to je ono kad sedite kod nekog u gostima, narocito kod rodbine
tetka: sine uzmi jos jedan kolac
ja: hvala tetka, al ne mogu vise
tetka: ma uzmi jos jedan ja ih zbog tebe pravila
ja: ne mogu stvarno, pojeo sam tri, dosta mi je...
tetka: ma uzmi sto se stidis
ja: ma boli me zub ne mogu...
tetka: pa zvaci na drugu stranu, evo ti...
ja: hvala
Potpuno mrtav komentar propasti nečijeg dela ili radnje. Beznadežni uzdah pretočen u reči. To nije uvreda, to je saučešće. Više produkt refleksa nego volje, ovaj uzvik se, sa značajnim akcentom na "šta" otima koliko iz saosećanja sa autorom, toliko i sa onima koji bi trebalo da pomenuto delo konzumiraju.
Blagi rezignirani revolt ljudskog etičkog osećaja prema uvredi za razum. Izgovara se dobroćudno, uz blagi osmeh.
- E, doneo sam one pesme svoje što sam ti pričao... Znaš, one što prijavljujem za "Disovo proleće".
- Aha, daj da pogledam. Što se tiče toga, ide ti na ruku što nije neka konkurencija u suštini... Hoću da kažem, najveći deo tih ljudi nema pojma čak ni da...pa ŠTA je ovo pesma?
- Šta?
- Ništa, srećno.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta ima za večeru?
- E, probala sam lazanje da pravim, tu su ti u rerni.
- Laz...Pa ŠTA je ovo lazanje?
- Molim?
- Ništa, ništa, nešto ja sa sobom da ti jebem mater....
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- I , doktore, znate li šta mi je?
- Pa ŠTA je ovo, tumor na mozgu. Što si dolazio kad si gotov? Samo me tako zajebavajte, jašta...
- MOLIM!?
- A?
-T...tumor?
- Pa ŠTA je ovo danas, svima mora čovek da ponavlja...Tumor, tumor, što si dosadan...
Rečenica koju upućujemo osobama koje vole da pljuju uspešnije od sebe.
-Mile: Pu, jebem ti mutavog Pizona, jebala ga taktika!
-Stole: Pa ja sam vam lepo reko da taj čovek nema pojma.
-Bole: Ma treba ga nabiti na kolac, on nema veze s fudbalom.
-Djole: Ajde ne serite tu, taj čovek ima više u malom prstu nego svi vaši mozgovi zajedno...dok je on igrao fudbal, vi niste bili ni u mudima!
Osoba koja uvek propusta sva najbolja jela i deserte u menzi.
Mozemo uociti dva slucaja: pre-maler i post-maler.
Pre-maler je osoba koja dok stigne na red propusti najbolju hranu, dok post-maler svoju maleroznost uocava tek za vreme jela, tada, po pravilu, sedeci za svojim stolom, uocava kolege koje nose na posluzavnicima najcesce pomfrit i pljesku i naravno uz to neku baklavu ili slicno. Do kulminacije maleroznosti dolazi kada osoba s bogatim jelom sedi za njegovim stolom i izaziva ga svojim uzivanjem u hrani. Tada dolazi do faze u narodu poznate kao "psovanje svega po spisku".
Jao Jovo, jbm te maleru, nisi mogo da naidjes kad su bile pljeske, nego sad jedes ovaj budjavi pirinac! A nema ni kolac za tebe kad si maler! Jao jbm ti ove skapane jabuke sto nisu ni za kompot! Jbm ti frustraciju i menzu i sve da ti...
Opis čovjeka koji smotan k'o sajla! Nije mu Bog dao nikakav talenat!
- E brate, možeš li mi pomoći da ubacim ovih par vreća kuruza u kamion?
- Ajd... (baca prvu vreću k'o da mu je kolac u leđima i odma' se previja)
- Au brate, nisi ti za rad... Ustvari, nisi ti nizašta, tebe je bolje izgubiti, nego naći...
- Goni se u pizdu materinu, koji sam ti se kurac i javljao...
- I ja se pitam!
ubiti, prebiti, pretuči, stuljiti, presovati, išutati, ostaviti modro, suzbiti, pretvorit u prah
koristi se kao psovka, npr kad se svađaju muž i žena, najčešće stariji ljudi (jugoslaveni)
zabilježeno korištenje u Bosni, u oba entiteta
utiče na loš odgoj djece, i nažalost to je prva riječ koju neka djeca nauče
takva djeca se mogu poznati po tome što ne koriste riječ mama da bi dozvali mamu, već koriste ime ili nadimak, jer to nije jedna od prvih riječi koju su naučili
često imaju trajne posljedice kao što je upad u loše društvo, kockanje, alkoholizam, postanu mafijaši, propadnu u školi i finansijski, završe u zatvoru
u Indiji sažditi najčešće bi značilo zapaliti, jer je Indija poznata po najvećem broju spaljenih žena od strane muževa ili ostalih članova porodice, i to je najčešći način osvete, kazne, i napada
Muž: Ako ti ustanem. Ako te nabijem na kolac. Ako te saždijem. Ako te zgađam tepsijom. Ako ti šamarčinu zveknem. Ako ti ja dam. Hoću te sažditi. Dosta je tvojih zajebancija više.
Žena: A ko će tebe sažditi? Daće Bog svakom šta je zaslužio! Saždili te dabogda.
Apsolutni fenomen, hrana koja može na neki volšeban način prejebati bilo šta što imate , pa makar to bio i jastog u nekom mnogo zajebanom francuskom sosu sa tartufima ili tako nečim....
Preturam po frižideru u nadi da ću nečim utoliti glad
Keva:"Šta tražiš tamo, nisi valjda opet gladan?"
Ja:" Ma jok, gledam šta ima zato što mi je dosadno.....kako nisam gladan, samo sam doručkovao, i to neka jaja"
K:" Prvo, nemoj da mi se praviš pametan, a drugo, dođi ovamo, evo ti pasulj na šporetu, a imaš i meso i punjenu papriku u rerni"
Ja:"E, aa...kevo, otkad je ova rolovana viršla ovde?"
K:"Aaa? Otkud znam, pre neki dan sam je kupila...."
Ja:" aha.....e odoh ja sad odma' na fudbal, nisam nešto gladan...."
Sedam sekundi izlazim iz kuće i cepam foliju......
Poželjno ponašanje u gostima, ali čak ni tada ne možete da udovoljite svojim roditeljima.
(scena iz svakodnevnog života: majka i dete u gostima)
domaćica: Uzmi kolač...
dete: Hvala, ne mogu.
domaćica: Uzmi sok!
dete: Hvala, ne mogu.
domaćica: Posluži se ti slobodno!
dete: Hvala, ne mogu...
Dete tužnim okicama gleda kolače a majka ga gleda besna i izblamirana.
Studiraš 3,4,5,6,7,8 godina i na kraju ti ostane ono najvažnije, kruna tvog studiranja - pisanje diplomskog ispita. I onda kreneš da razrađuješ temu i na kraju skontaš da tu nema bubice i nema prepisivanja i da bi ti lakše palo da ti je ostalo jos 3 ispita, samo da nema diplomskog. I onda se tako nakaniš da nađeš literaturu, a ona pak ima 1000 strana a tebi treba "samo" 50-ak. I onda tako uposliš drugaricu da ti prevede sa engleskog, druga da ti odradi naslovnu stranu u wordu, ćaleta da ti skenira par slika dok je "dokon na poslu", kevu da ti napravi kolač jer ne možeš da pišeš dok nešto "ne ubaciš u kljun", pa onda drugu drugaricu da ti to sve lepo sredi i ubaci u word i burazera da odnese da se odštampa jer si se ti premorio "pisanjem" dok ti ortak na sajtu škole proverava termin u kom je profesorka slobodna za konsultacije. A sve vreme slušaš od baba i deda, komšija i keve kako ti je još samo to ostalo, zapni još malo pa da počneš da radiš, aj nemoj da se brukaš pred kraj...
I onda ti lepo "sam napišeš" diplomski rad i odbranis, uzmeš kintu babama i matorcima i tako ponosan izađes u kraj da se pohvališ, kad ti drugarica dobaci:"Jao, meni je ostao još diplomski." A ti onako sav važan:"Ma daj, spucaj to, najlakši deo, nemoj da se brukaš." A onda ti dođe ortak i kaže:"Jao, blago tebi, ja imam jos godinu dana i 9 ispita..." A ti njemu:"E, blago tebi, ja bih još studirao, sad moram da šljakam..."
Najbolji primer sam ja.
Učestala disciplina u današnje vreme u Srbiji.
- Radio dva dana, menj`o kolegu sa faksa, ` o’ćeš da me menjaš pa si dva dana slobodan. ’oću, rek’o, što da ne i on bi mene, zajedno smo diplomirali na DIF-u i sad smo zajedno...Čuvari veslačkog kluba u zimskom periodu...I tako posle dva dana dođem kući, ona gleda svoju seriju, šta ima za jelo, snađi se kaže, imaš u rerni testo s krompirom od juče.. Jedem ono testo, jede ono mene i tu mi krene da puca film...Ubio sam, kume....Ubio sam... sam... litru loze...
- Ako si, kume, majku im jebem kurvanjsku... sve su iste...
