Mesto čija poseta izaziva osećaj isti kakav ima učenik koji greškom ode u školu za prvi maj.
„ode mast“
Onaj deo vaseg "minulog rada" koji prosto odbija da ode, uprkos najupornijem povlacenju vode na vodokotlicu.
Kaze se za gosta koji se snebiva, pa koristeci ljubaznost domacina, nikako da ode.
Domacin:
(posle druge kafe sikteruse)
-Eto... Pa tako... Prici nikad kraja...
Gost:
-Jes vala... A jesam i ja preter'o. Ostadoh predugo...
Domacin:
-Ma, ne lupaj gluposti, nismo se dugo videli.
Gost:
-To jeste! A i ova zestina dooobra!
(Pokazuje na praznu casicu, a domacin, sta ce, mora da odgovori na prozivku dosipanjem.)
...
(Posle 2 sata, gost je na vratima i svi ga ispracaju uz prokisli osmeh.)
Domacin:
-Vec ides. (Hvala Bogu!)
E pa, da nam dodjes i opet. (Ne daj Boze!)
Dobije potpuno novo znacenje kada tvoja dvanaestogodisnja rodjaka sedne za kompjuter ode na krstaricu i prijavi se kao ''mackica''.
Ko drugome jamu kopa šteka pare od kopanja i ode da vidi Amerike
Nju Orleans npr.
Prevelik komad pečenja ili nekog drugog mesa.
1 : Evo tebi parče , evo i tebi jedno... a sad meni.
2 : U bre al' si ga reznuo carski, pola pečenja nam ode.
Ujutru i preko dana sasvim normalan covek. On se probudi,doruckuje,popije kafu,ode na poso ili na fax,radi to sto radi ali kako se vece priblizava on sve vise i vise pocinje da razmislja o teretani i o tome sta ce da radi i kako ce da radi, sve dok potpuno ne zaboravi na druge stvari koje je do tad radio ili trebalo da uradi i ode da vezba! Dok to ne uradi,on se ne vraca u normalu. I tako iz dana u dan...
Put na koji kreće švaler kada muž ode na službeni.
Po mojoj slobodnoj procjeni, to ti je grdan belaj! Prvo se mjesecima peglaš da naučiš neke osnovne stvari koje bi i konj prije tebe naučio, dok pored tebe sjedi natprirodno strpljiv čovjek, pa i sam pored njega zapadneš u neku apatiju...
Kao kulminacija dolazi samo polaganje vozačkog ispita gdje usled velike treme ne možeš da pokažeš ono što si na jedvite jade naučio - to je padanje prvi put!
Sledeći put odlično voziš, i već u glavi saopštavaš svojima kako si položio, čašćavaš cijelu kafanu i vaćariš se na zadnjem sjedištu kad napraviš neku grdnu grešku...i ode mast u propast - to je, dakle padanje drugi put.
Treći put sve je super dok ti neka suicidna bakica ne iskoči pred kola i ti uz škripu kočnica jedva izbjegneš da je rokneš. Padaš ko išta!
Četvrti put se najčešće desi da zaboraviš na neku sitnicu, kao što je da treba stati na STOP-u, dati žmigavac, gledati retrovizor...
A za sve naredne pokušaje ne pomaže ni ako keva sipa vodu za tobom, ako drmneš je'nu ljutu, za tremu isl.
A kad konačno i položiš, na jedvite jade, računajući finansijke gubitke, pitaš se da l' će tvoji uopšte htjeti i moći da te pošalju na fax...
Kaže se liku koji ode da izvrši malu nuždu, pa ga nema jedan duži vremenski period.
-Gde si bio do sad, jebote?
-Pa pišao sam.
-U jeee, mi ti već popili za dušu, mislili smo da te nešto iz'elo.
