Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
„grad otvorenog srca“
Grad u jugoistočnoj Srbiji, poznat po svom karakterističnom dijalektu, Pirotskim ćilimima, fabrici Tigar, kugli sladoleda od 3 dinara...stanovnicima koji su toliko škrti da od njih ne možeš dobiti ni sidu.
Sin Piroćanac pita si tatka : Tatoo, daj mi 300 dinara za grad??
Tatko : A sine?? Kolko?? 200?? Ma šta će ti 100 dinara be...
Pretkomora muškog srca.
Cesta reakcija tinejdzera na pitanje "HOCES U GRAD" a kada znaju da ih roditelji nece pustiti.
Milan- Marko ae u grad veceras,ide ceeeeeeeelo nase drustvo,napokon smo se svi skupili.
Marko- Jao stvarno bih hteo nego idem kod brata veceras.
Milan- Kod kog brata?
Marko- Pa kod onoga sto je prosli put bio sa nama u gradu,ono kad sam se napio(pa u sebi-kad su me kaznili)
Milan-AAAAA pa uzeo je njemu Dusan broj prosli put i zvao ga,ide i on sa nama.
Marko-Iiii ooooon ide???Auuuuu onda sam pogresno razumeo roditelje mora da idemo kod drugog brata.
Milan-Ti sa roditeljima ides kod brata???
Marko-Ma ne onda mora da idemo kod bratanca mog malog,sigurno je to.
Milan-Kakvog bre bratanca,ne lupaj nemas ti to.Ajde bre sa nama u grad.
Marko-Jao hteo bih nego se sutra isto rano mnogo budim pa moram da se naspavam.
Milan-Mora SAMO da se umre,zato ne lupaj nego polazis sa nama.
Marko-AAAAA ovaj grip sto vlada, danas me nesto grlo bolelo pa ne bih da rizikujem da se razbolim ili sto je jos gore da vas razbolim.
Milan-Ma ako treba svi ce da lezimo u bolnici samo ti ides sa nama.
Marko-A brate ja nemam pare da izadjem i veceras.
Milan-Ajde ajde mi cemo da ti damo nista se ne brini.
(u pozadini se cuje ocev glas)
Otac-MARKO SPUSTAJ SLUSALICU KAZNJEN SI!!!!!!!!
Marko-E evo zove me otac na kraju idem kod babe i dede u selo i nisam tu mesec dana,zvacu te kad dodjem.
Gibanica iz srca.
Sin: Šta ima da se jede?
Majka mu: Imaš gibanicu u rerni..
Sin: Gibaaa! To mama!
Majka mu: Mrš konju matori, jedi brzo, zakasnićeš na posao, šta sam ja rodila...
Kapci se sklapaju, zvučni udarci kapi kiše u oluk, svež vazduh sa otvorenog prozora. Ručak je pojeden pre pola sata. Krevet izgleda tako lepo, i meko.
Ma jebeš krevet, na ekserima bih zaspo kad je ovako lepo opisano!
Quito- Glavni grad Ekvadora, države u Južnoj Americi. Zbog svog "smešnog" imena predmet prikrivenog podsmeha među učenicima sedmog razreda, koji su, barem u moje vreme, tek tada ulazili u otkrivanje misterije posedovanja nečega što se slično zove.
Pored Kita, popularna su bila i ostrva Kurija-murija u Adenskom zalivu, pa oblast Kurdistan i stanovnici Kurdi, vrh Rudnika zvani Veliki Šturac i vazda smešna Tunguzija.
Nastavnica: 'Ajde ti nama Miloše reci glavni grad Brazila.
Miloš: Hmmm Buenos.......Brazilija!
Nastavnica: hmmm praviću se da nisam čula ono prvo, a Ekvadora?
Miloš: Pa...ovaj...kako da kažem...Kito.
( opšti smeh u razredu )
Nastavnica: Tišina! Šta je smešno? 'Ajde nađi Kito na karti.
Miloš ( vidno preznojen prilazi karti i počinje da pretražuje poput komandosa ): Pa Kito je.....
Dežurni šaljivdžija: Odmah pored Tunguzije, malo ispred nje!
( ponovo opšti smeh, čas se otrže kontroli i sledi 10-ominutna govorancija o tome kako nije lepo dobacivati i kako ništa nije smešno )
U međuvremenu zvoni i Miloš, sav srećan što se izvukao, poljubio bi i Kito i Tunguziju, samo kad bi znao gde su na karti...
Sa vlaskog jezika doslovno kurac, jebati.
Dobri znalci su primetili da je Pula i grad u Hvratskoj, sto Vlasima dade inspiraciju za zajebanciju.
Za vreme SFR Jugoslavije, bilo je uobicajeno da regruti ponekad odu na odsluzenje vojnog roka kilometrima daleko od svog doma. Tako je jedan Vlah dospeo u hrvatski grad Pulu.
Kada je napisao prvo pismo roditeljima ono je izgledalo ovako:
Mama, tata, ja sam u Pulu. Ali ne pulu sto se fuce, nego gde su velike kuce.
Najveći (najmnogoljudniji) afrički, i arapski grad, a verovatno i najprljaviji. Grad sa preko 18 miliona stanovnika, koji nema službu gradske čistoće. U Kairu ne postoje ni semafori, tako da se ulica prelazi “na sopstveni rizik”, koji se povećava noću jer većina vozača ne pali svetla na svojim vozilima. I takav jedan grad ima svoje ozloglašene krajeve, od kojih se jedan naziva “Grad mrtvih”. Nastao je tako što su se došljaci uselili u grobnice (otuda ime), a kada su grobnice popunjene, novopridošli su pravili “nadgradnju“ na istima. Procenjuje se da danas u tom delu grada živi , bez struje i vode, preko 3 miliona ljudi.
Razlog za sklanjanje alatke sa “otvorenog” prostora. Smisao izraza je u tome da neko ne pomisli da je njegova tj. da je prepozna, pa da je slučajno ne uzme.
A:”Batice, ako te ne mrzi, unesi tu lopatu u baraku.”
B:”Što, je l’ da je neko ne “prepozna“ ? “