Znači isto što i kraj je kad sudija svira kraj. Odnosi se na kraj filma i momenat kada sa dna ekrana počnu da kuljaju imena glumaca, montažera, momaka za bureke..., što je jedini siguran znak da se film završio i da niko nikoga neće opet ščepati za nogu.
...Utorak veče.... - Za 10 minuta će mi liga šampiona, tek da znaš. - Saće kraj. - Nema kraja dok slova ne izađu. - Ma saće, evo Ali Riza umire. ....3 minuta kasnije.... - Još pet minuta imaš. je li umro? - Saće, saće. Pao je. ....2 i po minuta docnije..... - Počinje fudbal. Je li gotov? - Nije još, prebaci ti, ionako je ostalo samo da umre. - A ne , ne. Hoću da budem siguran da je stvarno umro. Neću da mi se Ali Riza pojavi i sjutra veče na Barselonu. ...pola sata kasnije... - A ko su mu ove te kukaju?
Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.
Nek stoji iza tebe ceo državni aparat sa pet saobraćajnih inženjera kao i pismena potvrda direktora auto-škole, dok kod ćaleta ne položiš, nećeš se navozati u svojoj režiji.
Cuvena recenica svakog roditelja kada usled nedostatka argumenata zele da njihova bude poslednja.
Cale: Idi izbaci smece,operi auto, pomozi majci u kuhinji i izvedi psa u setnju. Ja: Ali cale, izneo sam smece malopre, napolju pada kisa, nema razloga da perem auto, mama je na poslu, a mi ni nemamo psa. Cale: Rekao sam ti jednom, i dok si pod mojim krovom radices ono sto ti ja kazem!!! Ja: o.O
Stolica (ili fotelja) u sobi koja služi za odlaganje garderobe koja nije dovoljno prljava da bi još završila u korpi za veš, a ni čista da bi se vratila među oprane i ispeglane stvari. Ovaj jadni magarac ponekad ume da bude toliko pretrpan da mu se ni noge ne vide, ali je dobar, jer ćuti i trpi, ne žali se a i izdržljiv je mnogo. Danima ne posustaje i nikad nije gladan niti žedan. Dobra neka životinja!
Motivaciona rečenica upućena dedi pred odlazak do prodavnice.
-Junače dedin, šta ono beše da uzmem? -Meni Vinston stotku, ali crveni. Nemoj opet da mi uzmeš Moravu ili Vek, ljubim te. -Eeee, u moje vreme su momci pušili pravi duvan, a kad nije bilo duvana onda prc, samo vlasi kukuruza, al' smo ipak imali devojke, a ne... -Jaoooj, Milovane... 'ajde nemoj me daviti. -Ne davi deda, Mićo, nego savetuje... nosiš i te uske gaće, teško da ću praunuka dočekati... vidi, mudašca 'oće da ti eksplodiraju u njima. -Je l' me ložiš ili mi stvarno snimaš u muda? -Je l' te šta? -Rekoh... požuri deda! Sa'će opet Švabe da traže "Ausvajs bite", pa da požuriš dok ti pamet ne izlapi... da ne odaš položaj saveznika... -Uuuu, hvala dedino, umal' da zaboravim, samo što se ne smrči... aaaaa, odjurićemo mi njih, kad-tad.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Dokaz da su danasnja djeca mekusci. Nekada smo bacali magnumke "crvenke", zeuske i sta sve ne, a da nismo ni pomisljali na to da zacepimo usi. Drzali smo "piratke" u ruci, a danasnja djeca bacaju "prdavce" i zacepe usi. Koja je logika bacanja petardi ako ces zacepit usi i time sebi oduzeti uzivanje u visku decibela koje petarde proizvode? -.-
Dvojica klinaca bacaju petarde (sada)
K1: 'Ajde brate da je ubacimo babi Stani u dvoriste, ima da se istrza ko putnici u Miskovom autobusu :zli smjesak: K2: Ae, bacaj :Pali petardu, ubacuje u dvoriste i oba dvojica stavljaju prste u usi i zmire: :Petarda puca, baba ni da se pomakne: Baba: eeeeee, djeco djeco trebate vi jos pure da se najedete (misli na nekadasnja vremena i na klince od nekad)
Dvojica klinaca bacaju petarde (nekad) K1: Burazeru, ovo ima da babi Stani obrije brkove i da joj kurje oko zazmiri od baruta :zli smjesak: K2: Ma, ima da joj Lars Ulrich zasvira na bubnjicima hehehehehe :pale petardu i samo cekaju pucanje: BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUM!!!!!!!!!!!!!!!!! :baba Stana pada na guzicu sa drvenog tronosca dok guli krompire u dvoristu, a klinci bjeze: Baba: Jebem li vam prvi red na sahrani, upasce vama lopta u dvoriste...
