Šta god da si hteo - nećeš. Reč koja se koristi kada ne razumemo namere inferiorne žgadije koja bi komentariše, posteriše, ne daj bože moderiše ili pak kojim slučajem da jebe.
Ol in van, što b' se reklo. Šalješ ga da meša malter, dok ga skidaš s kurca. Tolika moć da u tom trenutku i imam dečka možeš da izgovoriš sa tolikom dozom testosterona da bi u momentu naterao Valtera da ti odradi blajv, Cecu i Pamelu da izvedu striptiz uz lezbo vajb, Čarli Šina da postane gej, dok Ron Džeremi sve to nemo posmatra iz ugla, jer ne može da jebe. Ni Jérémy Malherbe ne bi bio u mogućnosti da dojavi nekome šta se upravo desilo.
- Daj plus, pozlatila ti se ruka kojom drkaš tu megalomansku pandansku svetinju kojom deflorišeš mlade plodne emo cave. - Nećeš.
Samo mali broj odabranih ljudi rađa se na visokoj nozi, živi k'o bubreg u loju i ne poznaje osjećaj brige za egzistenciju, nego se proserava po balovima, velikim dočecima i uber-nakićenim slavama na kojima pokazuju svoj osmijeh koji je jednako pravi koliko i sise sporedne glumice u meksičkim sapunicama. Imaju raskoš, novac, ali i prazninu u duši, a misle da su uhvatili Boga za muda.
Ostali dio žgadiluka muči se od rođenja, živi 'rđavo iz dana u dan, ali je opet veseo i radišan unatoč tome što jedva krpi kraj s krajem. Ta rulja zna kako živjeti život sa par maraka u džepu, kreditom čija je rata trećina mjesečnih primanja i platom koja kasni k'o usvajanje gradiva kod gastarbajtera na tečaju stranog jezika. Živ se čovjek na sve navikne.
- Ups! Pardon, stadoh vam na nogu. Znate kako je, tek sam dobio ove nove cipele od tetke iz Austrije, pa se još nisam navikao na njih, treba vremena da se razgaze. A i ja slabo pješačim, većinom se vozim autom. - Ma nema veze, ja sam sa sela, navik'o sam da mi stoka staje na noge.
Začepiti nekom usta takvom verbalnom silinom i umećem da ne postoji razuman odgovor. Brzo i efikasno kao što pop lizne palac i kažiprst pa ugasi sveću kad je završio sa svećenjem vode i prskanjem po kući bosiljkom.
- Čujem jama preljeva opet? Namnožila se žgadija a?
- Jebali ih Tadić i Novak u dupe, dabl penetrejšn. Samo je Cajklon ostao da se glavoše sa njima, eno ga malopre je iscajklonisao jednog, ugasio ga kao pop sveću posle je samo psovao i zaradio si trajnu bananu.
Najt klab u kom fura inkognito žgadija. Pankeri, rokeri, slekeri, štekeri i ostali keri, koji potajno voršipuju Keri Bredšau, vode taj depresivni i u isto vreme divlji život. Oni su hipsteri pre hipstera. Oni su pokret. Oni su mejnstrim, oni su upstrim, daunstrim, džast strim, bilo koji strim. Oni slušaju samo onu muziku koja od haj faj saund sistema - ultimat edišn pravi samo spikere za jednokratnu upotrebu. Andergraund klub je mesto gde samo čekaju da se usele Nindža Kornjače sa sve pacovom. Mada ih već ima dosta. Obično je to neka napuštena zgrada ili podrum, brejkovani prozori, radi bolje akustike, naravno, i umetničkim slikama na zidovima, a la graffiti stajl. Strimerima je san da se overdozuju na takvim mestima, kako bi se tu sejvovali i upotpunjavali ambijent. Toliko opulzivne trešerije nećeš naći ni u podrumu transdžender bugarske kurve.
Skup lezilebovića i dokonjaka, još za vreme prethodnog ledenog doba skontali su da je led do jaja a sneg tek nešto malo manje, te su se prateći njegovo povlačenje i sami strateški povukli u predele oko polarne kape.
Gradskom življu njihovo rezonovanje će možda da izgleda čudno, međutim seoski će da nasluti u čemu je caka, jer, svako ko je odrastao na selu zna da zimi nemaš da radiš ništa pod milijem bogom. Oćeš da oreš? Prc, zemlja smrznuta, ne može. Oćeš da napasaš stoku? Oćeš kurac, pašnjaci pod snegom. Tako da ti ništa drugo ne preostaje nego da sazidaš sebi kućicu od leda i karaš naizmenično ženu i svastiku po čitav bogovetni dan dok ne posustaneš i kreneš da pevaš neke zarazne pesme udarajući im ritam po golim dupetima pod romantičnim sjajem polarne svetlosti.
Ipak, koliko god takav život bio opuštajuće boemski, ume da bude monoton, zato svaki eskim jedva čeka priliku da grubo namagarči putopisca namernika ili polarnog istraživača... koji su inače i sami jedna dokona žgadija što nema pametnija posla nego da luftira guzicu kojekude dok im komšija kući razonađa ženu i ćerku, jeste nevezano za Eskime ali valja da se napomene.
- Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak'i je ovo jeti koji kurac, Sergej? - To vam je, druže Memedoviću, Eskim. - Fascinantno, a znaš li ti pričat' snjima? - Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks. - Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi. - Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo? - Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej! - Šta veli? - Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste. - Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa... ... - Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac? - Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej? - Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej. - I? Baš me zanima. - Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica. - Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu. - U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: "Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima".
Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...
Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.
Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.
Još jedna sorta fensera koja se u zadnje vrijeme pojavljuje na našim ulicama paradirajući u flafičastim pantolama sa spuštenim turom, te nezaobilaznim modnim detaljem - žiletom.
Ponosno pokazuju svoj žilet obješen oko vrata, izbacivajući ga na sred prsa, tako da se idealno uklapa sa stolnjakom i geliranom kosom koja izgleda kao da ga krava Šarulja oblizala. Naravno, da bi bio još kulji, ne propušta da u tim prilikama stavi naočare preko cijelog lica koje upotpunjuju njegovu ful fensi-šmensi opremu, koja će kod maloreksičnih gradskih cura da izazove puštanje safta u roku od odmah.
Za prosječnog penzionera, čovjeka koji je kao mlad vojnik JNA u izderanim pantolama i dresu trsio Čehinje, žiletar predstavlja još jedan izdanak žgadiluka, bagre koja je sve to vidjela na televiziji i zbog koje ne žali da hrakne zelenilo na pod, izražavajući na taj način svu ljutnju koja mu se u trenu stvorila samo jednim bacanjem pogleda na fensera.
Onaj kojemu bičarke pri njegovoj pojavi u uskoj crnoj majici, dok im prilazi igrajući džepni bilijar, tonom pojačanim k'o na crno-bijelom EI Niš televizoru govore: "Oplodi me!" Svoj status porno ikone stekao je još kao vojnik, kada je na povratku kući u svoje rodno selo znao da ispoštuje žensku žgadiju što mu je skakala u naručje k'o Jelena Isinbajeva preko motke. Kasnije, kada je već postao iskusan seoski jebač, na pladanj su mu dolazile i bolje, 'oćnije ribe u čijim očima se vatra rasplamsavala k'o po grčkim gorama za vrijeme ljetnje sezone. Svi dijelovi mozga, osim hipotalamusa u kojem raste adrenalin i želja za jebanjem kada vidi sagnutu komšinicu dok pere svog Fiat Punta, rade na veoma jednostavan način i imaju težnju ka širenju pivskog stomaka koje puni u lokalnim diskotekama, te povećani protok krvi prema stožini u cilju povećanja iste, što će reći da je sklon alkoholu i pandanskom arčenju guščurdi koje mu se nađu na putu. On je plodilica!
Iritiraju me mnoge moderne stvari, od šiptarske dijaspore što se propevala po MTV-u do avokado tosta i Bake Praseta. No pobedu ipak odnosi navala šamana, doktora prirodne medicine i sličnih Braco sa Srebrnjaka majstora u današnje vreme.
(Neću da spominjem koronu, nastavite čitati)
Količina tih vampira, prodavaca zmijskog ulja i ubazda što kidišu na novčanike očajnih, bolesnih ili beznadno glupih je nerealna. No ono što me više čudi je količina ljudi spremnih da poveruju u takvu nenašminkanu gomilu govana koju ovi isporučuju. Od lečenja autistične dece varikinom do usmjeravanja golog dupeta u pravcu sunca kako bi pokupili kOZmičKe zRakE.
I to vam preporučuje šaman Lemur, nekoć vodoinstalater iz Paraćina, dok nije doživeo božansko prosvetljenje, visoka svećenica Sunca i Meseca pod imenom Ava Garda iz Šapca (bivša vašarska pevaljka) te slična žgadija s koca i konopca. Kidišu na vas protokolima, viskovima i mističnim energijama. Oni su tu da vas izleče, za zanemarivu sumu. Metodama nepoznatima buržujskoj zapadnjačkoj medecini.
Smrtno bolesne donekle i razumem, očaj je očaj. Mlako bi govno ljudi popili, za šansu od 0,5 % da će im pomoći. Ove ostale, što ih takvi šamani pelješe, ne razumem i njih ko jebe. Pare i nisu za budale.
- Tebra video sam Kizu u tramvaju, ko voštanica izgleda, usukao se sav. Sećam se kad je kad je Maseratija vozao i bobontama harmonikaše gađao. Bio građen ko Ostrog, šta bi od onolikog čoveka? - Znaš da Kiza nije bio najbrža ptica u jatu nikad, vazda je gurao kocku u krug. E pa, dokopao ga se neki šatro indijski šaman i guru, iscedio ga ko truleks. Prvo ga ubedio da mu je Maserati proklet i da će se on pobrinuti za nj. Posle ga ubedio da mu prepiše stan na Vračaru, jer je izgrađen na podzemnim vodama, što će mu čakre dibidus sjebati. Onda mu pokupio kešovine što je imao i zapalio na Maldive. Od tada Kiza nije sav svoj. - Znači seo mu ko budali šaman. Nikad Kiza i nije bio bistar, ali ipak mi ga malo žao.
