Zovu se bapske,ali ih koriste i dede,tate i mame,ponekad ih primenjuje i čitava ulica(tj.komšije sa mlađom decom koja se međusobno druže).To su one morbidne priče(na prvi pogled nisu,ali što više razmišljaš o tome,postaje ti sve morbidnije) kojima su nas zastrašivali kada smo imali pet godina misleći da ih se nećemo sećati.Kada im te priče pomenemo desetak godina kasnije,krenu da negoduju,kažu da smo mi to sigurno pomešali sa nečim,optužuju druge članove porodice,ali u suštini ostaju pri tome da oni to nisu rekli iako je tebi ta scena jasno urezana u glavi.
primer 1
Mama:Baci te Kasandrine sličice,dobićeš žuticu od njih!!!
rezultat:stotinu dugo sakupljanih Kasandrinih lepljivih sličica bačene su u obližnju korpu.
primer 2
(za vreme rata,po sunčanom danu,kada su sva deca osim nas nekoliko bila napolju igrajući se,a mi u podrumu)
deca:je l možemo i mi napolje?
babe:ne možete
deca;a zašto?
babe:zato što ako se budete popeli uz stepenište i provirili napolje,videće vas vojnik i baciće bombu na nas.
rezultat:po sunčanom danu,iz potpuno nepoznatih razloga,ostajemo u podrumu dok se sva ostala deca igraju.
primer 3
baba:nemoj slučajno da progutaš žvaku,zalepiće ti se za creva pa ćeš morati da ideš na veoma bolnu operaciju...
rezultat:ne gutaš žvaku(dobro,ovo je još i dobro,ali je opet morbidno:))
...postoji nebrojeno puno primera,ovo su samo oni kojih se trenutno sećam...
setio sam se da ima nesto gore od toga da ti neko prepricava dozivljaje iz vojske.
to su slicne price sa civilnog sluzenja vojnog roka .
Vecina nas rodjenih pre 1990 se naslusala partizanskih herojskih prica. To su price o raznoraznim bezizlaznim situacijama, kada vas spasava vas najbolji prijatelj(drug borac, pas itd). U tim pricama se uvek zivot daje za slobodu zemlje i rado bi svi oni poginuli zarad opsteg dobra i pobili sve spoljne i unutrasnje neprijatelje. Po tim pricama su se i filmovi snimali. Recimo kako je PRVA JUGOSLOVENSKA ESKADRILA razguzila nemacki Luftwafe sa 2 neispravna aviona i jednim ispravnim zaprasivacem komaraca. Ima toga jos mnogo i stvarno te price su tada palile i svi su u to verovali, kako Bosko Buha, partizanski Rambo dize u vazduh okupatorsku silu sa malo vecom petardom. Pa naravno ima tu i primera kako se gine za kajmak, kako su klinci (orlovi rano lete) rano shvatili svoju gradjansku duznost i pomagali Nikoletinu Bursaca... Sada ne znam koje se price pricaju sa bojnih polja, vrlo moguce one sa zemunskog bojnog polja ili vozdovackog ratista, ali bar su one partizanske i imale neku poentu...
Ono što kažemo prijatelju na kraju iscrpne, ali "instinite" priče o nekoj njegovoj dogodovštini.
Lažne priče u kojima profesori dižu sami sebe u nebesa, a učenici se i pored toga što znaju da nisu istinite, prave da veruju u njih, samo zbog bolje ocene.
Eh deco moja, slušajte sad. Jednog dana, još dok sam išao u srednju školu, krenuo sam sa svojim razredom na izlet. I proveli smo se mi super i sve to, nego, kada smo se trebali vratiti kući, autobus se pokvario. I tako, pošto sam ja naravno bio najjači u razredu, zakačio sam konop za autobus i vukao ga 12 kilometara sve do škole !
Priče koje divlje životinje na komemoraciji u šumi posvećuju svirepo ubijenom drugaru od strane najvećeg zla na planeti - čoveka.
- Naš drugar Jelenko u životu mrava nije zgazio. Živeo je mirno, povučeno sa svojom Lanom, koja ga je volela dok nije ispustio poslednjih dah. Kažu imao je dozvolu za ubijanje, a zar je ubijanje dozvoljeno? Neka mu je laka zemlja.
(u paralelnom univerzumu)
- Radisave, dolazi ovamo, znaš kakog sam jelena upucao, ima da napravim srneći gulaš prsti da poližeš.
Priče koje se rado slušaju, što zbog škakljive teme, što zbog rasplinute mašte.
Sve priče koje, bez obzira na to kako počinju i kako se završavaju, u jednom svom delu moraju da pominju bliznakinje i vanzemaljce.
POČETAK: Hej, nećeš verovati šta mi se juče desilo! Krenem ti ja ulicom...
15min KASNIJE: ... i kažem ti ja - ako to nije bio NLO, onda ja stvarno ne znam šta je to moglo da bude, jer...
25min KASNIJE: ... i kažem ja sebi - pa to su bliznakinje! I onda, brate, isto kao u onoj reklami, samo još bolje! Pa smo posle...
35min KASNIJE: ... i došao kući. Eto ti, juče mi se sve to desilo.
Priče u kojima se najradije sećate stvari koje ste radili u svoje vreme. Najčešće su praćene smehom i nazdravljanjem.
Je li bre. Je l' se sećaš ti Peđe, što mu ćale radio u automehaničarskoj radnji? Kad se vratio sa Jelenine svadbe mortuzovan, pa nije mogao da uđe u kuću. Zaspao ispred vrata, a ćale ga sutradan jurio šesnaesticom, hteo da ga ubije.
Priče koje su uglavnom nastale konzumiranjem određene količine alkohola.Obično počnu između 3-4 ujutru.Dolaze sasvim spontano i niotkud u onim trenutcima kada već ne možemo više da pijemo ili kada nam nestaje pića.Mesta u kojima nestaju te priče su uglavnom mirnije varijante,ali mogu to i biti objekti u kojima se jede posle grada.Uglavnom se priča o životu,nekim starim ljubavima. Otvori se duša. Priča se o onome o čemu trezan ni rođenom bratu ni u ludulu ne bi to rekao. Ali,postoje i one druge vrste priča o kojima osoba odjednom dobije hrabrost,da je jača od celog sveta,i da se nikoga ne plaši
Vikendica,sede tri druga,i priča teče ovako nekako: "
Brate,sećaš li se ti one moje Milice? Ja sam je baš volio.Slao joj cveće nekoliko puta.I šta ćeš!? Mlad,lud! Pokušam da kresnem njenu najbolju drugaricu.Međutim,izvisim i kod jedne i kod druge.Makar da je ona njena drugarica bila nešto,Nego,eto,budala! Brate,pet godina je prošlo od toga.Još me moja duša boli zbog nje....."
Restoran na benzinskoj pumpi na kojoj se jede posle grada:
"Brate ja sam lud.Ne znaju oni još s kim imaju posla.Sutra ću da jebem mamu,onom komšiji Miloradu što je ušao pola metra u moj plac.Moji to znaju! Ćute ! Neće ljudi da se svađaju.Ima sutra da odem da mu rukama izvalim onu ogradu što je sazidao.Majmun jedan glupi..."
