Student iz provincije a sin jedinac, nema dana da ga majka ne zovi i ne pita kako je i da li je jeo. Ali ako u toku telefonskog razgovora sina i majke prisustvuje i otac onda je ovaj izraz neizbežan.
majka: Sine, kako si jesi jeo nešto?
sin: Ma jesam, nego trebaju mi pare, švorc sam.
otac: (dobacuje) Šta ga pitaš da li je jeo, pitaj ga da li je učio!!!
Ono što narkoman kaže dileru kad stigne nova roba.
Retoričko pitanje koje ti postavi svaki provincijski frizer,brica,berberin, pre nego što te ošiša onako kako on misli da tebi najbolje stoji.
Krajnji stepen nepredvidivosti ponašanja određene osobe bez obzira na to koliko je mi poznavali ili se trudili da je shvatimo. Jednostavno, obrazac ili nagoveštaj sledećeg koraka kod nje ne postoji. Ono što smo jedino sigurni je da, pod istim okolnostima ili uslovima, neće biti kao prethodni put.
- Šta misliš, kako će Janko da prođe na Rolan` Garosu?
- Uh, pa to ni vidovita hobotnica ne zna. Može do finala ako je raspoložen, a može i da pukne u prvom kolu. Taj igra kako sova namigne…
Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.
Al' eto, šta nam fali, živi smo, zdravi smo, što ono kažu, da izvine ovo dete, mož' nam se pri'vate svi za kurac!!
Pitanje koje postavljaju rođaci kada žele saznati da li je vaša beba - muško ili žensko, da bi znali da li da uvaljuju pištolje i lopte ili lutkice.
muž ženi: "Aj zovi Đorđeviće da čestitaš bebče, pa da idemo sutra da ispoštujemo."
...
- Haloo! Čestitamo rođenje bebice, pa nek je živa i zdrava sto godina, sto godina! A kako se zove bebica?
- Hvala, hvala! Zove se - Vanja!
...
muž: "Vojnik il pevaljka?"
žena: "Vanja se zove, da me jebeš! Daćemo im pare!"
znamo al ipak pitamo... onako bledunjavi
mada u podsvesti znamo da je zlopaćenje po nekom tamo kampu bez trunke tople vode u toku dana i dežuranje pred tuševima sa pokvarenim baterijama postalo pod podrazumevano...
naravno i cupkanje pred jedan od 3 ispravna rešoa na kojima možete da ispržite koju viršlu nakon što majke "gladne" dece skuvaju supicu od domaćih testenina i umiruju vrisku već razdražene dece...koja jurcaju kao muve bez glave sa telima oblepljenim hanzaplastima i naprskanim kojekakvim sredstvima za odbranu od insekata ..pogotovu komaraca na koje i odrasli nisu otporni pa jedni druge lupkaju i češkaju po ledjima koja su sva u "pečatima"..
i nakon 5 dana svi već neispavani i razdražljivi, jer oka nisu sklopili od kako su stigli ...jer je zaista teško prespavati u bungalovu ili šatoru koji nakon zaslaska sunca postaje "sauna" isijavanjem neverovatne "jare" iz limenog krova ili običnih "salonit tabli" poređanih preko krovnih letvi po kojima trljate već ulepljenom kosom iako se maksimalno saginjete kako ne bi zadobili još koju čvorugu ili posekotinu nakon ustajanja u tim niskim prostorijama...
no nije već sve tako crno ..ber su osolili svoja dupeta ..i verovatno onako željni svoje kuće ..raširenih lica osmesima pokazuju kako su srećni što su napokon stigli svojoj kući
Pokusaj nase svesti da shvati sebe samu. Osecaj uopste nije prijatan i nemozes ga kontrolisati. Dogodi se u trenutku kad se najmanje nadas, vrlo kratko traje i prati ga cudan veliki strah od svega, vid ti se izostruje i imas osecaj da ces shvatiti nesto ali ti to stalno bezi. Posle toga trenutnog vlesa, postajes potpuno drugi covek strah je malo manji ali nemoze da te napusti, ma kolko se trudio da mu se suprostavis. Postajes bezvoljan i smusen bez ikakvih emocija samo neki cudni strah osecas koji moze da traje i mesecima. Desava se vecinom u pubertetu ali ne moraju ga svi doziveti. Osecaj je podsvestan pa ga je tesko objasniti recima ali pokusacu, strah prati podsvesna pitanja Kako to Ja? ili Kako to ja osecam samog sebe?
Izraz kojim sagovornik biva primoran da zaćuti, jer kada čuje da mu neko to govori shvata da je smorio i da je počeo previše da kenja.
(S)Marko: E, Pantelija, da li si učio fiziku?
Pantelija: Jesam.
(S)Marko: Jel znas sta je dilatacija vremena?
Pantelija: Ne znam.
(S)Marko: Pa to će pitati to moraš da znaš. To je relativistički efekat. Vremenski interval između dva događaja nema istu vrednost za svakog posmatrača, a...
Pantelija: Kako god.
Jedini koji uči da bi kopao.
