Kada sam bio mali i slinav keva mi je ovo redovno govorila, a sada kada sam počeo da duvam, proklinje dan kada je izgovorila ovu rečenicu.
„da prosti ovo dete“
Tačno ta rečDa prosti ovo dete2 definicije →
Hm, I Gete je nekada bio dete... I ostao dete.
Megi. Dvadeset godina ima jednu godinu.
Izgovor tetkica, strina, bakutanera i ostale starije ženske čeljadi da na legalan način izvredja prinovu u familiji. Nakon njihovog bajanja roditelji ostaju žgroženi samim detetom i svim njegovim manama, koje do tada nisu ni primećivali.
Uzima dete i počinje da mu priča:
Čije je ovo ciganče, ovakvo ružno a a a.. A da te nisu zamenili u bolnici, jeste da.
Majka :Priča umesto bebe: Nicam ja ruczan strina, ja cam lepi decko.
Strina odgovara: Ma kako nicam, vidi me cto imam juzan maji nos i kakav sam sav ljubičast u ovom ružnom odelcetu, kao malo ciganče.
Majka: Aj dobro je više strina, iskuliraj.
Strina: Ma to ja malo da ga ne ureknem..
Majka: Dobro malo, ali...
Strina: Camo kakim i pačem, kad ništa ne valjam i sav sam ružan...
Majka: Aj odjebi više, nabićeš mi detetu kompleks.. Nema mu ni 10 dana.
Dve reci kojom ribe povezuju recenicu i/ili zamenjuju pojedine reci koje vi sami treba da ukapirate.
Bila sam jutros kod Maje i ovo-ono dosao Janko i kao ovo-ono.
Najsmesnije pitanje iz arsenala pitanja od strane "zabrinutih" majki kada se dete, uglavnom musko, sprema za izlazak. Javlja se kada dete nije zavisnik od duvana, pica, droga, sedenja na hladnom betonu, ne stoji na promaji, ne histerise, ne igra kanter, wow, nema facebook..
- Jel ti to ides da se bijes?
- Ne!
- Ne lazi, ko te je to sada zvao ovako kasno i sto se tako uzurbano oblacis?
- Ne idem da se bijem sta ti je bre?
- Draganeeee! Ide da se bije!
- Jel ides da se bijes?
- Ne!
- Ne ide da se bije, smiri se.
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli?
- Valjda.
- Hekler?
- Da.
- Pajser?
- Da.
- Kalauz?
- Da.
- Kašikare? Noževe? Bokser?
- Da, da, da.
- Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad?
- A jebi ga, brate, ajmo kući.
Ovo govorimo kad nekog sažaljevamo, a nemamo srca da mu to kažemo.
- Šta je bilo, Dunjice? Što si tužna?
- Ma dečko me prevario...užas, ne znam gde sam.
- Nije valjda?! Kakav skot! Pa znaš li bar koja je ta?
- Pa nije ta....nego taj...
- Uff...jebiga, ne znam šta da ti kažem.
Zakljucak nasih roditelja nakon upoznavanja druga koji je inace najveca budala u drustvu...
A onaj mali Marko,to je fino dete,a ne ko ti sine...
Legneš, gladuješ dok te novinari snimaju, u poluvremenu pljeskavica ili nešto drugo high-calory da te drži dok si u javnosti, platiš lekaru da kuka kako si pred samrti a ti svo vreme čekaš ne bi li ti lopovi na vlasti ustupili jedan mandat da se i ti malo napljačkaš. ALI, sve ovo mora izazvati suze patetike i saosećanja u očima gladno, bolesnog i siromašnog naroda koga boli k... za tebe.
Krajnji sadijum prihvatanja svoje hude sudbine. Tri ujutru je. Za par sati imate histericno idiotski ispit i spopadaju vas suicidne misli. Ne mozete da razumete da je iko sastavio knjigu tako besmislenog sadrzaja i tog nivoa elementarne nepismenosti. U glavi vam je samo ono staro dobro 'ovo nikad u zivotu nece da mi treba, ovo nikome u zivotu nikad nije trebalo!'. Elem, tu je greska. Autoru idiotizma koji trenutno izucavate je to itekako bilo potrebno. Covek je ipak nekako morao da se dokopa trenutnoga zvanja u akademskim krugovima.
ja: koje je ovo sranje, ovo mi ni za sta ne treba u zivotu:(
moja majka(po zanimanju dr nekih nauka): cuti sine, neko je i na tome morao da doktorira...
