Period u životu muškarca koji može, a i ne mora da se poklapa sa krizom srednjih godina, kada on počinje da se opterećuje novoizraslim dlakama u nosu i ušima. Interesantno je da u ovom periodu skoro svaki mužjak živi jedan sasvim nov dvostruki život: u kupatilu pred ogledalom je nesigurna uvela ljubičica, ali kada izađe i stane pred pripadnice ženskog pola, on postaje Džoni Bravo, sa sve podignutom obrvom i “I think she likes me“ stavom.
Radiša (u kupatilu): “Milkice! Ooo, Milkiceee!! Gde su ti one baštenske makaze?“
Milkica: “Šta će ti, koj’ moj?“
Radiša: “Ne pitaj, samo donesi!“
(posle pet minuta)
Radiša: “E, kad sam i’ doček’o! Štrc ovde, štrc onde... Ma nema, ni Pera berberin ne bi bolje! Nego, je l’ mi ovo nos poras’o il’ mi se čini? A, kad sam već tu, mog’o bi i ovo žbunje na grudima da potkrešem. A obrve? Nešto su mi se stuštile... Neka, njih ću malo d’udesim pincetom, kad Milka ode na pos’o... E, tako! Ihhh, što sam se... ma i neka sam!“
(posle dva sata “kresanja žbunja“ konačno izlazi)
Radiša: “Milkice, bejbe, skidaj gaće – nismo deca!“
Milkica: “More, nemo’ da sereš, nego da ideš da na’raniš svinje, će da krepaju dok se ti isfliziraš!“
Pojava čiji se nastanak vezuje za afro-amerikance, njihov stil života i ljubav prema rep muzici. Sastoji se od takmičenja dva ili više repera koji se nadmeću "izbacujući" stihove iz glave a sve sa ciljem intelektualne rep pobede nad protivnicima.
Kod nas, shodno tome da još uvek nemamo afro-amerikanaca, ova pojava je zastupljena na uličnim i gradskim pijacama i svodi se na nadmetanje i urlikanje prodavaca u stihu a sve sa ciljem isticanja superiornosti njihove sveže prošvercovane robe.
Šetaš pored uličnih trgovaca:
Prodavac sunđera, Milka čokolada i petardi: 'Ajmo ljudi sve do zore, pa da zaradim pare za more. Jer je moja prva klasa roba, kajaće se ko Milku ne proba. Kod kuće me žena čeka da joj dođem iz daleka, ako pare ne donesem s' ove petarde ima da me raznese.
Prodavac mušema i hekleraja: Bako, bako priđi ovde hekleraj da vidiš, znam da para imaš nemoj da se stidiš, kupi i mušemu pa odnesi dedi, jer će bez mušeme deda da te sredi.
Prodavac svega i svačega: Svega ima kod Pere trgovca, kod mene kupac nikad nije ovca. Ko kod mene kupi nikad se ne kaje, za penzionere Pera popust daje.
Ti: Šupičku materinu bre!
Neknjiževna stilska figura dočaravanja nesklada imena ili prezimena sa karakteristikama imenovane individue. Tipa, ne možeš da se zoveš Agilni i da budeš takvo govno od autora. Lupam.
Ne možeš da se zoveš Aleksandar i da ne budeš diktator.
Ne možeš da se zoveš Stevčo i da budeš matematički genije.
Ne možeš da se zoveš Jebač i živiš u Kosjeriću.
Ne možeš da se zoveš Palikuća i izveštavaš sa mesta požara.
Ne možeš da se zoveš Košćelni i da ne pišeš ljubavnu poeziju.
Sestro, ne možeš da se zoveš Jelena i da ne budeš drolja, ne ide mi to.
Ne možeš da se zoveš Mile i da budeš Hrvat.
Ne možeš da se prezivaš Slijepčević i budeš oftalmolog.
Jednostavno ne možeš da se zoveš Daniel i da ne budeš peder.
Ne možeš da se zoveš Perica i budeš shvaćen ozbiljno.
Brate, ne možeš da sebe zoveš Džoni, a da budeš na dijeti. Eventualno Nidža. Nikolica.
Ne možeš da se prezivaš Ponoćko i radiš u Ministarstvu energetike.
Ne možeš da se zoveš Spomenko. Tačka.
Ne možeš se zvati Anđelko i ne biti ljubazan.
Ne možeš da se zoveš Milka a da nemaš sise.
Ne možeš se prezivati Platiša i da mi duguješ pare!
Osobina stara koliko i čovečanstvo. Još tih godina evolucije majmun se podelio na one koji bi da hodaju na dve noge i prežive i one kojima je to teško i koji bi radije ostali majmuni.
Danas je lenjost neizlečiva bolest, naročito na nažim prostorima, jedan od stereotipa koji se vezuje za narod Crne Gore, da nekažem Crnogorce. Kod nas se opravdava lošim vremenom i sveukupnom korupcijom. Na vlasti su lopovi, jebe nas ko stigne i posla jednostavno nema.
Budim se, gledam na sat - sedam sati, popodne. Au braćo što me probudiše kad mi je najslađe. Ove komšije stvarno nisu normalne, sad našli da slušaju hevi metal, pa da li ste normalni. Šta sad da radim, au setih se... da vidimo šta je na TV-u. Au majko nema ništa sve reprize, sve sam ovo gledao. Pa dokle ćete reprizirati, nabijem vas, nije ni čudo što narod ne plaća pretplatu. Ajd saće vesti.... ma kake bre vesti i njih stalno repriziraju: rat na Bliskom Istoku i u Africi, te poginuli u saobraćajnoj nesreći, te lopovi političari....
Odo da pišam pa da vidim šta ima na fejsu. A posle ću da učim za faks... ima vremena sad nisam raspooložen.
Na fejsu: Au vidi ovu dečurliju, opet se slikaju na ogledalu... au koja bolest, pokazuje grudi a još ni pelene nije skinula, au Bože mrzi me i da teram dalje. Nisam dugo igrao slagalicu, aj časom da im pokažem ko je Milka Canić......
Au jebo sebe, koji čiter, pa dvaput ko kompjuter ima reč... pa nije moguće, neću više da igram. Idem da spavam.
Djavola, ne mogu da zaspim... pa šta mi bi da tri puta danas hvatam dremku, au šta ću sad. Idem do grada da vidim šta radi svet.
.... Au ubiše me noge od ovog šetanja, a i nešto me probada ispod rebara... nisam baš u kondiciji, moram krenuti da treniram malo... od sutra krećem. Kako sad da se vratim kući. Daj da uhvatim neki taksi...
...A bre pa čekam već četvrt sata ni jedan da se pojavi, šta je ovo ljudi moji... a konačno jedan. Majstore teraj do Vojvode Stepe.
... Jesu skupi ovi taksisti, ko da rade nešto teško, uzimaju samo narodu pare... Nego stigao me umor odo da legnem, sutra rano da ustanem da se spremim za ispit.
Budi se... A jebo me pas, nisam čuo alarm što sam stavio a za po sata ispit. Ma ko ga šiša ionako kad završim nema posla. Kad je to sve korupcija u državi i samo lopovi zarađuju.
Au al je dosadno, smorio sam se. Kolko je život u stvari sranje, što živim....
Zašto živimo? Celi život nešto radiš, jebeš se, nerviraš i na kraju umreš. Umreš ko pas.
Koje sranje. Čemu svrha življenja. Zašto nas je Bog osudio da živimo, kad je svaki dan isti.
I tako sam počeo da koristim heroin.
Sada vec prorockim glasom mogu reci da ce se status vukajlijasa traziti u svakom hiperhologramskom zapisu CV-ja pri zaposljavanju na najvisa radna mesta.Zapravo bice to jedan od glavnih zahteva svakog intergalaktickog poslodavca 24-og veka.Vec danas je poznato da velike multinacionalne kompanije gube milijarde dolara zbog lose radne atmosfere,netrpeljivosti medju zaposlenima,isfrustriranosti svojih menadzera usled njihove sex. impotentnosti....te im iste redovno uplacuju lecenja u modernim klinikama, organizuju porodicna okupljanja svih zaposlenih(npr. vikend turnir:otac-sin,okrsaj u prezderavanju tortom,slobodan stil),unajmljuju za stalno psihijatre i sl.Svaki osvedoceni vuklijas viseg ranga samim svojim prisustvom uticace na dramaticno poboljsanje radne atmosfere i pomoci im da povrate izgubljene milijarde,potentnost,kosu,izgubljenu zenu...
Poslodavac:“Izvinite, ne stigoh videti vas CV,sad cemo to odmah uciniti(gleda ga)...Pa vi ste zavrsili samo srednju ekonomsku i arheologiju dve godine...nemate cak ni visu ekonomsku a konkurisali ste za komercijalistu!Pa pobogu covece, sta ste mislili da cete ovde raditi?!Iskopavati grobnice?!“Nastavlja da cita CV sada vec beznadezno: „Hmm...vedar,komunikativan,vukajlijas...cekaj malo, VUKAJLIJAS!!!!Hole of fame!!!25 + po defki!!....Svih mi sterling funti,primljen si u nasu porodicu!Dodji da te zagrlim!(bacate mu se u zagrljaj)....Sekretarici: „Alo, Milka, donesite dve case viskija, ali onog shkotskog...e da otkazite Sreckovicu,onom mladom,perspektivnom asistentu sa ekonom. fakulteta....ma onom sto je dao otkaz da bi se zaposlio kod nas!“
Žgadija. Odnosi se na većinski deo bilo koje populacije, a upotrebljava se sa nipodaštavanjem.
-Milka, otvaraj širom vrata i sklanjaj se!
-Kakvo ti je to drvo Radiša, lepinju ti jebem mekanu?!
-Pa badnjak seljanko!
-Meni više izgleda k'o jelka...
-Što, da neću duzmem grančicu na pijaci k'o sav plebs?! Ovako svi da vide kakva smo mi kuća! Zovi onog magarca iz sobe da slikava i da kači na internat.
--------------------------------------------
Nasumični Vukajlijaš sa manje od pet meseci ,,staža'': ...jao, da, kako je bila smešna ta defka, a je l' se sećate kad se Mitke samobanov'o? lolololo
Vukajlijaš sa ordenjem: Ko je bre ovaj MakiJG88rs!? Treba ovom plebsu zabraniti postovanje na forumu. Fazon juče se registrovao, a već mi tu pametuje po sajtu. Vid', na granici je sa poenima, a ima samo dve defke...
Ljudi koji su se u životu snašli znatno bolje nego ti.
-De si Šone, šta se radi?
-Ništa brate, evo pizdim...jebote, ovu metodologiju sedmi put padam, uskoro ću desetoljetku na faksu da proslavim...a keve mi, svi debili ovo položili još iz prvog puta i uveliko su na masteru, mamu im jebem usersku...
---------
-Milka, šta tvoj sin uradi sa školom?
-Završio Mića za mašinbravara još pre dve godine, sredili smo nekako sa onom kurvomšto predaje engleski da dobije dvojku. Još mučenik traži posao. Nudili mu iz Metaloprometa da radi, ali ipak je to ispod njegovog nivoa. Zaista je razočaran u ovu zemlju, svi debili se negde uglavili, što preko veze, što preko koverte, a eto, on ,koji je zaista vredan i pametan, bleji nezaposlen! Sramota!
Retka i mnogima neshvatljiva vrsta ljudi.
Oni nemaju posao, bar ne onaj od 8h, a ne spavaju do (minimalac) 2h kao većina "za mene svaki dan subota, ala uživam, peglam od etanola" sveta.
Vode računa o sebi, zdrav život i taj zon. Iako organizovani, ipak su opušteni naviknuti na bol u zdravom kurcu.Neće da se zapuste kao gorepomenuti likovi i da im dan počinja kad penzosi ležu.
Imaju vremena da se posvete zanimljivostima i hobijima za koje pre nisu imali vremena. Džogiraju, crtaju, idu na kurseve plesa... Jedini koji istinski dožive jutro.
Čovek koji radi, gleda samo svoj posao. Klinčadija u čkolje jebe sebi mater što mora da rinta da bi možda, nekad dobili neku platu. " Noćas mora da je bilo živo, ne sećam se" likovi prespavaju. Oni ustanu cirka četvorka, odu na komp, namire se i odu u neku bleju il da imaju još jednu ludu i zaboravnu noć il bulje u svetleće kutije.
Da ne bude zabune i ovi likovi izađu ponekad (uglavnom petak, subota, solidarizacija jebiga) i tu baš nadoknade propušteno, al se brzo vrate u normalu.
Ima i još jedna vrsta doživljavača jutarnjih čari. Penzosi. Oni gledaju ka istoku čekajući opušteno sunčeve zrake koji će ih jednog dana odvesti na počinak. Svi mi umiremo, samo su neki penzosi veterani toga konstantno svesni. Ma boli ga kurac. Kolko je jutra preživio, vreme je.
09:42 Prirodno, opušteno ustajanje. Na tenane. Još jedan lep sunčan dan.
10:00 Doručak sinak. Otišo dečko po vruć lebac i sveže mleko.
10: 15 Obasjan sunčevim zracima počinje da trčkara dok ide uz uobičajan obilazak grada. Ništa kofein, nula cigara, ništa energetik, sve kul, sve mader nejčr.
11:00 Tuširanje decxko! Da se ne vonja.
....
12:00 Dok gleda tv shvata da je jutarnji uranak prošao i da je opet doživeo jutro na pravi način. To care! On uživa. Sutra je petak, ide malo da vate ribe. Razmišlja da li da ode do parka, opet, da napravi par fotografija oca prirode i proda nekome. Da se skarabudži nekako. Zadnji pu je bio montažer nekog filma još pre 8 meseca. Ma ko mu jebe mater, dajde još malo da kulira, ima vremena, opušteno.
______________
oko 6
-Milka, eve ga! Uf al upro, sunce mu žareno. Će bude vruće danas.
- Dobro de, srč de tu kavu i muči.
... posle nekoliko sati gledanja u zvezdu i prisaćenje starih dana kad su se vatali u slami kod ludog kuma...
- Milka, ima l de podne čuke?
- Ma kani me se čoeče, ni kavu ispila nisam!
- Pa kad se teliš tu po dana! (skida pantalone, držeći se za mlohavu kitu) Eve ti ga na! Ja ne umirem tako lako. Kad me nije sjebo švabo šmajserom, neć ni sad da mrem.
- Vuci to na sebe, treba unuk da te vidi kad se probudi!
- Će on mog kurca da vidi, spava do šes, lebac mu jebem! Neg kolko javiše stepeni?
- 32.
- Mene bome ladno, deder onaj džemper što mi stara ispeglala šeset druge. Ubi reuma, a taj taman ima rupe od moljaca ko luft.
Najčešće ona koja obitava na području AP Vojvodine. Jebiga. Ljudi autonomno žive, autonomno i krkaju...
- Sine, oš sutra sa svojim ćaletom na pecanje? Idu još Sloba i Dragan, povešće i oni svoje sinove pa ćemo posle da opikamo neki fudbal, bacimo roštilj, muško druženje, ovo-ono...A, šta kažeš?
- C, ne mogu, imam neka posla...
- Kak'a ti posla imaš, bre? Po celi dan blejiš pred tim kurčevim računarom - jeb'o me pas što sam ti ga uopšte i kupov'o - i ne izlaziš napolje k'o da si vampir neki, nedobog! Ja, bre, u tvojim godinama danima nisam ulazio u ku...
- Znam, znam, ti si faca, idol dece i mladih, ae sad idi...
- Au, izgleda da si ti ipak povuk'o na majčinu familiju...Pa, je l' stvarno 'oćeš da završiš kao baba Melanija i tetka Milka? Da ne možeš do prodavnice dodeš koliko si deb...
- *VUKAŠINE, ČULA SAM TE, RAZGOVARAĆEMO!!!*
Superlativ koji koriste gejmeri kada žele da objasne koliko su se ustvari trudili oko nečega što nema veze sa igricama i onda ga ispušili. Mnogo, više, (najviše) više nego za wow i lol zajedno.
Milan: Jurio sam je cele ove godine, ona mene odbija u facu. Što mi ne kaže samo da sam debilčina, onako, što me ne otera u kurac pred celom školom?! Ali ja nju i dalje jurim... Zato što sam bio zaljubljen kao tele u šarena vrata, znači nisam znao šta znači ne. Sutra je zovem na kafu, prekosutra joj donesem milku i svaki put sam dobio 'alo pomeri se, ne smaraj' i to što mi na face-u ne odgovara po pola sata kad je nešto pitam... SAD BIH JE UBIO DA JE VIDIM.
Ja: Milka se ne odbija.
Milan: Ni kafa. A nije imala dečka...A trudio sam se za kučku više nego za wow i lol zajedno.
