U društvu uvek neka mora da bude prva. E, ako to niste vi, nego vaša drugarica, onda spremite razumevanje i živce za to da će centar njenog sveta u narednih par godina biti to pridošlo klinče. Ono postaje 100% njenog vremena i 100% njenih priča. I naravno, 100% vašeg slušanja i klimanja glavom u znak prijateljske podrške kad god ona izdvoji i to malo slobodnog vremena da se vidi sa starim neudatim drugaricama. S druge strane neke mlade mame od silne preokupacije postanu selektivno gluve za sve drugo što nije u direktnoj ili indirektnoj vezi sa njihovim mladuncem.
- drugarica: E, da ti pričam. Prijavila sam se za neki novi posao, i pozvali me na razgovor... - drugarica mama: To je super. Nego, moj Strahinja je opet jutros imao zelenkastu stolicu, onako prolivastu, mirisala je na kuvani kukuruz. - D: (u sebi: ups, odjednom više ne volim kukuruz) - DM: Al nije imao temperaturu. Mada mi se činilo da nešto češće dira uši... - D: Jesam li ti pričala za onog novog dečka koga sam upoznala prošle subote u gradu? - DM: Kog beše? Joj, treba majka da me zove, da mi kaže broj telefona onog pedijatra. Strahinja je isto tako pre godinu dana imao upalu uva. Baš onda kada je prohodao... - D: Pa šta misliš, je l' treba da ga pozovem? - DM: Pa pozvaću ja pedijatra, naravno. Ipak kod dece to može da bude ozbiljno... - D: Je l' idete negde na odmor? - DM: Pa, preporučili su nam da Strahinju ne vodimo na more. Još je on mali za ovo sunce. Ne znam da li da ga ostavim kod babe, al opet nisam još sigurna da mogu da se odvojim od njega na 10 dana... - D: E, onaj posao, je u striptiz baru i planiram uskoro da počnem da se kurvam. - DM: E, evo zove me majka, zbog pedijatra, čekaj...
Zdravo. Verujem da ti je neobično što razgovaraš sa jednim božanstvom, ali znaj da se nemaš čega bojati, bez obzira što te ona gospođa na hodniku upozorava da mi je prošlo 23 časa od prethodnog Klozapina, ma šta god joj to značilo. Sledeću rečenicu ću ti izgovoriti glasom Dragana Nikolića u reklami za "Reno"... Da, ja sam Svetovid! Hmm, po tvom izrazu lica bih rekao da si čuo za mene, ali da ipak ne znaš puno. Pre nego što ti kažem nešto više o sebi, želim da zanemariš to zemaljsko ime koje piše na tabli zakačenoj za moj krevet. I da, znam šta je F20, ali kao što vidiš, govorim razumne stvari, držim spojene prste i veoma sam staložen.
Možda ne izgledam tako u ovoj formi, ali ja sam, pridrži se za stolicu - srpski vrhovni bog. Da, dobro si me čuo i vidim da sam s pravom bio siguran da to ne znaš. U svom izvornom obliku sam u oblacima i imam četiri lica, a sve to kako bih u bilo kom momentu sa neba mogao istovremeno posmatrati sve četiri strane sveta, ne toliko da bih video sever i jug, koliko da bih istovremeno bio okrenut i prema zapadu i prema istoku. Ne prekidaj me. Pitaš se zašto sam ovde, na zemlji? Neke stvari koje Srbi misle o meni mi smetaju, da ne kažem nerviraju. Ne mnogo, samo malčice iritiraju... i sada ću ti ispričati o tome.
Krenuću od Vidovdana, najvećeg srpskog praznika. Verujem da misliš kako znaš sve o Vidovdanu, da je to praznik koji proističe iz istorijskih događaja kao što su ona bitka kod Kosova Polja i Vidovdanski ustav. E pa nije! Nije, jesi li me čuo!?! Miran sam, miran, dobro mi je... Znaš, Vidovdan je slavljenje, pogađaš - MENE, boga obilja i rata. Tvoji su me preci slavili i mnogo pre tih događaja baš na tadašnji 15. jun svake godine, sve dok nisu greškom uvideli kako je prihvatanjem Hrišćanstva bolje da se ograde od paganskog božanstva. Ej, paganskog?!? Mrzim tu reč, MRZIM!
Nisam nervozan, kaiševi za vezivanje su tu zbog nekoga ko je pre mene boravio ovde. Kad smo već stigli do reči koje mrzim, nastaviću šta me dalje nervira. Lingvisti! Ponoviću ako treba - LINGVISTI! Pa oni se decenijama spore oko tumačenja porekla i značenja mog imena, te uzmu da razlažu "svet" i "vid" i onda to analiziraju. Ispadoh tako po nekim tumačenjima svetac-konjanik. Reci ti meni gde si video boga, osim u onim mejnstrim mitologijama da jašu konja? Svašta! Neki su išli dotle da su protumačili kako je "sveto" od staroslovenskog "svitanje", a ovo "vid" su čak nekom čudnom logikom povezali sa korenom iz indijskog jezika gde bi značilo "duvanje". Svetovid - jutarnji povetarac? Pa nećemo tako, drugovi! Moje je ime zapravo jedan najobičniji strajizam! Sveto-vid, tj. vidim čitav svet jer istovremeno gledam na sve četiri strane ove ploče na kojoj živimo... živite, jer već rekoh da imam četiri glave. Odnosno četiri lica. Uh, samo se iznerviram!
I moram ti reći za kraj šta me najviše nervira! Ko viče? Ne vičem! Dakle, nervira me onaj pederasti svetac Sveti Vid! Neki kultisti ga proguraše da ga slave na moj dan! MOJ PRAZNIK! Veruješ li to?!?! MOJ PRAAAZNIK! Čuj, Sveti Vid na Vidovdan?!? I šta me gledaš ti iz hodnika dok pričam s čovekom?!? Kakva nova doza Klozapina!?! Tišina tamo! Ček, evo dok ne dođu iz obezbeđenja oni bezbožnici sa istetoviranim krstačama da me vezuju, da ti kažem da ne ideš u očnu kliniku "Sveti Vid" nikada, jer je to sekta jedna obična, NA SVETOVIDOV KUMIR IZ ZBRUČA IH NATAKNEM BAŠ!
Ona je mlada ( ne baš u cvetu mladosti, ali još uvek ispod 40 ) , zgođušna ( nije baš penal, ali recimo da je skraćeni korner ), i ona misli da je lepa, simpatična, dobra i pametna - što možda i jeste, ali mi to nikad nećemo shvatiti. Vukla je komplekse sve do tridesete, a onda je naprasno shvatila da joj je jedini način da uspe - da ubedi i sebe i druge da je najdivnije stvorenje što hoda ovom kuglom zemaljskom i da najlakše može stići do vrha dizanjem "morala" direktorima i kolegama. Sa svima je super, uvek je nasmejana ( sem kad plače zbog čike koji je zgazio kucu, a nije ni stao ) , da ima sve bi dala u dobrotvorne svrhe,ali eto nema se...Aktivista je svakojakih radionica i čuda i jednostavno nije stigla još da se uda. Sa koleginicama je ok, sa kolegama je i previše ok ( treptanje i kikotanje, dvosmislene izjave, značajni pogledi i šaputanje i tako to - sve dok ne izmuze šta je htela od već poprilično uzbuđenog muškog čeljadeta )
trep: Zdravooo kolege, jao kako ste mi divni danas trep trep trep, jel tu direktor ? Aha...(ulazi kod diše) dir: Šta ti opet treba ? trep: Jao direktore, pa ne dolazim ja samo kad mi nešto treba (trepće brzinom svetlosti ) dir: Ahaa... trep: Pa kako ste ? Baš vam je divna ta košulja ( seda na stolicu i izbacuje butku ) dir: (ćuti čovek šta će) trep: (treptreptrep - butka seva, prelazi rukom preko nje - pruža direktoru fakturu koja ispada)...neka neka - ja ću da vam podignem... dir: Opet da platimo nešto jel ? Hitno, kao i uvek ? ( u sebi psuje i sebe i studenta generacije i sudbinu što ga dovede na to mesto ) trep: Pa ako može, znate stvarno je hitno... ( samo što ne padne sa stolice koliko se peči ) dir: Da, da ... hajde platićemo ... trep: Jao divni ste treptreptrep ( ustaje vrc vrc i tutanj u nove radne pobede )
Rečenica koja zamenjuje onu opšte poznatu,ostaviću vas same...
14:02 Kasnim u školu,a imam pismeni iz matiša gde treba da dobijem 2 kako ne bih imao 1 na polugodištu... Prelazim ulice,ne gledajući da li će nešto da me odnese.Stižem u školsko dvorište,vidim neku prelepu,samu devojku kako plače.Krenem ka njoj...U pola puta se setim da moram na čas,ona vidi da se okrećem ponovo,i brizne u još veći plač.Osećam se kao najveći skot,ali ipak hrabro,brzinom Bolta ulećem u školu.U tom žestokom naletu obaram domara koga nisam ni video.Izvinjavam se,i pitam kako mogu da pomognem...Domar mi zada da promenim sijalicu.Smoren,bacam ranac,grabim neku obližnju stolicu,penjem se,brzo menjam sijalicu,i ponovo Bolt brzinom krenem ka učionici.Izvinite što kasnim,jel mogu da prisustvujem času???Pitam,spuštene glave ne gledajući šta se dešava u učionici.Podigavši glavu vidim tetkicu i drugog domara kako se žvalave kao životinje,i koji me ne primećuju...U tom trenutku mi zvoni telefon,oni se trgnuše i pogledaše me crvenih lica...Kažem im da IDEM DA POSADIM BOR,izlazim i javljam se na mobilni,na drugoj strani drug kaže Ajde spremi se,krećemo za 10 minuta,baš full što smo gubili matiš...
Izrazito gnusna pojava koja svaku iole normalnu personu tera na momentalno pražnjenje želuca. Lik koji priča o nekom umetničkom delu a ni sam ne zna šta priča dovodi me u nedoumicu da li da pegliram, da se smejem, promenim kanal ili nešto deseto (sve proporcionalno srazmerno serljivosti dotičnog "stručnjaka").
Ova Van Gogova slika, kako se već zvaše, nemog' se setim, predstavlja jedno sjajno umetničko delo... Zašto? Kako zašto? Pa zato što je nacrtao Pikaso(gleda u papir) ovaj pardon, Van Gog. Pa vidite na primer onu tamo stolicu u uglu slike. Ona predstavlja želju slikara da nam dočara smrtnost ljudskog roda. Tako čvrsta i postojana, ali ipak se na njoj vide tragovi godina, kao na svakom od nas... A opet, ovaj prazan prostor pored stolice predstavlja ljudsku glupost da ne vidi svoju smrtnost, jer je glupost, eto, prazna. Figura žene u desnom uglu predstavlja piščevu, ovaj slikarevu ljubav prema majci. Lampa pored nje to mnogo bolje izražava. Naime, lampa koja svetli predstavlja njegovu sjajnu ljubav prema majci... A onaj prozor iznad lampe predstavlja prostor u koji beži svako od nas kada je u emotivnom škripcu. Sjajna, sjajna slika, sa tako mnogo skrivenih motiva... P.S. Samo ne znam da li oni stvarno veruju u to što kenjaju (da li im je zaista IQ na nivou retardirane amebe) ili pokušavaju da ispadnu pametni (mada im, jebiga, ne uspeva)?
Tesarska varijacija majstorskog humora. Biser neizbežno dvosmislenog i blago podjebavačkog sjaja, koji se vlasniku kuće u izgradnji poklanja u trenutku završetka postavljanja i učvršćivanja svih poprečnih, kosih greda (rogova) krovne konstrukcije i kojim se, pre svega, direktno čestita na uspešnom završetku jedne velike, građevinske celine - grubih radova na zidanju kuće, a indirektno na novodobijenoj ulozi rogonje i početku finih radova na njegovoj ženi.
- Domaćine, čestitam! Vreme je da častiš za rogove. - Naravno. Ženo, donesi onu domaću i postavi majstorima ručak! - Da ti majstorskim jezikom objasnim šta smo ovde radili. - Ma, ne treba. Vidim ja da je sve kvalitetno odrađeno. - Nisi video sve, sigurno. E, hvala vam, divna gazdarice. :ispija domaću: Pazi, ovako. Prvo smo ti ovu tvoju kvalitetnu i dobro stesanu venčanicu pričvrstili armaturom i našim debelim i najdužim mertekašima zakovali jako za tvoje rogove. :smeh radnika: Tišina tamo! Šta je smešno, majmuni?! Zatim smo ti ovu kvalitetnu raspinjaču oslonili na stolicu i naravno, još jače i dublje tim istim mertekašima pričvrstili za rogove, čime smo celu konstrukciju osigurali i naravno, overili za nizanje crepa. :opet smeh: Izvinite, molim vas, na neozbiljnosti mojih radnika. Mladi su. Tišina tamo, bre! - U redu je, majstore. Gde su mladi tu je i šala nego, kada ste već ustali, očistite se pošto imate troje na dupetu. :padanje mladih radnika:
Nekvalitetan način da provedete nedelju popodne. Sve počinje dan nakon subotnjeg gledanja Vikend Vizije na Pinku. Oko 16:30, u nedelju, počinje još kvalitetnija emisija "Nedeljno popodne". Ovaj program je preporučljiv (za izbegavanje) gledaocima svih uzrasta (babe i tetke krše ovo pravilo izbegavanja). Zbog velikog broja ljudi peko 50 godina starosti u Srbiji, ova emisija ima nezamislivu gledanost (dal' je to zbog "lepe" voditeljke ili zbog nečeg drugog, neam pojma). Aj bar goste da menjaju nego ni to ne rade. Sve u svemu živo govno od emisije.
Šema emisije je predvidiva, da ne kažem uvek ista. Početak: Draga Lea govori Dobar dan! (suprotno od onog od Milke Canić) i predstavlja svoje nove goste: Džeja, Đošu, Isidoru Bjelicu...Reklame
2.deo emisije: Predstavljaju se dva restorana(uvek ista), gosti se dele u ekipe i kreće ludilo. Đoša i Ajdemi(iz Kursadžija) pričaju nebulozne viceve i hasaju hranu iz onih restorana. Reklame.
3.deo emisije: Milan Stanković peva, Isidora Bjelica reklamira novu knjigu, neko seda na onu stolicu istine i ostali ga bombarduju pitanjima. Reklame.
4. deo emisije: Rada peva, Bojanić se smorio, Džej se isto smorio, Đoša i Ajdemi još pričaju viceve( još gluplje neg' na početku), Lea deli poklone gostima i odjavljuje emisiju. Konačno kraj.
Jedino dobro, koje ja vidim u ovoj emisiji su one igračice iza kad neko peva.
Naziv za nekonvencionalnu zdravu hranu od strane neznalica.
-Zatim kinou pomešamo sa amarantom, heljdom i kuzuom i ostavimo da se lagano krčka na tihoj vatri postepeno dadajući pirinčano mleko... -Šta opet koji moj gledaš ovog fićfirića nemačkog?! Vidi ga kakav je sav se usukao od ovog njegovog zrnevlja. Bar ima redovnu stolicu govno pedersko. -To nije zrnevlje to su organske žitarice i moram da gledam ovo zato što nam je dete bolesno! I sam znaš da ima celijakiju i da mora da se hrani zdravije i da izbegava gluten! -Pa u prasetini ženo nema gluten! Ima tajo da ga hrani da bude ko naš Nole, a ne ko ona pederčina švapska! -------------------------------------------------------------------------------------------------------- -Ana dete kad ćeš da počneš da jedeš normalnu hranu?! Kidam se, pile bakino, ništa ne jedeš. Samo to zrnevlje. -Bako to nije zrnevlje! Jedem speltinu kašu sa sojinim mlekom i ovde ima sve što mi je potrebno za normalan rast i razvoj. -Bla, bla, bla, bla! To je tebe sve ona tvoja majka pomoderka naučila! Ako mi je sina uništila tebe neće! Sad će tebi baka da spremi...
Delikates za nubove, prženice i slične novajlije koji ga gutaju jednom dahu. Osnovni sastojci su mu dobro izmleven patišpanj, onako dobro nafilovan, kao i lovački začini. Predstavlja najveće kuvarsko dostignuće svakog prvoklasnog barona. Na veliku žalost tih istih barona, ovaj specijalitet ne prolazi pravih gurmana i svih iskusnih likova koji ne vole svoja čula da skrnave jeftinim splačinama.
- O, matori, pa gde si ti? Pa mesecima te nema. - Pa, brate, nema vas da se javite. Idete na redovno gajbu kod Mine i njenih drugarica. Njih je 4-5, a vas samo dvojica. Kad je muka, tu je Đuka. Kad jebete Đuku ne zovete. - Pa jbg, kad imaš previše uzan okvir, pa se često ponašaš kao da si kršten kod privatnika. Proganjao si Minu kao blesav da ti sledeći put ne gine sudska zabrana prilaska. Nego, šta radiš inače? - Malo sam i ja krenuo u štetu, hehe. - E?! - Pa, da... Startovao pre par nedelja na Fejsu jednu likušu, neka studentkinja, nije odavde. Četovali onako baš dugo, pa smo se dogovorili da izađemo. Iašli smo uveče, osvanuli smo zajedno sutradan. Evo već treći vikend odlazim kod nje da joj dam sledovanje, hehe. Daje u sve tri rupe. - Eeee! Eeheeeej! Ej! Nemoj nama da serviraš tu lovačku paštetu, da te sad ne nalupamo, ne varimo mi te bućkuriše. Nego reci ti nama da li si konačno prestao vikendom da premeštaš dupe sa stolice na stolicu i da između dva blejanja u Minine slike sa lažnog profila, na smenu gledaš Zvezde Granda i Parove i zašto nisi?
