahahahaaa koji hit, ma ne, ovi su klipovi večni....
Seta obuzme čoveka kad :
-vidi slike svoje dece dok su bili bebe: šteta što sad ne mogu da ih uzmem i stavim na krilo, uspavam sa pričicom, držim za rukice dok se šetamo, nosim ih u naručju... hvala Bogu, porasli su...
-ženu kad nađe komad garderobe koji je nosila pre najmanje 20 godina: uh, kako mi je to onda stajalo...
-bračni par sredovečnih ljudi kad se sete prvih letovanja : ni ručkova po restoranima, ni 20m od plaže, ni deca u zasebnoj spavaćoj sobi...a bilo je lepo.
Seta nije osećaj zašto nečeg nema više zato što postoje druga osećanja i uživanja. Ta, "druga osećanja", su jednako lepa i podjednako prisutna.
Seta je sećanje na neponovljivo lep događaj.
Kafana koja po nepisanom pravilu ima crveno bele karirane stolnjake,muzika uzivo nije obavezna,ali zato stolnjaci moraju biti masni,a pice jeftino. Jos uvek omiljene medju nekim ljudima, jer se tu moze dobro jesti,a i popiti,i to po niskim cenama. Ali nazalost takvih kafana je sve manje,a na njihovim mestima se otvaraju trzni centri, "prefinjeni" restorani u kojima je snicla po meri 3x3 cm, i jedno parce hleba, po ceni od 50 eura komad. Takodje nicu i butici,ili po nepisanom pravilu,druga kafana,ali gde ce bude pevaljka i strana piva i svi muskarci ce da se oblace kao devojke,roze majice,beli kajisi itd, znate vec,grand pravac oblacenja.
Centralni deo, odnosno središnji komad kad se peče hleb.
Domaći "meseni" hleb, danas nalikuje na one pogače "cvet" ili "sunce" koje se mogu naći po pekarama. Al ništa nije ko domaći hleb. E, kolce je ona lopta u sredini...
Kod Srba, pak postoji verovanje da kad muškarac pojede to kolce, da će proizvesti jaku gravitacionu silu koja će privući okolne ženske objekte da orbitiraju oko njega. Znači, jebeš one AXE parfeme i ostalo, ovo je pravi srpski feromon.
Kad budem imo para da dizajniram, ima da napravim jednu mirišljavu kozmetičku liniju za muškarce po imenu "Kolce", i da se namlatim para.
Nemoj neko da mi je ukrao ideju.
Baba: Evo, sine, baka ispekla hleb*...uzmi ti kolce, da se devojke vrte oko tebe...hihihi...
*umesto hleba, može i pita koja se pravi sa sukanim domaćim korama.
Ljudi koji su nesigurni prvenstveno u sebe, a zatim i u svoje prste, pa ovu mešavinu fetišizma i bapskih rituala koja, hvala Bogu, polako izumire, koriste kako bi se novčanice, recepti i računi bolje lepili za prste, kako neki komad papira ne bi slučajno zabegao i ostao neizbrojan.
Razumljiva navika kod starijih ljudi i seljaka zbog njihove tvrde i stare kože, ali krajnje nerazumljiva kod mlađih ljudi koji, iako poseduju ovlaživač za prste, moraju da overe prste tekućinom sa bezbroj bakterija pre početka svakog brojanja, kao da novčanice već nemaju dovoljno bakterija na sebi.
- Sinko, stigla penzija, sad će tebi baba da da neki dinar, liz...
- Ne treba, bako, ovaj, lećiće mi stipendija za koji mesec.
