Ljudsko telo koje nagoveštava promenu vremena.
- Gde si Barometre, hoće li biti kiše?
- Malo me probada u ramenu, nije strašno, pašće sitna kiša.
„stara vremena“
Današnje devojke ga primaju sa 14 godina, kao u stara dobra vremena.
Jedina razlika je što su tada već bile udate.
1. Tehnička podrška, ukućani, komšije i rođaci zovu "tebe" da rešavaš njihove probleme sa računarima.
2. Neko ti ispriča vic a ti se smeješ sa "LOL".
3. Više ne poštuješ pravopis, nema velikih slova na početku rečenice niti tačke na kraju.
4. Kad te neko pita: "Šta si rekao?" ti odgovaraš sa "Pogledaj dole/gore".
5. Lažeš druge o vremenu koje si proveo on-lajn.
6. Imaš krizu identiteta kad vidiš da neko ima nik sličan tvojem.
7. Radije pričaš ljudima kako su ti oči crvene od žurke ili učenja a ne od interneta.
8. Ne pada ti napamet da radiš negde gde nema interneta.
9. Često pitaš sagovornike koji je datum, dan, mesec ili godina.
10. Kad te neko iznervira, nerviraš se dodatno jer ne postoji dugme "ignore".
11. Doručkuješ, ručaš i večeraš za komjuterom.
12. Nisi na internetu jedino kad nisi kod kuće.
13. Prvo pališ komp pa stavljaš džezvu za kafu, da uz net popiješ prvu kaficu.
14. Često se pitaš gde ti je proletelo vreme.
15. I kad pišeš na papiru, sve rečenice završavaš sa tri tačke.
16. Više i ne primećuješ kad neko napravi slovnu grešku.
17. Ne kucaš više cele reči... prelaziš na minimalizam (bzvz).
18. Kucaš brže nego što misliš.
19. Stvarno možeš da pročitaš sva imena koja prolaze ekranom na kraju filma.
20. Sanjaš u tekstualnoj formi.
21. U određenim trenucima ne možeš da se odvojiš od računara da ne bi nešto propustio.
22. Dupli klik primenjuješ i na daljinski.
Sjecanje na stara dobra vremena kad diplomatskih pregovora nije bilo.
Kada trazite carape, i onda odjednom pomislite: "Cek da vidim na Googlu".
Naravno, sledi udarac po celu...
Fraza sa kojom se prekida rasprava sa nedokazanim idiotom
Stara srpska reč za božje čestice.
- Ženče, ode ona tvoja kineska vaza!
- Aj, lele meni! Pa je l' mož' da se zalepi?
- Jok! Otišla u paramparčad!
U selu, na vasaru, u stara vremena, svako ce reci:
-Eno je ona.
Ona se postidi, pocrveni, i na licu joj se odmah vidi dete.
Kao da joj telo deteta izlazi iz usta, ali je detinja glava sakrivena od pogleda, postidjena. Ostaje u majcinim ustima.
Vidi se i da li je decak ili devojcica.
A nevine kike vise oko glave majke.
Dete je najlepsa ogrlica oko vrata, a ona ne sme da ga pokaze.
Kako se to dete istovremeno voli, i kako boli.
Cin radjanja bi trebalo da bude najradosniji i najsvecaniji cin za svaku majku.
Iako su stara vremena za nama,
jos uvek u srcima majki koje imaju vanbracno dete, pored bezgranicne ljubavi, postoji patnja, zig srama i trpljenje ljudske nepravde i nerazumevanja.
To ako čujete na tv-u za vrijeme neke utakmice možete biti sigurni da se na terenu nalaze reprezentacije Srbije i Hrvatske; Srbije i BiH; ponekad i BiH i Hrvatske. Fraza koju naši komentatori često koriste da bi na neki način rekli kako nema mržnje između predstavnika zemalja koje su nedavno bile u krvavom ratu, kako smo se svi smirili, nastavili sa životima kao da ništa nije bilo.
Rukometna utakmica Srbija - Hrvatska
Marko Vujin i Ivano Balić
M: (kroz osmijeh cijedi rečenicu) Jooj Ustaše ima da vas poderemo k'o u II svjetskom ratu!
I: (takođe kroz osmijeh) Ajde Četnik o'ladi da ti ne bih mijenjao lični opis.
M: E sad ću da idem za tobom pa makar te lomio u 6 metara!
I: I to da vidimo...
A tokom cijele utakmice a komentatori vide samo osmijehe:
K: Vidite Marko Vujin i Ivano Balić pozdravljaju jedan drugog osmijehom. Oni su, a ne samo oni nego i drugi igrači na terenu, veoma dobri prijatelji, poznaju se već duže vremena, učestvuju na raznim Evropskim turnirima....
Izraz koji se koristi u društvu kao podsećanje na neka stara vremena.
- Miško, setio sam se pre neki dan, kako smo ti, pokojni Milorad i Srećko jurili Hrvatice u Splitu '78. To je bilo pravo vreme. A mi u najboljim godinama, neiživljeni, tek što smo se skinuli iz vojske.
- E, vala jeste, sećam se k'o juče da je bilo.
