Zovu se bapske,ali ih koriste i dede,tate i mame,ponekad ih primenjuje i čitava ulica(tj.komšije sa mlađom decom koja se međusobno druže).To su one morbidne priče(na prvi pogled nisu,ali što više razmišljaš o tome,postaje ti sve morbidnije) kojima su nas zastrašivali kada smo imali pet godina misleći da ih se nećemo sećati.Kada im te priče pomenemo desetak godina kasnije,krenu da negoduju,kažu da smo mi to sigurno pomešali sa nečim,optužuju druge članove porodice,ali u suštini ostaju pri tome da oni to nisu rekli iako je tebi ta scena jasno urezana u glavi.
primer 1
Mama:Baci te Kasandrine sličice,dobićeš žuticu od njih!!!
rezultat:stotinu dugo sakupljanih Kasandrinih lepljivih sličica bačene su u obližnju korpu.
primer 2
(za vreme rata,po sunčanom danu,kada su sva deca osim nas nekoliko bila napolju igrajući se,a mi u podrumu)
deca:je l možemo i mi napolje?
babe:ne možete
deca;a zašto?
babe:zato što ako se budete popeli uz stepenište i provirili napolje,videće vas vojnik i baciće bombu na nas.
rezultat:po sunčanom danu,iz potpuno nepoznatih razloga,ostajemo u podrumu dok se sva ostala deca igraju.
primer 3
baba:nemoj slučajno da progutaš žvaku,zalepiće ti se za creva pa ćeš morati da ideš na veoma bolnu operaciju...
rezultat:ne gutaš žvaku(dobro,ovo je još i dobro,ali je opet morbidno:))
...postoji nebrojeno puno primera,ovo su samo oni kojih se trenutno sećam...
