Reklamna fraza otrcana k'o narodna poslovica. Pokušaj marketing tima iz Coca-Cole da svoj ni po čem' poseban bućkuriš prodaju kao univerzalnu mirođiju za svaku čorbu. I ne samo čorbu, jer su se, drski kakvi jesu, usudili da diraju i u neka tradicionalna srpska jela kao što su jela sa roštilja, burek pa čak i u Karađorđevu šniclu.
"Coca-Cola + Sarma = Idealna kombinacija"
E tad mi pade mrak na oči.
Hladno predjelo kojem je obogaćen žutanjak tako što je tvrdo kuvano jaje masakrirano na pola i izvađena mu žuta utroba koja je samljevena i pomiješana sa sirom, biberom, solju i kečapom. Zatim je sav taj bućkuriš stavljen u vrećicu sa odsječenim ćoškom i kroz taj otvor istisnut tamo odakle je, invazivnim putem, izvađen gore pomenuti žutanjak.
To ti je ono,ideš buvljakom, a cigan pored tezge drzi 3 Milke čokolade od 100 grama i dere se 3 za 100 dinara, 3 za 100 dinara. I ti nasedneš, kupiš čokolade, i dodješ kući,otvoriš ih, kad unutra neki rumunski bućkuriš od čokolade, niti mirisa, niti ukusa. Onda lepo oteraš u pizdu materinu i sebe i cigana i čokolade...
....postaješ kada:
1.Ti svi pročitaju defku (bez obzira na dužinu i očite pravopisne greške) i neizostavno daju plac nagore
2.Utrkuju se u davanju komentara kojima veličaju tvoj stil, tehniku pisanja, duhovitost, razboritost, istovremeno trudeći istaknu iste vrednosti kod sebe
3.Kada posle tvoje defke izadju četri na istu temu i (skoro) istom sadržinom kao tvoja
4.Kada ti linija na grafikonu popularnosti toliko skoči , da preti da udje u avatar
5.Kada ti ostale poštivane kolege vukajlijaši, bez trunke foliranja ili šlihtanja kažu "Bravo care"
Vukajlijski šampion- sanak pusti i moja večita želja....
Jedino pravilo kod alkoholisanja. Alkosi se mnogo drze njega ko pijani plota pa i kad su pijani. Mrze ljudi buckuris koji nastaje kad se u polupraznu casu sipa pivo ili rakija. Poruka glasi:
"Posle popijene case se sipa, nikako se ne dosipa."
Mada postoje i lokali(cesto na slavljima, nikako kad je neko neobavezno pijenje) gde konobari ne fermaju ovo zlatno pravilo i stoje ti iznad glave i dosipuju pice.
Aman!
Zena se ne dojebuje i pijenje se ne dosipuje.
Turska kafa u kafićima koji je služe, naziv dobila po espressnoj tehnici pripremanja koja se ogleda u sledećem: uzmi već prokuvanu vodu i prokuvaj je još malo, stavi kašičicu kafe (dve nikako - zaradićeš samo triput više od uloženog!), stavi na ringlu, promešaj jednom, dvaput, dosta! Skloni brzo-brzo! Tako. Sad posluži taj neprokuvani bućkuriš sa česticama kafe koji plivaju po površini i nadaj se da ti ga niko neće prosuti po faci.
Srpski brend u svetu "energetskih "pica,a inace najobicnija gazirana vodurina kiselog ukusa(koju,istina,volim da pijem).Sto se tice energetskih svojstava,dugogodisnjim koriscenjem,nisam uspeo da ih primetim i zato sam sve ubedjeniji da sam konj,zato sto volim da pijem taj buckuris,koji placam 60 dinara,za kolicinu od 0,25l.Istina,ko ocekuje da za tu cifru dobije nesto sto stvarno"radi",taj se zajebao....
Ista je prica i za sva druga energetska pica,samo sto kostaju vise i zato su vise "fensi"!
Psihodelicni trens.Ekstaticni buckuris elektronskog zvuka.Postoji neka cudesna melodija u tom haoticno preciznom ritmu,neka magicna moc koju muzika ima nad ljudskim umom.Trens ima patinu u sebi,to ocaravajuce zavijanje u pozadini,zvuk sto se poput zmije uvija uz telo.Ruke i noge samostalno prate melodicni ritam,a u glavi se sve harmonicno stapa u neku vrstu zxivopisne i bozanstvene celine.I dok se o usnu skoljku razbijaju talasi zemaljskog znanja u vidu melodicnog zvuka,dusa se okrece ka izvoru istog i pokloni se pred zvucnikom kao pred bozanstvom....
"HajdE da pushimo travu i slushamo rEjv" :)
U vremenu kada vladaju bezdusni ljudi, nije ni cudo sto postoje i sto su toliko popularni bezvocni vocni sokovi.
Naime, radi se o ambalaziranoj tecnosti koja je svoje mesto na rafovima nasla medju vocnim sokovima, a u istim flasama/tetrapakovima ni traga, ni glasa od voca.
Ukoliko na ambalazi imate pravu sliku neke vocke, to znaci da unutra ima 35 i vise procenata vocnog soka. Cim vidite da se radi o bilo kakvoj animaciji, znajte da imate cast da pijete buckuris. Pomenuti bezvocni vocni sokovi imaju u sebi maksimalno 12% vocnog soka, a ostalo su direktni ili indirektni izazivaci raznih rakova.
Bravo, Hello, Vocne kapi (jedva da se vidi ko ga je proizveo od silnog ponosa doticne firme), Joy...
Prema Autostoperskom Vodiču Kroz Galaksiju, najbolje piće koje postoji u univerzumu. Njegov efekat se može opisati kao da vam mozak rasparčava kriška limuna u koju je ubačena velika zlatna cigla. Nažalost, na zemlji nije moguće naći ovo piće tako da se izraz koristi za bilo koji bućkuriš nasumično odabranih žestokih pića posle kojih ćete se ponašati kao sumanuta stoka tokom ostatka večeri. Efekat je takođe malo drugačiji i ne uključuje nikakvu krišku limuna ili zlatnu ciglu već ćete se probuditi sa najgorom glavoboljom u životu od koje ćete poželeti da zaplačete, totalnim odsustvom sećanja na sinoćne događaje i odvratnim ukusom kao da Vam se nutrija okotila u ustima i tu crkla.
Vodič inače daje recept za spravljanje pangalaktičkog grgolj blastera.
"Uzmite celokupnu sadržinu jedne boce starog džanksa, kaže on.
Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V - ah, ta morska voda
Santraginusa, kaže on. Ah, ta santraginjanska riba!!!
Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadžina i sačekajte da se
izmešaju s tečnošću (sve mora biti dovoljno ohlañeno, inače će se benzin
izgubiti).
Propustite četiri litre falijanskog močvarnog gasa kroz sve to, u spomen na sve one blažene stopere koji su umrli od zadovoljstva po močvarama Falije.
Na vrh srebrne kašičice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta,
koji podseća na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune
pritajenog tajanstva i slasti.
Dodajte zub algolijanskog sunčanog tigra. Posmatrajte kako se topi i širi
plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pića.
Kapnite malo zamfuora.
Dodajte maslinku.
Popijte... ali... vrlo pažljivo..."
