... -Auf, moram prvo da odem da registrujem trotinet, posle tašti po burek i lekove, onda po malog u vrtić... -Sedi popij pivo, nije ti hića... malom je sigurno lepše tamo. A tašta...u najboljem slučaju će umreti od gladi... -------------------------------------------- -Fridriče, kad ćete se bre rešiti ona tri vagona? Stoje tu tri dana i već se oseća miris ješa u vazduhu...otišli mi svi mirišljavi štapići. -Ma, nek se sardiniraju još malo,nije im hića...mogu plamenovi da čekaju,he he.
Pitanje upućeno ortaku koji stalno negde žuri, juri, trči. Ne drži ga mesto ni 5 sekundi, stalno je u frci i jurnjavi. Ako nema dece onda ga pitate "kako ti misliš decu da napraviš?".
- e ljudi otišao sam, frka... - de'š bre, seo si pre 5 minuta, neka te malo s ljudima... - ne mogu matori, moram da jurim... - ej bre, od kad te znam ti si stalno u frci, opusti se čoveče... - ma moram bre, nešto jurim opet... - aman čoveče, kako si ti decu napravio?
Grom iz vedra neba. Kad ga najmanje očekuješ eto ga da te rokne po sred glavurde i da ti tad padne mrak na oči. Ne, ti si kriv što deci ispunjavaš sve hirove, ti takozvani otac, a ja sam majka koja svojoj deci želi sve najbolje. Ali jebiga, od tog sve najbolje deca nisu zadovoljna. Kao otac, ti gledaš da im udovoljiš shodno svojim mogućnostima, pa čak i ako to znači da ćeš jesti parizer mesec dana, dok s druge strane kao majka, ti gledaš da deca nisu gladna i nisu gola i bosa, ali koje dete je zadovoljno ako mu ne kupiš novu igračku, jer svako dete podrazumeva da novo odelo mora da ima.
I onda vide svoju majku koja kupi 5 pari nove obuće za sebe, dok ćale i dalje nosi one patike koje je kupio pre nekoliko godina, opet iz razloga da bi ti kupio onog robosaurusa na daljinski upravljač. I onda deca više gotive ćaleta, doduše, deca vole i oca i majku isto, ali u očima majke to ne izgleda tako. Ne, on je kriv, što je decu okrenuo protiv mene, mene moja deca ne vole, zato što si ti ''dobar otac'' koji decu izvodi na pogrešan put!
Mama, mogu li da dobijem novi Iphone, ne mora baš 5 ali može 4s? - Ma ajde bre, odakle mi pare za to Ali mama, kupila si odela za te pare a nikad ih nisi nosila, pa da prodam to u second handu i eto mi ajfona. - Da te više nisam čula, marš u sobu! Tataaaa, je l' mogu da dobijem novi ajfon? - Može sine, reci tati koliko para. Pa 400 evra otprilike. - Uh, dobro, ajde kad primim platu pa ćemo da vidimo kako i šta. Jao, tatice, pa najbolji si, hvala, hvala, hvala Keva: Pa pička ti materina matora, vidiš kako okrećeš decu protiv mene, ona meni da dodje i da kaže koliko imam gaderobe i da mi ne treba, a tebe tu ljubi i umiljava se, čim joj obećaš nešto! -Koj ti je bre, pa je l' sam ja kriv što ti misliš samo o sebi, pa deca pitaju stalno mene da im kupim šta im treba?! Ni reči više, videćete vi, kad se ja odem, pa nadjem novog momka, osetićete kad ne bude bilo kuvane hrane - To si i prošle nedelje rekla, kad su deca tražila pare za more, a vidim da si još uvek pod mojim krovom...
Koliko god se trudio da promeniš nešto, ono iskonsko u tebi živi i nema namere da se menja, niti može.
- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba! -Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.
Izvini,ali skrndelj si.Ne bih ti dala ni da sam zagorela kao Olja Bećković,možda bih ti dala da si poslednji muškarac na svetu a i tad bi verovatno morali da koristimo kesu.
Sinonim za "svaka čast" ili "alal ti vera", kada želimo da izrazimo naše divljenje nekome na njegovom postignutom uspehu i rezultatima, ili u znak zahvalnosti nekome. Od skoro se pojavila nova, modifikovana verzija ovog izraza koja preti da ovaj stari zauvek izbaci iz upotrebe:
Pitanje koje su mi često postavljali komšije i rođaci u selu, dok sam bio mali. Nikad nisam kapirao što me to pitaju i u čemu je fora, a nije mi bilo jasno ni šta je bolje da kažem, pa sam svaki put menjao odgovor.
Primer 1:
Subota pre podne, jul mesec, seljaci ispijaju Valjevsko pivo ispred jedine prodavnice u selu.
- Zdravo, mali. Čiji s' ti? - Ja sam Milanov unuk. - Milanov? Nemoj zajebavati! Pa šta radi deda? Ko koga sluša, ti njega ili on tebe? - Ja njega. - Ako, ako... Jašta, tako i treba... Pametan ovaj Milanov mali....
Primer 2:
Slava. Radoznali gosti postavljaju slično pitanje.
- Milane, ovo tvoj unuk? Jes' poš'o u školu,aa? - Jesam. Prvi razred, drugo polugodište. - Aaa, pa mator momak, sunce ti... A ko koga sluša, ti dedu ili on tebe? - Deda mene. - Hahahaha a jes' bistar mali, opasan... Biće on, vidim ja, švalerčina na dedu!
Suptilan način da poručite nekome kako je jedna obična nula od čoveka ili kako je dno dna u poslu koji obavlja, a da ga ne uvredite.
E sad da li zbog toga što je prosto i jednostavno jači od vas ili zbog toga što vam na primer egzistencija zavisi od te osobe nije ni važno, ali koristi se kada postoji razlog da uvreda bude indirektna, a više ne možete da ćutite.
- Jeste videli kako sam zakuc'o ove iz Tehnomanije a? - Jesmo šefe. - Jesmo. - Tako se to radi. Samo im pospuštaš cene bre na žvaku i mozak. Uštedeli smo pedeset evra na dvadeset laptopova. Jeste videli a? - Jesmo šefe. - Jesmo. - Videli smo. - To sam ja naučio na faksu i nema veze što mi je ovo tek peti dan na poslu, ali vidite da to vaše iskustvo ništa ne znači. Ja spustim cene na znanje. Eto zašto me je direktor odmah stavio za šefa. Zbog ovoga. Moram da mu javim ovaj uspeh i uštedu. - Jeste šefe, na znanje. Javite direktoru odmah, da vas nagradi. - Jeste. Mada ne morate ni da mu javljate. Javite mu za vreme večere kod vaše majke ili na sastanku stranke popodne. - A baš čudno da se vi šefe prezivate isto kao i direktor Tehnomanije. Kako se te stvari potrefe tako. Pospišil. Često prezime. - Evo već pet dana šefe ja njima govorim, ako postoji broj jedan u svetu komercijale, naš šef bi trebalo da bude mesto ispred toga.
